Frustracije
i konflikt
Frustracija i izvori frustracije
Ljudi obično ne zadovoljavaju lako svoje motive.
U toku čitavog života oni često dolaze u situacije u kojima ne
mogu u potpunosti zadovoljiti svoje motive, ili ne mogu uopšte
da ih zadovolje. U takvim situacijama moraju se ulagati posebni
napori i preduzimati različiti postupci da bi se savladale smetnje
koje su se isprečile zadovoljenju njihovih motiva. O ponašanju
ljudi u takvim situacijama govorimo kao o prilagođavanju. Manje
smetnje i manje prepreke se relativno lako savlađuju, ali kad naiđu
teže onda dolazi do frustracije i do različitih posledica frustracije.
Frustracijom nazivamo sprečavanje, osujećenje,
zadovoljenja motiva. Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac
kad nešto sprečava zadovoljenje njegovih motiva nazivamo frustracionom
situacijom. Njude možemo razlikovati prema tome da li su više ili
manje otporni prema neuspehu. Otpornost prema neuspehu oznađčava
se u psihologiji frustracionom tolerancijom ( podnošenje, tolerisanje
frustracije ). Do frustracije može doći iz više uzroka, ako su
se pojavile neke objektivne fizičke prepreke ili barijere npr.
Gladni smo a nema hrane da zadovoljimo glad, ovo su objektivne
barijere. Smetnje mogu biti i socijalne prirode koje se pojavljuju
kad ljudi ili njihova shvatanja postanu prepreka ostvarenju naših
motiva npr. Kada roditelji ne dopuštaju udaju za mladića za kojeg
se ćerka želi udati. Uzrok frustracije može biti i u samoj ličnosti,
kada osoba sebi zada ciljeve a nije sposobna da ih ostvari. Uzroci
takođe mogu biti i sukobi različitih motiva u čoveku tj. Konflikti.
Reagovanje na frustracije
Na frustracije i na konflikte možemo dvojako nreagovati:
realistički i nerealistički. Realistički način reagovanja imamo
kada neko ko je naišao na prepreku u ostvarenju određenog cilja
ponovo pokušava, ulažući ovog puta veći napor. O nerealističkom
reagovanju na frustraciju govorimo onda kad situaciju koja je izazvala
frustraciju pokušavamo da rešimo na taj način što tražimo različite
načine da pred sobom prikrijemo neuspeh u ostvarenju određenih
ciljeva, falsifikujemo pravo stanje i sebi i drugima i na taj način
skrivamo doživljeni neuspeh. Ovakva frustracija ima negativne posledice.
Posledice frustracije
Frustracije vrlo često imaju pozitivan efekat.
Svaki čovek u nastojanju da ostvari svoje ciljeve nailazi na oderđene
prepreke i smetnje, ali one ne moraju uvek da dovedu do neuspeha
u aktivnosti ni do drugih negativnih posledica. One često mogu
da koriste razvoju ličnosti, jer prisiljavaju pojedinca da pažljivo
oceni zadatak, da traži najpogodniji način kako će ga rešiti. Zato
se može reći da frustracije predstavljaju uslov za razvijanje različitih
pozitivnih osobina čoveka, on razvija svoje sposobnosti te upornost
u ostvarivanju ciljeva.