Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.



Ukupno: 1740
Juče: 73

Danas: 75


 

  

PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u

Psiho centar Psihomedica
https://psiho-centar-psihomedica.business.site/


STRES & ANTI-STRES PROGRAM

 


Stres je neizbežna posledica života. Do određene granice, koja je individualna, stres doprinosi boljem prilagođavanju pojedinca zahtevima svakodnevnog života i rada: sam po sebi stres je so života [1]. Međutim, kada se ta granica pređe, produženi stres postaje štetan i prouzrokuje mnogobrojne psihosomatske bolesti. Zato je od početka šesdesetih godina, kada je Seli, direktor Instituta za eksperimentalnu medicinu i hirurgiju Univerziteta u Montrealu, uveo pojam opšteg adaptacionog sindroma kao skupa međusobno povezanih nespecifičnih stres-reakcija organizma [1,26], problem stresa dospeo u fokus nauke i medicine.

Seli je različite uzročnike stresa (mržnja, ljutnja, strah, frustracije, buka, nikotin i dr.) nazvao stresorima, na koje organizam uvek reaguje istovetno: ubacivanjem u krv šećera, masti i adrenalina (stres-realizirajućeg hormona nadbubrežnih žlezda), povišenjem krvnog pritiska, suženjem krvnih sudova i pojačanim lučenjem želudačne kiseline - kao deo pripremne fiziološke reakcije organizma za drugu stresnu fazu intenzivnog mišićnog naprezanja za "borbu ili beg". Pošto u savremenim uslovima života i rada "borba ili beg" izostaju kao normalna reakcija na stresnu situaciju, njome mobilisani energetski i fiziološki potencijali se okreću prema samom organizmu, i produženim (hroničnim) delovanjem mogu prouzrokovati mnogobrojne psihosomatske poremećaje: kardiovaskularne, gastroenterološke, dermatološke, reumatološke, imunološke, neurološke i psihijatrijske.

Iako je problem stresa danas postao posebno aktuelan na našim prostorima, zbog naraslih međuljudskih, međuetničkih i međureligijskih sukoba - u čijem vrtlogu se našao i čitav balkanski region u poslednjoj deceniji ovog veka, uz kulminaciju nedavnom NATO agresijom na našu zemlju - on je ne manje značajan i u industrijski najrazvijenijim zemljama sveta, gde je 75-90% poseta pacijenata svih uzrasta lekarima opšte prakse povezano sa stresom.

Pošto dosadašnja klasična znanja i parcijalne metode nisu pokazali željenu efikasnost u prevenciji ili lečenju psihosomatskih poremećaja, neophodni su novi pristupi koji će uključiti i holističke metode, orijentisane na lečenje čoveka kao celine a ne bolesti kao simptoma poremećaja te celine [25,26,3]. Ovo je bila i glavna motivacija za formiranje Internacionalnog anti-stres centra (IASC) [25], sa sedištem u Beogradu, organizacije čiji je cilj podsticanje istraživanja, razvoja i inovacije znanja u oblasti novih anti-stres tehnologija, kroz razvijanje međunarodne multidisciplinarne naučne, obrazovne, zdravstvene i tehnološke saradnje u široj oblasti tradicionalne medicine, svesti i kineziološke rekreacije - sa posebnim akcentom na istraživanja uticaja stresa na savremena psihosomatska obolenja, doprinoseći prevenciji i uklanjanju stresa i psihosomatskom zdravlju ljudi.
Neki od anti stres programa popdrazumevaju :
Autogeni trening. Medicinski široko priznata autosugestivna tehnika relaksacije mišića i krvnih sudova, kontrole disanja, rada srca i koncentracije, u čijoj osnovi leži Šulcova ideja o ekvivalenciji mišićne i psihičke napetosti. Autogeni trening deluje prvenstveno iz stanja budnosti, ali i uz pažljivo uranjanje u druge nivoe svesti, jer se autosugestivnim kratkim relaksirajućim porukama umekšavaju se i nepoželjne psihosomatske reakcije na svakodnevne stresogene situacije. Iskustvo je pokazalo da se do toga dolazi efikasnije ako se emocionalni tokovi slobodnije uključuju, zbog čega se u autosugestivnim porukama često koriste reči: savrčeno, opučteno, mirno, prijatno, lako, dobro, slobodno, radosno, prijateljski, hrabro, snažno, brzo, daleko, visoko. Tehnika autogenog treninga se ne samo preporučuje za svakodnevnu anti-stres samo-pomoć, već je redovno kratko jutarnje i večernje vežbanje kod kuće neophodan preduslov za njegov uspeh).
Programirani aktivni odmor. Programi kineziološke/sportske rekreacije predstavljaju najefikasniju fiziološku kompenzaciju druge faze stresa u kojoj je organizam pripremljen za "borbu ili beg", koja u savremenim uslovima života i rada izostaje kao normalna reakcija na stresogenu situaciju, i njome izazvanu prvu fazu stresa sa mobilizacijom energetskih i fizioloških potencijala organizma, uz ubacivanje u krv stres-realizirajućih hormona, šećera i masti. Osim toga, ovi programi umekšavaju i nepoželjne psihosomatske reakcije na svakodnevne stresogene situacije, doprinoseći i poboljšanju sveukupnog zdravstvenog stanja. Posebno se predlaže korišćenje Aerobic-ball programa uz muziku na terapeutskim loptama. Zbog jednostavnosti, pomenute tehnike rekreacije preporučuju se i za svakodnevnu anti-stres samo-pomoć.


Preuzeto sa sajta: http://www.iasc-bg.org.yu/s-program.html





Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'