PREDRASUDE I STRAH OD PSIHOLOGA – PSIHOTERAPEUTA

Autor : Radmila Grujičić

Predrasude postoje kada se na osnovu malog broja ne proverenih informacija donosi uopšteni zaključak. Predrasude su vrlo prisutne u javnom mnjenju. Površne i ne proverene informacije kreiraju naše stavove prema nekim profesijama pa tako i prema psihologiji i psiholozima i psihoterapeutima. Često je prva asocijacija ljudima kada čuju - psiholog da je to neko ko može od oka da ih “pročita“ i da predvidi njihovo buduće ponašanje.Takodje, kada neko pomene da je bio kod psihologa prva asocijacija je da taj čovek ima neke psihičke probleme koji ga karakterišu manje vrednim. Možda se nekom čini da je ovakvo viđenje preterano ali, na žalost, nije. To je naša realnost.
Iz nepoznavanja stvari ljudi donose pogrešne zaključke i održavaju predrasude koje su pogrešne i netačne.A štetu od toga imaju najviše oni sami. Zašto? Zato što neke stvari koje bi vrlo brzo razrešili i sebi pomogli oni dugo čuvaju u sebi i čine tako još gore jer pate i troše psihičku energiju na zadržavanje problema umesto da ga razreše i energiju koriste za rast i napredak, za kvalitetniji život. Kada se odvaže da dođu kod psihologa oni su u problemu koji više ne mogu da tolerišu a samim tim trebaće im više vremena da ga razreše.
Po tome što ljudi pre odlaze kod psihijtra nego kod psihologa pokazuju da misle da su njihovi problemi takvi da ih mogu razrešti lekari lekovima. Najbolje rešenje je ponekada kombinacija tretmana psihijtra ( lekovi) i psihologa, psihoterapeuta ( razgovori i podrška).

Šta završavaju psiholozi ?

Psiholozi su ljudi koji su završili psihologiju i koji se bave trima osnovnim aspektima psihološke delatnosti a to su: industrijska psihologija ( usolvi rada, testiranje radne sposobnosti i povećanje zadovoljstva poslom a samim tim i produktivnosti, idustrijskim marketingom..) , školska psihologija ( testiranje sposobnosti , školska postignuća, povećaje kvaliteta života i rada u školama..) i klinička psihologija ( klinička testiranja ličnosti i sposobnosti, prevencija mentalnih poremećaja i povećanje kvaliteta psihičkog života..). Od 1987. godine na beogradskom filozofskom fakultetu ne postoji podela na ove grupe već svi koji završavaju psihologiju dobijaju zvanje - psiholog opšteg smera i mogu raditi u svim oblastima.

Gde psiholozi rade ?

Psiholozi rade u školama kao stručni saradnici., u ustanovama socijalne zaštite .,u fabrikama., u marketinškim agencijama., u razvojnim savetovalištima., u bolnicama., u zavodima za zapošljavanje. Jedini su nadležni i kvalifikovani za obavljanje testiranja.

Sa kim psiholozi rade ?

Najveći procenat ljudi sa kojima psiholozi rade su normalni, zdravi ljudi koji su u kontaktu sa psihologom kako bi dobili stručno mišljenje i savet u vezi nekih životnih pitanja ili pomoć i podršku da razreše neke dileme ili konflikte koje imaju. Psiholozi se bave psihičkim životom, osećanjima i ponašanjem ljudi vezanim za raznovrsne životne situacije u koje svi ljudi dolaze i kroz koje prolaze. Pitanja sa kojima se dolazi kod psihologa su raznovrsna kao na primer : kako bolje učiti, kako prevazići tremu i strah pred ispit, da li ostati u vezi sa nekim ili ne, da li se razvesti ili ne, koji fakultet je najbolje da izaberem, kako prevazići strah od zatvorenog prostora...
Psiholog i psihoterapeut ne propisuju lekove, ne leče medikamentima već samo kosriste razgovor . Psihijatri su lekari koji daju lekove. Psiholozi su zdravstveni saradnici.

Kada dolaze ljudi kod psihologa ?

Nekada ljudi dolaze kod psihologa sa očekivanjem da će im psiholog dati gotovo rešenje za njihov problem. Psiholog ne daje gotova rešenja. Prvo jer u životu ne postoje jednostavna , tačna rešenja a i zato jer je clj psihologa da sam čovek uvidi, osvesti svoje razloge i osećanja za i protiv i da lakše donese odluku za koju snosi odgovornost. Uz ovakav rad čovek stiče zrelost za odgovorniji odnos prema sebi i drugima u životu.
Ljudi dolaze kod psihologa da reše problem a da li će ga rešiti ili neće zavisi od njih. Najteže je promeniti sebe i pobediti svoje slabosti. Ali pobeda nad samim sobom je najslađa pobeda! Kao što čovek fizički raste i razvija se tako isto i psihološki čovek raste i menja se sa godinama.Da li će čovek postići zrelost u nekim zrelim godinama zavisi isključivo od njega samog. Nije pravilo da neko ko ima više godina da je samim tim i zreliji. Svi imamo jedan život i treba da uradimo sve što je u našoj moći da ga proživimo sa što više zadovoljstva i lepih osećanja.