Govorite o svojim
osećanjima i osećaćete se bolje
By Julie Steenhuysen
prevod Radmila Grujičić
Govorite o svojim osećanjima i smanjićete tugu i ljutnju
potvrdjuje najnovije američko naučno istraživanje mozga.Ovo
potvrdjuje već
znano iskustvo da u razgovoru sa psihoterapeutom ili sa nekim
pred kim se otvorimo i budemo iskreni, učini da se posle
toga osećamo
mnogo bolje.
Nučnici kažu da ljudi pričanjem o negativnim osećanjima aktiviraju
deo mozga odgovornog za kontrolu impulsa.
‘’Ova regija mozga koju smo pratili u našem istraživanju
ima ulogu u kontroli besa i negativnih emocija" kaže
naučnik istraživač na Kalifornijskom u Los Andjelesu gospodin
Matthew Lieberman, koji je svoju studiju i rezultate obajvio
u časopisu
Žurnal psihološke nauke.
On i njegove kolege skenirali su mozgove 30. ljudi – od toga
18 žena i 12 muškaraca izmedju 18 i 36 godina –dok su im
pokazivali fotografije ljudi na kojima su bile vidljive jako
izražene emocije.
Od njih je traženo da kategorišu osećanja koja vide od tuzan
ili ljut ili da izaberu jedno od dva specifčna imena "Sally
ili Harry" koje su sparivali sa fotografijama.
Ono što su oni pronašli to je da, kada su ljudi spajali reč
kao što je ljut sa ljutim licem u koje su gledali,
amplituda moždane
aktivnosti u delu koji je odgovoran za strah, paniku i druge
jake emocije pokazivala je pad i manji intenzitet.
Ono što je pri tom raslo, odnosno pokazivalo veći intenzitet,
jeste amplituda koja prati desni lateralni prefrontalni korteks,
deo
mozga odgovornog za kontrolu impulsa. "Ovo
je bila jedina regija koja je pokazivala povećanu aktivnost u celom
mozgu pri izgovaranju osećanja prilikom posmatranja fotografija. " rekao je gospodin Lieberman.Ovo je ista regija odgovorna i za kontrolu motorike.’’
To je kao kada vozite i vidite u daljini žuto svetlo na semaforu,
tako da imate vreme da se zaustavite. Upravo takvu ulogu ima
i aktivnost u ovom delu mozga’’.
Ovo istraživanje nije pokazalo značajnu razliku po polu kao
što su neka ranija istraživanja pokazivala razliku i to u
količini
izgovorenih osećanja i po spremnosti da se o osećanjima otovreno
govori.
"
Žene govore više spontanio o osećanjima ai kada se od muškaraca
to isto zatraži oni mogu govoriti i više od žena" on
je rekao.
Ovi rezultati istraživanja pružaju naučnu potporu tradicionalniom
uverenju da i sama priča o osećanjima pomaže i utiče terapijski.
" Mislim da mi svi verujemo da pričanjem o našim osećanjima, pravimo
unutrašnje bolje uvide, i ti uvidi na omogućavaju upravo promenu
u nama samima.’’ rekao je Lieberman.
Lieberman je rekao da otovreno govoreći o osećanjima mi ne
samo da ih bolje razumemo i kontrolišemo već radimo i nešto
bazičnije:
"
Nije samo da ih dublje shvatamo," rekao
je . "već počinjemo da razumemo i ono iznutra od čega smo satkani."
