Depresija nas čini jačim i uspešnijim

 

Depresija je dobra za nas i njeno lečenje moglo bi poremetiti naša ključna biološka usavršavanja. Stručnjaci tvrde da lečenje depresije sprečava osobe da prihvate svoj očaj i da se time motivišu da promene svoj život na bolje, prenosi "Dejli Ekspres".

Tuga koju prebolimo može nas ojačati, učiniti fleksibilnijima i omogućiti nam da se bolje nosimo sa životnim izazovima, sugerišu rezultati naučnog istraživanja. U društvu u kome se lična sreća postavlja u prvi plan, postoji malo tolerancije prema talasima očaja koji prate gubitak posla, raskid veze ili smrt bliske osobe.
Stručnjaci za psihičko zdravlje strahuju da rastući trend uzimanja tableta protiv depresivnog raspoloženja sprečava evoluciju ljudskih emocija.
Ljudi pate od depresije hiljadama godina i najverovatnije su je "preživeli" jer je ona u dugoročnom smislu dobra po našu vrstu, ocenili su naučnici.
Istorijske ličnosti koje su patile od depresije su, između ostalih, Vinston Čerčil, Abraham Linkoln, Isak Njutn, Vinsent van Gog i Ludvig van Betoven.
Procene su da će jedna od četiri osobe patiti od depresije ili bipolarnog poremećaja u jednoj fazi svog života, a da trenutno pet odsto čovečanstva živi sa depresijom.

"Kada otkrijete nešto tako duboko u sebi, pretpostavljate da je baš to nešto izabrano zbog svojih prednosti, inače nas ne bi okupiralo. Igramo se sa delom našeg biološkog usavršavanja", ocenio je psihijatar Džerom Vejkfild sa Univerziteta Njujork.
Studija sugeriše da bi tuga mogla da bude deo strategije samoodbrane, jer se pojavljuje među primatima koji pokazuju znakove emocija. Vejkfild smatra da nam depresija pomaže da učimo na svojim greškama.
" Jedna od funkcija intenzivnih negativnih emocija je da one zaustavljaju naše normalno funkcionisanje, kako bi se neko vreme fokusirali na nešto drugo", ističe Vejkfild.
Tuga nas takođe može odvratiti od toga da budemo previše plemeniti i otvoreni u odnosu prema nekom ili prema stvarima koje vrednujemo.
Takođe nas može sprečiti da napravimo grešku na prvom mestu, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu "Nju Sajentist".

"Da se nismo osećali tužno zbog nečeg što nismo uspeli da ostvarimo u prošlosti, ne bi stali na putu ka tom cilju i bili introspektivni i možda ne bi pokušali da promenimo strategiju. Osećajući se entuzijastički i ushićeno, verovatno bi slepo krenuli ka tom cilju", istakao je Pol Kidvel, psihijatar sa Univerziteta Kardif.
Poznato je i da je kreativnost povezana sa "crnim raspoloženjem". Nemali je broj velikih slikara, pisaca i muzičara koji su patili od depresije ili bipolarnog poremećaja.
Psiholozi Modupe Akinola i Vendi Beri Mendes sa Univerziteta Harvard otkrili su da su ljudi koji pate od depresije bolji u kreativnom radu, naveo je "Dejli Ekspres".

Previše sreće može biti loše i po karijeru. Psiholog Ed Dajner sa Univerziteta Ilinois utvrdio je da su ljudi, koji su se na "lestvici sreće" od deset postojećih našli na osmom mestu, uspešniji u finansijama i obrazovanju, od onih koji su zauzeli deveto mesto.
Ipak, ovi na devetoj poziciji imali su mnogo uspešnije emotivne veze.