1. Kako da prepoznamo kad deca pokusaju da sakriju od nas losu ocenu,
nestasluk u skoli, da su nas slagala da im treba novac za nesto
u skoli (casopis ili slicno), a potom kupe nesto sto nema veze
sa skolom? Najlakše je prepozanti da deca nešto skrivaju kada izbegavaju
kontakt očima ili se povalče u svoju sobu, ili su neraspoložena i
ne žele da pričaju sa nama o tome.Roditelj skoro po pravilu može
osetiti kada ga dete laže samo je potrebno da na njega obrati pažnju.
2. Koji su to sitni znaci koji ih odaju? Povlačenje, nerapoloženje,
skretanje pogleda.
3. Da li treba reagovati ili samo u tajnosti ispitati o cemu
se radi? Naravno da trebamo reagovati. Jer smo mi kao roditelji
iskreno
i autentično zainteresovani za našu deci i interesuje nas
sve što se njima dešava.To, naravno ne znači da deca treba
da znaju
kada
im roditelji kradom pogledaju šta imaju po džepovima, ili
šta pišu po sveskama, mobilnim telefonima ili šta im se nalazi
u sobi.To
spada u neophodnu kontrolu roditelja nad decom. Roditelji
su
dužni to da rade ali je apsolutno sve to povezano sa daljim
dešavanjima
nakon tih ''akcija''. Ono što je roditeljska dužnost i obaveza
jeste zaštita i briga za dete. Tako da ako se nešto ''interesantno''
i nadje u decijem rancu to ne treba da bude razlog za ismejavanje
deteta ( ,, znam ko ti je simpatija..'') ili za kaznjavanje
deteta ( slaba ocena, na pr.) Već to treba da nam bude znak
da naše
dete
ima neke potrebe za koje, plaši se, nećemo imati razumevanja,
pa zato krije od nas. Ili ima neke potrebe za koje mi nemamo
''sluha''
i ne uspevamo da objasnimo detetu
kako mi vidimo stvari, da dete cuje i dobije šansu da upozna
naš sistem vrednosti.Ili ne uspevamo da čujemo da detetu treba
pomoć
ili podrška da neke stvari lakše prebrodi i prevaziđe.
To je lepo objasnio jedan Petar.
Na pitanje da li deca treba da lažu svoje roditelje Petar (10god)
je rekao ,,Treba da ih laže ako su roditelji loši pa dete ima
potrebu da ih slaže.Ali, ako su roditelji dobri, onda ni dete
nema potrebu
i neće ih ni lagati.’’
4. Treba li ih kaznjavati zbog toga i ako treba na koji nacin?
Ako ne treba, zasto ne treba? Kazna i nagrada imaju svoju funciju
u
vaspitanju i treba da postoje.medjutim , trebalo bi da smo
svesni da je nagrada i podrška mnogo uticajnija i potrebnija
nego kazna.Nagrada
jača samopouzdanje, samopoštovanje, sigurnost, jača ličnost.
Ako želimo za svoje dete sigurnu i jaku ličnost neophodno je
da je što
više hvalimo ( naravno zasluženo). Kazna ima svoju funkciju
samo kao posledica necije neodgovornosti. Dobro je da posotji
jer
se sav zivot oslanja na mehanizam odgovornosti. dete kroz kaznu
shvata
šta znači biti odgovoran i snositi posledice onoga što radimo
ili ne radimo. Vrlo je važno kod kažnjavanja da kazna bude
vremenski ograničena i primerena uzrastu deteta. Filičko
kažnjavanje je
nedopustivo!
Ono direktno ima za posledicu razvoj nesigurnosti i nepoštovanja
( usmereno na sebe ili prema zlostavljaču). Najvažnije kod
kazne je da dete razume zašto je kažnjeno i šta se od njega
očekuje
u budućnosti. Koja to vrsta poromene!
Ukoliko to dete razume kazna treba da bude ukinuta! Zato je
kazna vaspitna! Ako se dete oseća odbačeno i napušteno, neshvaćeno ili
zlostavljano o kakvom vaspitnom uticaju mi govorimo ???
Kazna ne sme biti sama po sebi značajna.
5. Postoji li neki suptilan nacin da im se stavi do znanja da
znamo da nas varaju ali da ih necemo kazniti? Nema potrebe
da to bude
suptilno! Naprotiv. dete treba da zna da mi znamo da dete ima
neki problem , čim nas vara, ali da mi to vidimo, razumemo
i da smo tu
da mu pomognemo! Kada dete laže - ono time kaže ja nešto želim
ili hoću za šta vi nemate razumevanja i biću kažnjena ili
kažnjen ako
vam to budem rekao.Poruka koju roditelj treba da prenese detetu
jeste - ja sam tu za tebe jer si mi ti najvažniji. I važno je
i za tebe dobro da mi kežeš istinu kako bih ti pomogao najbolje
što
umem!
Sve što radimo kao roditelji treba da je u interesu razvoja
i rasta nase dece- samo to treba da nas rukovodi u našim
postupcima prema
deci.
