Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.



Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 7116
Juče: 338

Danas: 292


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u

Psiho centar Psihomedica
https://psiho-centar-psihomedica.business.site/


Datum: Sat 08/18/12 5:26PM
Sifra: ovan81


Pitanje Psihologu: Text: Postovani,

Imam 31 godinu, I zivim u Beogradu. Zaposlena sam, neudata, nemam dece, skoro sam izasla iz veze koja je trajala dve godine I jos uvek sam pod utiskom zbog toga.
Imala sam vise specifican nego tezak zivot (mada sada mogu slobodno da kazem da je tezak zbog sveukupne situacije, finansija itd.), zahvaljujuci situaciji u porodici.Vec jako dugo vremena (godinama )osecam I znam da imam jake psiholoske probleme, cesto su mi I bliske osobe govorile da bih trebala da se pozabavim time, ali sam to uvek nekako pokusavala pa I uspevala da prevazidjem po nekim odredjenim principima, koji postaju sablon mog zivota.U poslednje vreme mi je postalo jasno da to tako vise ne moze da funkcionise, I da ako ne nadjem stvaran uzrok svojih problema I ne resim to, ti sabloni I krugovi u mom zivotu se nece zatvoriti nikad.
Spektar tih problema je veoma sirok, dominira depresija,osecaj anksioznosti, javljaju se simptomi socijalne fobije, klaustrofobije, a od skora opsesivno kompulzivne misli I paranoja.
Glavni osecaj, koji me najvise muci je osecaj potpune praznine , tuge I straha, a kada se I pojave neki drugi osecaji ja nisam sigurna da li su oni pravi.Ne umem da prepoznam emocije kod sebe, ni kod drugih, odatle se javljaju strah, nesigurnost, nepoverenje, I to mi unistava sve moguce odnose u zivotu.Pored toga, najvise mi smeta svesnost da sebe ne volim uopste, I cinjenica da zbog sebe I sopstvene zelje nisam uradila skoro nista do sada, vec samo zbog drugih.
Do sada nisam nikada trazila strucnu pomoc, ali sam citala tekstove o poremecajima koje sam navela, I cak neke knjige o samopomoci, ali ja ne umem sama da se trgnem I pomognem sebi.
Molim Vas da mi kazete da li treba da se obratim psihologu, psihoterapeutu Ili psihijatru, I da mi preporucite nekog u Beogradu I kazete okvirne cene (posto kao sto sam navela finansijska situacija je daleko od sjajne).
Hvala unapred
SIFRA-> ovan81

Postovana, sasvim sam sigurna da bi vam psihoterapija, koja podrazumeva redovne razgovore sa psihologom i to u kontinuitetu od vise meseci, donela pomak i pomogla da bolje sagledate svoju situaciju i postavite se zrelije u odnosu na nju kao i na okolinu. To bi za posledicu imalo vase vece samopostovanje, samopouzdanje i vecu efektivnost uz znacajno smanjenje anksioznosti, i ostalih osecanja koje pominjete a koje su posledica dugogodisnje depresivnosti koju ne razresavate. Neophodno je da se javite i psihijatru kako bi ste dobili adekvatnu medikamentoznu terapiju koja bi vam znacajno olaksala zivot i pomogla da efektivnije radite na sebi tokom psihoterpije koju bi trebalo da radite sa psihologom ili nekim od strucnjaka koji se bave psihoterapijom. Sigurna sam da cete uvideti razliku kada radite sa strucnim licem od toga kada ste se sami bavili sobom i svojim simptomima. Sto se tice psihijatra preporucujem vam da se javite nadleznom u vasem domu zdravlja, jer nema potrebe da placate usluge privatnog psihijatra, osim ako lista cekanja nije preduga. Sto se tice psihologa ima ih u Beogradu jako puno a cene psihoterpije se izuzetno razlikuju od hiljadu i po, dve do i preko deset hiljada po seansi pa i vise. Za preporuku psihologa javite se na moju mail adresu.
P.s. Izvinite zbog malog cekanja na odgovor, razlog je bio moj godisnji odmor.

Datum: Fri 08/3/12 8:01AM
Sifra: panicar


Pitanje Psihologu: Zaboravi sam jos jedno pitanje: procitao sam na internetu da osobe sa opsesivnim mislima mogu da razviju kopulsivno ponasanje i da je povezano sa sizofrenim poremecajem, da li je to tacno? U ovim trenitcima sam jako pod uticajem autosugestije, sad mozda poverujem i u to a to bi bila zaista katastrofa!!! Inace sifra bolesti mi je f41.9 i f40.9. Opisao sam Vam uglavnom sve u predhodnom pitanju, molim Vas za makar malo utehe i nade

SIFRA-> panicar


Nikakve veze neurostki simptomi ( kompulsivno ponasanje, opsesivne misli, depresivnost, ..ostale neuroze) nemaju sa shizofrenijom. To vam je isto kao kada bi neko rekao, covek koji ima kancer kija, a ako i ja kijam znaci da i ja imam kancer. Dakle, shizoidni pacijent moze imati opsesivne misli ali to ne znaci da neko ko ima ovakve misli ima i shizofreniju. Opustite se, i kao sto sam rekla, krenite da radite na sebi kako bi jacali svoje mehanizme odbrane a ne da radite kotraproduktivno po svoju sigurnost i svoje osecanje opustenosti.

Datum: Fri 08/3/12 7:55AM
Sifra:


Pitanje Psihologu: Postovana, imam veliki problem sa napadima panike. Pre pet godina dobio sad dijagnozu opsesivno-kopulsivnog sindroma, da budem precizniji radi se o anksioznosti izazavanoj prisilnim mislima ali bez kompulsivnih radnji koja me gurne u osrednju depresiju. Dobio sam terapiju cipealex+rivotril 0.5 po potrebi.
Sve je krenulo na bolje i lagano je ukidana terapija (vec nekoliko puta) ali se nakon nekog stresnog dogadjaja sve ponovo pokrene i ponovo se okrenem lekovima i padam u depresiju jer ne vidim da cu ikada izaci iz ovog pakla. Ne mogu da vam opisem sta sam sve bio u svojoj glavi i kakve grozote su mi bile u mislima koje sam nekako uspeo da iskontrolisem. Medjutim, posto se bavim sportom pre par nedelja sam na treningu osetio ubrzan rad srca i nesvesticu, odmah sam imao zelju da napustim prostoriju sto sam i uradi iz straha da se ne srusim pred drugima. Prvo sam to pripisao nesnosnoj vrucini, ali su ovakvi simptomi poceli da se javljaju sve cesce do trenutka kada su poceli da me sustizu pravi napadi panike kada sam van kuce, sto se ranije nije desavalo. U proseku ih je 3-4 nedeljno a doktor mi je na godisnjem odmoru i ne znam sta da radim, uskoro treba da idem na letovanje a uopste ne znam kako cu to da izvedem u ovom stanju. Najvise me zabrinjava to da ne predjem u agorafobicare a osoba sam koja voli da izlazi i zasto se sada panika pomesala sa opsesivnim mislima, istina u manjem obimu. Iskreno mislim da gubim tlo pod nogama i da cu zavrsiti u bolnici, umreti, izgubiti kontrolu, srusiti se pred svima ili potpuno poludeti! Od svega se branim spavanjem i vreme provodim u kuci. Na poslu sam pospan i samo ocekujem sledeci udar panike, straha ili negativnih misli. Napadi panike su uzasni i traju po nekoliko minuta, nakon toga sam kao da me je neko tukao. Inace imam 31 godinu, fakultetski sam obrazovan i u braku sa suprugom koja me podrzava i samo mi je pored nje lakse, a zanimljivo je da kada se jave negativne misli, obicno se okrenu okrema njoj ili drugim meni dragim ljudima-to mi nije jasno zasto se uvek isti obrazac ponavlja? Plasim se da, mozda nemem neki drugi, opasniji poremecaj a to niko ne vidi! Pre svega ovoga, prvi znak da ce se ovo vratiti je moja verbalna agresija! Molim Vas za pomoc i savet koji bi mi sada najbolje dosao da prebrodim ovo! Molim Vas!

SIFRA-> panicar

Postovani, sami lekovi najcesce nisu dovoljni da bi se velika anksioznost koja je u pozadini svih simptoma koje opisujete, sasvim eliminisla zauvek. Postoje ljudi koji anksiozno reaguju na stres, sto je negde sasvim normalno, ali oni sami osporavanjem svojih iracionalnosti nikada ne dozvole da anksioznost bude visoka i da ih preplavi i dovede do napada panike. Napad panike pravite sami tako sto dajete iracionalan , netacan znacaj simptomima koje imate. Zao mi je i mislim da je steta sto neuropsihijatri ne podrzavaju vise psihoterpisjke razgovore koje, uglavnom, rade psiholozi, jer se na njima pacijent ili kllijent uci kako da prevazidje svoje misli koje mu stvaraju paniku i kako konkretno da se ponasa u tim situacijama koje su za njega problematicne. Napustanjem i odlaskom iz odredjene situacije, prostorije, u kojoj se osecamo lose, samo negujemo anksioznost i razvijamo sklonost ka fobiji , najcesce agorafobiji. Moj bi vam savet bio da se sto pre ukljucite u psihoterapisjki rad sa nekim kako bi ste naucili da kontrolisete svoje misli i osecanja i kako bi ste vremenom poptuno iskljucili terapiju i ne bi ste se vracali vise na nju. Posebno kod mladjih ljudi, terpija lekovima je cesto, neophodna ( nekada i nije) ali ne sme da bude jedina u prevenciji i lecenju ovakvih poremecaja (neuroza) jer cesto nije dovoljna vec samo stvara psihicku zavisnost od leka.Neophodno je da se sam covek ojaca, ojaca njegova racionalna odbrana od stresa i odbrana od iracionalnosti koje su prirodni tok misli.
Ukoliko yelite preporuku za psihologa javite se na adresu : psihopomoc2012@yahoo.com

Datum: Sun 07/29/12 4:52PM
Sifra: hajrije


Pitanje Psihologu: Text: Nedevno sa otkrila da me muz vara i to zadnjih 6 g.
U braku sam 24 god, imamo odraslu decu, 22 god.On je priznao i hoce da, kako kaze, bude sve kao pre ali ja ne mogu da se izborim sama sa sobom sa naletima emocija, kad smo zajedno samo cutimo, svaku njegovu rec u sebi tumacim drugacije i, drugim recima, ne verujem mu. Kako dalje?

SIFRA-> hajrije

Postovana, nakon ovakvih situacija vrlo cesto se, kao posledica priznanja nevernosti, javlja znacajno poremecen odnos medju partnerima. Prisutno je bitno poljuljano poverenje, osecanje povredjenosti, izdaje, nelojalnosti, depresivnost. Povredjen partner se pita kako dalje. Stvar je u licnoj odluci da se ostane sa parnerom i da se ide dalje. Odnos poverenja se gradi a prevara bi trebalo da se psiholoski obaradi tako da povredjen partner pokusa da razume svog partnera kao i razloge za njegov izlet van braka. Vrlo cesto, sam partner koji je doziveo avanturu ne zeli da izadje iz braka i da osnuje novu zajednicu sa partnerom sa kojom je imao avanturu vec zeli da ostane pored svoje zene i dece. Cesto, nakon takvog iskustva i sam shvata vaznost i znacaj koji z anjega ima porodica ali onda je stavar u odluci partnera da li moze da predje preko prevare ili ne. Mislim da bi vam razgovor sa strucnim licem pomogao da proradite na sovojoj povredjenosti i da olucite sta i kako dalje.

Datum: Sat 07/28/12 10:29AM
Sifra: Spid


Pitanje Psihologu: Text: Imam 19 godina , 2 godine sam na 'spidu' , zelim da ga ostavim zauvek,problem je sledeci , dok nisam pocela da konzumiram spid osecala sam da ne pripadam ovom svetu,bila sam asocijalna,nisam htela ni sa kim da se druzim jer niko nije mogao da me razume,takodje sam i aseksualna tako da me partneri nikad nisu zanimali,uvek sam imala probleme u skoli i sa zakonom jer nikada nisam dozvoljavala da mi neko bude autoritet,nisam mogla da se pronadjem nigde i zbog toga sam pokusala par puta da se ubijem...kada sam probala spid pocela sam da izlazim cak sam se zdruzila sa ljudima postala sam mnogo tolerantnija,svidjao mi se taj osecaj da ja pripadam negde...medjutim imalo je to i negativne posledice smrsala sam,bubrezi i jetra su mi propali..a i ne mogu 2 dana bez spida da budem jer se vraca onaj stari osecaj da me nista ne zanima,da ovaj svet nije za mene i ostalo...pricala sam i sa psihijatrom ali nista nije pomoglo , zelela sam samo da budem normalna kao sva druga deca a da mi ne trebaju nikakve droge...posto je moje telo u losem stanju ovo je zadnji 'trzaj' da prekinem zauvek sa spidom ili da nastavim pa dokle stignem...svaki savet bi bio koristan....takodje nemam nista u zivotu sto me ispunjava sem kad uzmem spid

SIFRA-> Spid

Postovana, vama treba medikamentozna terpija (lekovi) koja bi vam pomogla da zauvek ostavite spid i da se, uz redovnu kontrolu lekara, osecate bolje nego i kada uzimate spid. Moram vam priznati da sam iznenadjena time sto kazete da ste razgovarali sa psihijatrom i da vam on ili ona nije nista preporucila od terpije. Vama su lekovi od krucijalne koristi a onda, ne bi bilo lose kao nadgradnja, da malo i razgovarate sa psihologom koji se bavi savetovanjem i psihoterapijom kako bi vam pomogao da neke zivotne situacije razumete zrelije i da se zrelije nosite sa njima. Dakle, potrazite pomoc psihijatra (ne samo razgovor) i to neka bude neko kojim ste vi zadovoljni.


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'