Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 5291
Juče: 322

Danas: 290


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Sun 01/14/18 12:12AM
Sifra:


Pitanje Psihologu:

Datum: Sat 09/23/17 5:08AM
Sifra:


Pitanje Psihologu:

Datum: Tue 02/21/17 5:23PM
Sifra:


Pitanje Psihologu:

Datum: Wed 04/29/15 2:21PM
Sifra: 574199


Pitanje Psihologu: Text: Postovani,

Dozivela sam od brata koji je alkoholicar, kome sam se uvek nasla da pomognem, iako sam imala hiljadu razloga da se ja naljutim, na vrlo teska vredjanja. Imam 60 godina, ostala sam bez supruga pre 5 godina, uspesno se izborila da deca stanu na svoje noge, da rade, da me postuju i sa njima nemam problema.

Sto se moga brata tice on je u nasem odrastanju uvek bio taj koji je pravio probleme, a ja sam mladje dete koje je uvek sve moglo, moja majka je bila njemu nakljonjenija, vadila i pomagala kad je god trebalo, ocekujuci da i ja u tome ucestvujem. Nekada mi nije bilo pravo, ali sam tako funkcionisala. Posle ovog dogadjaja koji je bio izuzetno neprijatan, ne mogu sa njim da komuniciram, osim oficijelno, jer zivi kod mame, koja je stara, a on je ostao bez posla.Ima decu iz prethodnih brakova koja nece da ucestvuju u njegovoj situaciji, a ja se grozno osecam, smatram da treba polako da se izvucem iz toga, jer on ne pristaje na lecenje, iako je intelektualac, ne zaadjuje.
Inace bolujem od hipotireoze, zelela bih da se bavim sobom i svojom decom, ali mi ne ide lako da stavim tacku na odnos mama sin. Ja o mami vodim racuna o lecenju, obezbedila sam joj zenu koja dolazi da joj pomogne, ali ona iako zna da meni tesko padaju sada razgovori o bratu, uradio ovo, ili ono i dalje to radi. Ne mogu ja da ocekujem da se ona promeni u svojim godinama, ali ja nemam snage da podnosim ponasanje moga brata. Kada tamo odem, skoci mi pritisak, pod dodatnim sam lekovima za smirenje jer ne mogu to mirno da prihvatim.
Pomozite mi kako da izbacim iz glave da ja nisam ni duzna , ni odgovorna da u tome intenzivno ucestvujem.
Pozdrav, ocekujuci Vas savet.

SIFRA-> 574199

Postovana, potpuno ste u pravu kada kazete da je potrebno da Vi sami izbacite iz glave osecanje duznosti i obaveze da pomazete i stitite odraslog ceoveka koji se kroz ceo svoj zivot ponasa neodgovorno. Ni Vasa majka nije imala obavezu da ga stiti celi svoj zivot ali je sama prihvatila tu ulogu a negde ocekuje od Vas to isto, da mu se uvek nadjete. Na zalost, takvo zastitnicko ponasanje je negde verovatno i doprinelo da vas brat nikada ne odraste u odgovornog i samostalnog coveka. Mi ovde na Balkanu imamo jak socijalni pritisak (ali ne i pravni) da se porodica drzi zajedno i da sve deli, i dobro i zlo. To, naravno ima puno svojih prednosti ali ima, i te kako, puno mana. Na zapadu nije cudno kada se cuje vest da neko izuzetno bogat ima brata, na primer, koji zivi kao beskucnik. Tako da dolazimo do toga da je neophodno da Vi sami, u svojoj glavi, presecete sa osecanjem obaveznosti i duznosti da stitite odraslog coveka od njega samog. Ili, ako to ne mozete, jer imate jako osecanje krivice, ostaje Vam da prihvatite da je on takav kakav je i da preuzmete tu neprijatnu i nezahvalnu obavezu na sebe ali time da prestanete da se sekirate i brinete oko toga.(kao sto je negde i Vasa majka to u nekom trenutku odlucila i uradila). Ukoliko smatrate da je za Vas bolje da se distancirate od te price predlazem Vam da zakazete savetovanje sa psihologom kako bi dali sebi vremena da radite na sebi da mozete tu odluku da podnesete bez osecanja krivice.

Datum: Wed 12/31/14 5:29PM
Sifra: Zbunjena123


Pitanje Psihologu: 1. Molim vas za savet, kako da pre nego sto se obratimo psihologu, sa clanovima porodice (roditelji I sestra) pokusam da uspostavim normalan odnos umesto stalnih konflikata koje imamo.Vise puta smo razgovarali, ali se svaki taj razgovor razvodni medjusobim optuzivanjem bez reda, ja uglavnom razumem zasto sam ih povredila (cesto to radim I svesno da im se osvetim kad me povrede), ali oni nikako ne zele da razumeju niti da priznaju da su ikada ista pogresno uradili vezano za mene, ili se niceg ne secaju,kad ih ja podsetim kazu mi da lazem ili ne razumeju o cemu pricam, samo lazu, ali ne priznaju Poslednjih 10 puta sam pokusala da stavim na papir 10 stavki/primera koji me muce I zamolila I njih da to isto ucine I da zajednicki pokusamo da razumemo sta ko kome radi I kako ga to povredjuje I to isto stavimo na papir da ne bismo vise ponavljali, ali se svaki taj pokusaj zavrsi I pre nego sto je poceo, konstantnim prekidanjem svake zapocete recenice, podsmehom, izbacivanjem novih optuzbi itd., tako da na kraju nista ne stavimo na papir, niti se ista dogovorimo I razumemo. Ili se rastanemo bez zakljucka posle mnogo teskih reci sa jos vecom mrznjom, ili se kao dogovorimo nesto sitno (nikad nista na papiru), ali I taj dogovor oni prekrse prvom sledecom prilikom I zaborave da smo se ista dogovorili i opet im nije jasno kako me to povredjuje, kad sve sto vide to je da sam ja besna I bahata, nikako povredjena, a I ako sam povredjena za to sam sama kriva nikako oni.
Da Ii je stavljanje na papir dobar nacin za resavanje konflikta, i kako da ih ubedim da toga treba da se svi pridrzavamo? Ako nije, koji je dobar nacin?
2. Posle vise godina jednih te istih prica, ignorisanje, ruznih ponasanja ili uporno trazenje nepostojecih opravdanja za neke bas lose postupke, medjusobna manipulacija,nezdravi prekori (prenesu samo deo rasprave, zaborave da pomenu svoje postupke, vec na primer samo moje lose reakcije na njihove postupke, patolosko odbijanje da se sete bilo koje svoje greske, da se izvine za bilo sta, da vide I drugacije vidjenenje osim svog) zakljucila sam nevoljno da oni u stvari nisu samo sebicni I bezosecajni, vec da imaju jos neki psiholoski poremecaj koji ja ne umem da prepoznam, pa me zanima da li je moguce da mi vi date bar neke smernice sta bi to moglo da bude .

Oni mi zameraju sto pominjem desavanja iz proslosti, ja pokusavam da im objasnim da se sve to ponavlja I u sadasnjosti, i dok ne shvate sta su jednom uradili I kako su me time povredili, nece shvatiti ni kad to ponovo urade (a urade), vezano za sadasnjost I buducnost samo oni imaju pravo da definisu dalja pravila ponasanja (nikako ja itd Ja sam s druge strane svesna vecine svojih mana I psiholoskih problema, nisam jos uvek sposobna da ih resavam sa psihologom (jer sam imala par neuspesnih pokusaja koji su me obeshrabrili I istrosili), ali sam ih svesna I priznajem ih.I oni prepoznaju samo moje mane i slabosti, nijedan svoj niti prepoznaju niti priznaju, ali svakako imaju opravdanje.

SIFRA-> Zbunjena123

Stavljanje na papir je odlicna tehnika koja se koristi u radu sa psihologom.
Ali, naravno, niti je jedina dobra tehmnika, a niti samo stavljanje na papir resava problem, to je tek sam pocetak. Ono sto mi se cini jeste, da I pored vase dobre namere I zelje, nemate potrebnog autoriteta za grupu kako bi ste sporveli dogovor do kraja. Cesto I u porodicnoj terapiji sa profesionalcem, porodicna grupa ima mnogo optpora u procesu menjanja I nalazenja resenja, tako da je ovo sto vi pokusavate odlicno ali mislim da ste sami nemocni da uspete u tome. I ako bi to bilo najbolje za sve clanove vase porodice (valjda?). Najveci otpor promeni pruzaju ustaljeni obrasci ponasanja, navike koje smo stekli godinama unzad pa I kada smo svesni da one nisu dobre, vrlo ,vrlo tesko ih se oslobadjamo. Ljudi se menjaju samo onda kada imaju motiv za to, nikako drugacije. A sta ostaje vama, u koliko je clanovima vase porodice nemoguce da se menjaju i/ili da prihavte odgovornost za deo problema koji imate? Ostaje vam da se promeite Vi.
Najbolje bi bilo da najdte psihologa kojim cete biti zadovoljni I da nastavite da radite na sebi.
Do tada, citajte sto vise I pricajte sa ljudima u koje imate poverenja, koje smatrate pametnim I mudrim I pokusajte da naucite nesto od njih.

>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'