Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni,
uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo
ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je
stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog
znamo samo
mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju
- uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu
i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na
diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.
Pitanje Psihologu: Vidim da ste vec upoznati i introspektivni. Ali, na zalost, ne mogu vam dati konacnu poruku jer vas ne poznajem niti mi je sasvim jasno o cemu se kod vas radi. Da li je u pitanju niska tolerancija na frustraciju pa se prejedate kada ste napeti ili niste dovoljno istrajni jer nemate dovoljnu motivaciju ili...samo bi direktan kontakt i rad sa vama mogao da mi obezbedi dovoljno informacija da mogu sa sigurnoscu utvrditi o cemu se bas kod vas radi. Cini mi se da ste radili na sebi ali vidite da ima jos na cemu bi trebalo da
proradite.
Text:
Zelim da iznesem vec jedan previse uobicajen problem, nas adolescenata. Imam 17 godina.
Naravno, zelim da skinem samo nekoliko kilograma. Ja nisam debela, ali prosto se sebi ne dopadam kad se vidim u ogledalu. Obozavam da treniram i dosta treniram, ali s druge strane uzivam u nezdravoj hrani. Ono sto me jako zabrinjava je cinjenica da ja bukvalno sve znam o zdravom zivotu, o zdravoj ishrani, procitala sam dosta knjiga, posetila i nutricionistu i psihologa, ali jos uvek se borim sa tim problemom. Prvi put sam sprovela svoju odluku u februaru, skinula 5 kg i ubrzo vratila sve to. Cesto se prezderavam kad imam puno da ucim. Ima osecaj da probleme resavam prejedanjem, ali onda mi je jos gore...ocajno! Citala sam i knjigu "Moc podsvesti", i cela soba mi je izlepljena kratkim i jasnim porukama, ali meni se cini da ja uvek krsim dogovor sa samom sobom. Izdrzim 4 dana, 5. dan apsolutno sve kontriram - nesdravo u ogromnim kolicinama. Bar mi se cini da uticaj okoline nije toliko jak, ali pre je bilo previse isplakanih suza, iako ja imam 67 kg na 174 cm. Inace imam malo jacu gradju, ali meni se dopada oblik mog tela, sva sam u misicima, ali imam viska. Sada mi jedino preostaje da se nadam da cete mi vi dati neku konacnu poruku. Trenutno mislim da je podsvest ta koja mi moze pomoci, jer rekla sam da znam dosta toga o zdravom nacinu zivota. Ali kako da delujem ispravno na nju?! Imam izuzetnno losu naviku, a zelim da svoj stil zivota preomenim jednom za svagda. Ne samo zbog izgleda, vec sam pocela razmisljati o zdravlju i o ishrani svoje dece SIFRA-> Secret
Datum: Thu 05/17/07 12:13PM Sifra: Meda
Pitanje Psihologu: Za vas je najbolje da posetite psihoterapeuta i da se kroz psihoterapiju oslobodite stresa, pojacate svoje mehanizme odbrane i racionalne odgovore na stres i naucite da kontrolisete stajne koje vas dovodi do napada panike. Stres ima akumulirajuce dejstvo, kada se nakupi vise stresogenih uzroka orgnizam to tesko podnosi, tako da je i kod vas celokupna situacija uzrokovala sadasnje probleme.
Text: Evo mene opet, juce sam pisala i vi ste mi odgovorili da bi pomoglo kad bi znali sta uzrokuje moju anksioznost. To ne znam ni ja tacno ali mogu vam reci sta mi se izdogadjalo zadnjih par meseci otkad je to pocelo da se desava.....
Datum: Thu 05/17/07 12:06PM Sifra: mashnica
Pitanje Psihologu: Da krenem redom. Trebalo bi da radite na motivaciji za ucenje. Ucenje vam je kao atletika, ne moze se trcati odmah na duge staze. Podelite periode ucenja na krace intervale pa ih vremenom produzavajte. Napravite da vam kutak u kom ucite bude lep i prijatan. Ometajuce misli zapisujte u svesku pa kada bude vreme za odmor tada mislite o njima. Tehnike ucenja mozete nauciti uz psihologa.
Sto se tice drugog pitanja cini mi se da vam nedostaje samopouzdanje i malo nekih zenskih vestina zavodjenja. Na tome mozete raditi i izgradjivati te vestine a mozete i sacekati da te vestine same kroz sazrevanje dodju do izrazaja . Tome ce najvise doprineti trenutak kada slucajno naidjete na onog pravog. Iskustva koja ste kao dete imali ne moraju biti traumaticna a to da li su oni uzrok ili ne, sadasnjoj situaciji to se moze utvrditi sa sigurnoscu samo psihoterapijom.
Textoshtovanje!
Moj problem je jako losha koncentracija pri uchenju! jedva izdrzhim 2 min, a da ne pomislim na neshto van teme koju uchim. Chesto je zbog zaljubljenosti ali i kada nisam zaljubljena, imam isti problem. Mogu satima da sedim i "uchim" a jedva neshto nauchim. To bi bio prvo problem.
Drugi je taj shto nikada nisam imala dechka(imam 20god) i to mi stvara strah kad se sa nekim dechkom upoznajem, pa iz tog proizilazi moje postavljanje prema njima-uvek drugarski!
Chesto mi se deshava da ako chujem da se nekome svidjem, ta osoba pochne da me iritira i izbegavam je. Prolazila sam i kroz fazu kada sam mislila da mi se svidjaju devojke, ali sam se onda zaljubila u jednog dechka i evo i dan danas( proshlo je dve godine) sam u njega zaljubljena. Sad je problem taj shto smo mi drugari( a mislim da ne bi bio sa mnom u vezi). U detinjstvu( sa 6g) sam imala seksualnih kontakta sa starijim komshijom na njegovu inicijativu i chesto sam upadala u sobu svojih roditelja dok bi vodili ljubav i to me je uzhasno povredjivalo( ne znam zashto). Da li bi imali neki savet za mene?
Hvala!
SIFRA-> mashnica
Datum: Thu 05/17/07 11:22AM Sifra: zvoncica57
Pitanje Psihologu: Nikome ne treba da ukazujete, razmislite ko je i motivisan da na tome radi i zasto bi? To najvise moze i smeta samo vama. Osamostalite se sto pre i idite od njih.
Text:
Postovani,
kako da ukazem i kome da je moja majka psihicki bolesna (nedorasla je ulozi roditelja,
s v e mora biti po njenom ili ce se svetiti na najprostackiji nacin - ''reci cu komsijama/drugaricama da si luda/bolesna, kurvo, droljo, itd'', s t a l n o me naziva ludom, preti da ce me se odreci, ostaviti bez imovine, citav zivot se trovala, ubijala, kukala poznanicima, mnogo laze - ocigledno i bez grize savesti, itd), a i otac ima poremecaje ponasanja (laze, kalkulise kako bi ostvario bilo kakvu korist i prednost u porodici, imovinu, n i k a d ne priznaje gresku, iako svi znamo sta je ucinio, npr). Ne izazivam ih ponasanjem, ne odgovaram nikad, razuman razgovor je nemoguc, povlacim se i umirem od ocaja. Malo je mesto i Sluzba soc. pomoci nezainteresovana - ''nece da se mesa'', a dokaze je tesko pribaviti. Hvala! SIFRA-> zvoncica57
Datum: Thu 05/17/07 11:18AM Sifra: zvoncica57
Pitanje Psihologu: Situacija u kojoj ste ni malo nije ruzicasta, daleko od toga. Moj vam je savet da budete konstruktivni. Pitajte se ( i odmerite) koje su vase koristi a koje su mane od situacije u kojoj ste. Mozda cete reci da dobiti neke i nemate ali psihologija coveka se ne bi slozila sa vama. Psihologija kaze da covek odrzava jednu situaciju dok god ima neki interes u njoj a odrzava je nekada i ne cinjenjem.. Dakle, izmerite sta je sada za vas dobro a sta lose. Ukoliko konacan bilans bude da ste nezadovoljni, krenite od analize sta mozete da uradite da stanje izmenite.Ako iskreno zelite da nesto promenite, nacicete i nacina da to ostvarite.Zapamtite da ste za svoj polozaj najodgovorniji vi sami. Ni mama ni tata ( i oni su odgovrni ali vi ste najvise, vi zivite svoj zivot).Upravo vam bilo kakva akcija donosi sansu za uspeh koja vas onda motivise i vadi iz depresije. Depresija neguje i gaji samu sebe. Ako nemate nikakvo socijalno izdrzavanje pretpostavljam da ste radno sposobni a posao ne nalazi samo onaj ko bira i ne zeli da ga nadje.Prava idu u paketu sa obavezama i uvek je tako.Koje obaveze ste vi sebi nametnuli? Zelim da moje reci ne shvatite kao pridiku vec kao nacin da vas motivisem , ohrabrim i podstaknem da uzmete zivot u svoje ruke i napravite od njega nesto cime cete se ponositi ili bar biti zadovoljni. Pogledajte oko sebe zivot je stalna borba na raznoraznim poljima za sve nas. Zelim vam promenu!
Text: Kako da izadjem iz depresije, nemam: posao, svoj zivotni prostor (roditelji mi stalno napominju da je SVE njihovo), novac za lecenje (moje lecenje se placa...), pravo na socijalnu pomoc (jer zivim s roditeljima koji me, navodno, izdrzavaju - pojedem njihov rucak), ne izlazim jer nemam novac, a i roditelji se protive (zakljucacemo ti vrata, izbacicemo te iz stana...), zivim gore od psa... bez ikakvih PRAVA. Itd, itd. Sve ovo necu nikad ni imati, najverovatnije. Imam 42 godine!
SIFRA-> zvoncica57
oshtovanje!