STRES & ANTI-STRES PROGRAM

 

Stres je neizbežna posledica života. Do određene granice, koja je individualna, stres doprinosi boljem prilagođavanju pojedinca zahtevima svakodnevnog života i rada: sam po sebi stres je so života [1]. Međutim, kada se ta granica pređe, produženi stres postaje štetan i prouzrokuje mnogobrojne psihosomatske bolesti. Zato je od početka šesdesetih godina, kada je Seli, direktor Instituta za eksperimentalnu medicinu i hirurgiju Univerziteta u Montrealu, uveo pojam opšteg adaptacionog sindroma kao skupa međusobno povezanih nespecifičnih stres-reakcija organizma [1,26], problem stresa dospeo u fokus nauke i medicine.

Seli je različite uzročnike stresa (mržnja, ljutnja, strah, frustracije, buka, nikotin i dr.) nazvao stresorima, na koje organizam uvek reaguje istovetno: ubacivanjem u krv šećera, masti i adrenalina (stres-realizirajućeg hormona nadbubrežnih žlezda), povišenjem krvnog pritiska, suženjem krvnih sudova i pojačanim lučenjem želudačne kiseline - kao deo pripremne fiziološke reakcije organizma za drugu stresnu fazu intenzivnog mišićnog naprezanja za "borbu ili beg". Pošto u savremenim uslovima života i rada "borba ili beg" izostaju kao normalna reakcija na stresnu situaciju, njome mobilisani energetski i fiziološki potencijali se okreću prema samom organizmu, i produženim (hroničnim) delovanjem mogu prouzrokovati mnogobrojne psihosomatske poremećaje: kardiovaskularne, gastroenterološke, dermatološke, reumatološke, imunološke, neurološke i psihijatrijske.

Iako je problem stresa danas postao posebno aktuelan na našim prostorima, zbog naraslih međuljudskih, međuetničkih i međureligijskih sukoba - u čijem vrtlogu se našao i čitav balkanski region u poslednjoj deceniji ovog veka, uz kulminaciju nedavnom NATO agresijom na našu zemlju - on je ne manje značajan i u industrijski najrazvijenijim zemljama sveta, gde je 75-90% poseta pacijenata svih uzrasta lekarima opšte prakse povezano sa stresom.

Pošto dosadašnja klasična znanja i parcijalne metode nisu pokazali željenu efikasnost u prevenciji ili lečenju psihosomatskih poremećaja, neophodni su novi pristupi koji će uključiti i holističke metode, orijentisane na lečenje čoveka kao celine a ne bolesti kao simptoma poremećaja te celine [25,26,3]. Ovo je bila i glavna motivacija za formiranje Internacionalnog anti-stres centra (IASC) [25], sa sedištem u Beogradu, organizacije čiji je cilj podsticanje istraživanja, razvoja i inovacije znanja u oblasti novih anti-stres tehnologija, kroz razvijanje međunarodne multidisciplinarne naučne, obrazovne, zdravstvene i tehnološke saradnje u široj oblasti tradicionalne medicine, svesti i kineziološke rekreacije - sa posebnim akcentom na istraživanja uticaja stresa na savremena psihosomatska obolenja, doprinoseći prevenciji i uklanjanju stresa i psihosomatskom zdravlju ljudi.
Neki od anti stres programa popdrazumevaju :
Autogeni trening. Medicinski široko priznata autosugestivna tehnika relaksacije mišića i krvnih sudova, kontrole disanja, rada srca i koncentracije, u čijoj osnovi leži Šulcova ideja o ekvivalenciji mišićne i psihičke napetosti. Autogeni trening deluje prvenstveno iz stanja budnosti, ali i uz pažljivo uranjanje u druge nivoe svesti, jer se autosugestivnim kratkim relaksirajućim porukama umekšavaju se i nepoželjne psihosomatske reakcije na svakodnevne stresogene situacije. Iskustvo je pokazalo da se do toga dolazi efikasnije ako se emocionalni tokovi slobodnije uključuju, zbog čega se u autosugestivnim porukama često koriste reči: savrčeno, opučteno, mirno, prijatno, lako, dobro, slobodno, radosno, prijateljski, hrabro, snažno, brzo, daleko, visoko. Tehnika autogenog treninga se ne samo preporučuje za svakodnevnu anti-stres samo-pomoć, već je redovno kratko jutarnje i večernje vežbanje kod kuće neophodan preduslov za njegov uspeh).
Programirani aktivni odmor. Programi kineziološke/sportske rekreacije predstavljaju najefikasniju fiziološku kompenzaciju druge faze stresa u kojoj je organizam pripremljen za "borbu ili beg", koja u savremenim uslovima života i rada izostaje kao normalna reakcija na stresogenu situaciju, i njome izazvanu prvu fazu stresa sa mobilizacijom energetskih i fizioloških potencijala organizma, uz ubacivanje u krv stres-realizirajućih hormona, šećera i masti. Osim toga, ovi programi umekšavaju i nepoželjne psihosomatske reakcije na svakodnevne stresogene situacije, doprinoseći i poboljšanju sveukupnog zdravstvenog stanja. Posebno se predlaže korišćenje Aerobic-ball programa uz muziku na terapeutskim loptama. Zbog jednostavnosti, pomenute tehnike rekreacije preporučuju se i za svakodnevnu anti-stres samo-pomoć.

Preuzeto sa sajta: http://www.iasc-bg.org.yu/s-program.html