Da
li ste opsesivno-kompulsivni?
Da li stalno proveravate da li ste isključili svetlo, imate potrebu da često
perete ruke ili ste bezrazložno zabrinuti za bližnje?
Termin opsesivno-kompulsivni poremećaj (OCD ili Obsessive-compulsive disorder)
u današnje vreme se najčešće pripisuje osobama koje preterano vode
računa o higijeni i paze na urednost.
Veliki broj poznatih ličnosti tvrdi da pati od ovog problema - Kameron Dijaz
otvara vrata laktovima, dok Dejvid Bekam insistira da limenke sokova
koje drži u frižideru uvek budu u paru.
Od poremećaja je oboleo svaki 60. Britanac, a
Svetska zdravstvena organizacija ga rangira kao jednu od 10 najčešćih
bolesti tog tipa i upozorava na pogrešna lečenja koja nisu retka
pojava.
Takozvana terapija razgovorom može biti od velike
pomoći u promeni razmišljanja i ponašanja. Dr Fiona Čalakomb, dr
Viktorija Brem i prof. Pol Salkovskos su eksperti u lečenju poremečaja
ove vrste i tvrde da vodič korak po korak omogućava prepoznavanje,
shvatanje i prevazilaženje stanja.
Da li sam zaboravio da ugasim svetla?
Bezazlena misao koja svakom padne na pamet s vremena na vreme, ali kod osoba
koje pate od OCD može pokrenuti osećaj anksioznosti i kompulsivnog
ponašanja. Postoje 3 osnovna elementa: prvi je opsesivna misao
ili mentalna slika.
To podrazumeva strah da su predmeti, kao što su kvake na vratima, prekriveni
bakterijama, zatim ideja da da bi bliska osoba mogla da strada
u saobraćajnoj nesreći i slično. Ukoliko takve misli počnu da vas
uznemiravaju, moguće je da pokazujete znake poremećaja.
Drugi element je kompulsija i ima dva oblika -
mentalno i fizičko proveravanje. Učestala provera da su ulazna
vraza zaključana ili da su rerna ili svetla ugašeni i drugo se
odnosi na pokušavanje ispravljanja, kao što je čišćenje nečega
što se smatra prljavim.
Treći element je anksioznost koja često eskalira
u teror, a izazvana je negativnim zaključcima izvedenim iz opsesivnih
misli. Može biti povezana sa depresijom, sramotom, besom i nesanicom.
Emocionalne posledice mogu biti strahovite. Za neke ljude se život
može poremetiti u potpunosti, do te mere da čak i izlazak iz kuće
predstavlja veliki problem.
Razumevanje problema
Postoje različiti tipovi OCD. Proveravanje da li je dečije sedište u automobilu
dobro namešteno, da li je isključen gas u kući ili da li ste poneli
pasoše sasvim je normalna pojava, ali često ponavljanje ovih briga,
kao i preterana uznemirenost zbog toga mogu biti znaci poremećaja.
Pranje ruku više od 20 puta dnevno, izbegavanje pipanja kvake ili fizičkog kontakta
sa bilo čim što se smatra potencijalno zaraznim mogu OCD pretvoriti
u ozbiljniji problem - agorafobiju.
Neophodno je prepoznati sa čim se suočavate, kako
biste na vreme počeli sa lečenjem.
Da li ste razvili OCD?
Razvoj kompulsivno-opsesivnog poremećaja je kombinacija
bioloških i psiholoških faktora, kao i događaja u životu. Tačan
uzrok bolesti nije u potpunosti poznat lekarima.
Visoki ciljevi u životu jesu pozitivna stvar, sve dok su u domenu stvarnosti.
Međutim, ukoliko je neko perfekcionista u svim životnim oblastima,
neispunjavanje sopstvenih previsokih standarda može dovesti do
straha i poremećaja. Takva osoba postaje samokritična, gubi samopouzdanje
i vremenom stvara kompulsivne potrebe.
OCD se nekada javlja iznenada, dok u drugim situacijama može nastajati postepeno,
godinama. Simptomi mogu početi od bezazlenih rituala koji vremenom
prerastaju u obavezu i dominiraju životom sve dok ne postanu ozbiljan
problem.
Koristi terapije
Kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT) ohrabruje pacijente da razmisle o svojim
iskustvima i analiziraju stvarnost problema. Iako ne verujete u
početku, pokušajte da se suzdržite od proveravanja stvari ili pranja
ruku. Kada jednom shvatite da opasnost nije realna, moći ćete ponovo
da uživate u životu.
Ova terapija uči da svako ponekad treba i sme da bude nesiguran i uznemiren zbog
nečega. Pacijenti se ohrabruju da dodirnu stvari bez da peru ruke
nakon toga ili da izađu iz kuće bez prethodnih provera.
Ne ustručavajte se da potražite pomoć
Kompulsivno-opsesivni poremećaj je teško stanje
da biste se sa njim izborili sami. Tražite uput za lekara specijalistu.
Oporavak može biti dug i spor, ali znatno unapređuje kvalitet života.
Autorsko pravo preuzetog teksta je : http://www.b92.net/ Gde možete naći više informacija
