Kafa – za i protiv
Protiv kafe: Georgije Nazarov, naturolog.
Za kafu: Dr Vesna Babić, internista-kardiolog, Institut za medicinu rada i radiološku
zaštitu Kliničkog centra Srbije.
Iz magazina "Zdrav život".
Za vas odabrala Radmila Grujičić
PROTIV
Pored hrane koju često koristimo na pogrešan način,
postoje i pića koja takođe imaju štetan uticaj na organizam, naročito
kada on postane zavisan od njih, a uzimamo ih duže vreme i u većim
količinama.
Dve šolje kafe sadrže istu količinu stimulansa
kofeina koliko i jedna tableta. Upotrebom kafe sprečava se usvajanje
vitamina i minerala u organizmu, znatno otežava proces varenja
hrane, ali i inicira razvoj oboljenja vezanih za nedostatak vitamina
i minerala. Kafa negativno utiče na nervni sistem, zato što je
kofein snažna psihoaktivna supstanca koja stvara blagu zavisnost,
a može uticati i na pojavu nesanice, izazvati gorušicu, dijareju,
kod nekih žena i pojavu tumora dojke.
Naše često, omiljeno piće – kafa povećava opasnost
od pojave raka bešike, bubrega, pankreasa... I to i onda kad uzimanje
kafe ne prati pušenje cigareta. U kombinaciji s cigaretama, rizik
od raka raste.
Istina je da jedna do dve šolje kafe dnevno mogu
imati čak i pozitivno dejstvo, recimo tako što kafa podstiče mentalne
aktivnosti.
Među ljubiteljima kafe ima manje astme i bronhospazma,
a kod nekih osoba kafa podstiče redovno praženjenje creva.
Ako se i pored svega odlučite na konzumiranje
kafe, nju treba piti na prazan stomak, bar jedan sat pre jela,
kako ne bi sprečila usvajanje vitamina i minerala iz hrane, ali
je takođe ne treba piti ni posle 5-6 sati popodne, da ne bi došlo
do prevelikog nadražaja nervnog sistema.
Imajući u vidu sve što je rečeno, uobičajenu crnu
kafu bi trebalo zameniti kafom od žitarica i soje, a kafu bez kofeina
treba izbegavati, jer se u mnogim slučajevima pokazala štetnijom
od kafe s kofeinom.
ZA
Iako se u medicinskoj literaturi navodi da je
kafa mogući uzročnik glavobolje i nesanice, palpitacije (osećaj
lupanja i preskakanja srca) i ubrzanog rada srca, otkriveno je
da ona ima i neke pozitivne efekte.
Često se, pogrešno, poistovećuju dejstvo kafe
i kofeina. Tačno je, međutim, da je najviše ispitivana i studirana
supstanca izolovana iz zrna kafe – kofein (trimetilksantin). On
se nalazi u preko 60 različitih vrsta biljaka: u lišću, semenu
ili plodovima voća. Osim u kafi, ima ga i u čaju, koli guarani,
gaziranim pićima, farmakološkim preparatima - analgeticima kao
adjuvans (dodatak koji pomaže dejstvo) ili u lekovima za prehladu
i grip.
I kofein, kao i dimetilksantini – teofilin i teobromin,
ima bronhodilatatorno (širi bronhije) dejstvo, koje ima primenu
u neonatologiji pri lečenju neonatalne apneje (nemogućnosti normalnog
disanja kod novorođenčadi).
Kofein se lako apsorbuje i njegov poluživot iznosi
od 2 do 10 h, prosečno 4 h. Ne akumulira se u telu, brzo se metaboliše,
a brzina metabolisanja je individualna ili izmenjena u određenim
stanjima. Usporena je u trudnoći (naročito u poslednjem trimestru),
kod korišćenja kontraceptivnih pilula ili pak ubrzana kod pušača.
Od svih dejstava kofeina najispitivaniji je efekat
na raspoloženje i budnost.
On spada u blage stimulante centralnog nervnog
sistema – mozga ili bubrega, na primer, a može ubrzavati i metabolizam.
Kofein ubrzava analizu informacija za 10%. Jedna šoljica kafe sprečava
postprandijalni pad koncentracije (fiziološka redistribucija krvotoka
u trbušne krvne sudove i relativni manjak dotoka u centralni nervni
sistem). Kofein otklanja osećaj fizičke slabosti, koja se viđa
kod prehlade ili gripa, i podiže nivo psihofizičke spremnosti i
efikasnosti, smanjujući depresiju i anksioznost. Uticaj kofeina
na san je opštezapažen i korišćen, ali je definisan individualnim
razlikama u brzini razgradnje u organizmu. Može se koristiti i
za prevenciju saobraćajnih nesreća (na osnovu Istraživanja o snu
– Sleep reasearch, Univerziteta Lohborou (Loughborough) iz V.
Britanije). U metaboličkom smislu, ubrzava razgradnju masti (lipoliza)
i povećava potrošnju energije, te se može smatrati korisnim u programima
za redukciju telesne težine.
Uticaj kofeina na bronhije u smislu njihovog širenja
dokazan je dvema studijama (SAD i Italija), gde je utvrđena povezanost
konzumiranja tri šoljice kafe na dan sa značajnim smanjenjem pojave
astmatičnih napada. Taj odnos je dozno zavisan: što više kafe –
ređi astmatični napadi.
Diuretski efekat kofeina može se smatrati zanemarljivim
ili slabim pod uslovima normalne konzumacije kafe i kod ljudi bez
urinarnih tegoba. On blago širi mišiće pluća i krvnih sudova, ali
na tonus mišića mokraćne bešike deluje tako da ga povećava i kod
određene grupe ljudi može proizvesti nekontrolisano mokrenje ili
povećati nagon, što u neku ruku može da simulira diuretski efekat
koji uistinu ne postoji.
U smislu koronarne bolesti srca, kafa, odnosno
kofein nije dokazani faktor rizika, ali se povezuje s načinom života
koji je rizičan za ovu vrstu oboljenja – sedenterni način života
(nekretanje), pušenje, način ishrane itd. Nije dokazan ni uticaj
na pojavu srčanih aritmija, kao ni na povećanje arterijskog pritiska
kod normotenzivnih ili hipotenzivnih ljudi (ljudi koji imaju normalan
ili nizak pritisak). Čak i konzumiranje izuzetno velikih količina
kafe ne dovodi do dužeg efekta povišavanja pritiska – normalizacija
nastupa za 2-3 dana, kao što ni apstinencija od kafe ne prouzrokuje
značajnije oscilacije u arterijskom pritisku kod normalnih, zdravih
ljudi.
Kofein podjednako povećava i LDL i HDL (loš i
dobar holesterol), ali ne menja njihov međusobni odnos, što je,
u smislu rizika za koronarnu bolest ili ubrzanu aterogenezu, od
prevashodnog značaja, te se ne može smatrati štetnim. Efekat na
lipide u krvi zavisi i od vrste kafe i od načina pripremanja: najnepovoljniji
efekat ima “turska“ kafa (najbogatija kofeinom u odnosu na druge
vrste; načinom na koji se priprema oslobađa se najviše kofeina).
Ostali efekti kafe (prisustvo antioksidanasa, flavonoida... u zrnima
kafe), van dejstva kofeina, još su u fazi ispitivanja.
