Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni,
uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo
ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je
stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog
znamo samo
mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju
- uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu
i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na
diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.
Pitanje Psihologu: Da krenem redom. Trebalo bi da radite na motivaciji za ucenje. Ucenje vam je kao atletika, ne moze se trcati odmah na duge staze. Podelite periode ucenja na krace intervale pa ih vremenom produzavajte. Napravite da vam kutak u kom ucite bude lep i prijatan. Ometajuce misli zapisujte u svesku pa kada bude vreme za odmor tada mislite o njima. Tehnike ucenja mozete nauciti uz psihologa.
Sto se tice drugog pitanja cini mi se da vam nedostaje samopouzdanje i malo nekih zenskih vestina zavodjenja. Na tome mozete raditi i izgradjivati te vestine a mozete i sacekati da te vestine same kroz sazrevanje dodju do izrazaja . Tome ce najvise doprineti trenutak kada slucajno naidjete na onog pravog. Iskustva koja ste kao dete imali ne moraju biti traumaticna a to da li su oni uzrok ili ne, sadasnjoj situaciji to se moze utvrditi sa sigurnoscu samo psihoterapijom.
Textoshtovanje!
Moj problem je jako losha koncentracija pri uchenju! jedva izdrzhim 2 min, a da ne pomislim na neshto van teme koju uchim. Chesto je zbog zaljubljenosti ali i kada nisam zaljubljena, imam isti problem. Mogu satima da sedim i "uchim" a jedva neshto nauchim. To bi bio prvo problem.
Drugi je taj shto nikada nisam imala dechka(imam 20god) i to mi stvara strah kad se sa nekim dechkom upoznajem, pa iz tog proizilazi moje postavljanje prema njima-uvek drugarski!
Chesto mi se deshava da ako chujem da se nekome svidjem, ta osoba pochne da me iritira i izbegavam je. Prolazila sam i kroz fazu kada sam mislila da mi se svidjaju devojke, ali sam se onda zaljubila u jednog dechka i evo i dan danas( proshlo je dve godine) sam u njega zaljubljena. Sad je problem taj shto smo mi drugari( a mislim da ne bi bio sa mnom u vezi). U detinjstvu( sa 6g) sam imala seksualnih kontakta sa starijim komshijom na njegovu inicijativu i chesto sam upadala u sobu svojih roditelja dok bi vodili ljubav i to me je uzhasno povredjivalo( ne znam zashto). Da li bi imali neki savet za mene?
Hvala!
SIFRA-> mashnica
Datum: Thu 05/17/07 11:22AM Sifra: zvoncica57
Pitanje Psihologu: Nikome ne treba da ukazujete, razmislite ko je i motivisan da na tome radi i zasto bi? To najvise moze i smeta samo vama. Osamostalite se sto pre i idite od njih.
Text:
Postovani,
kako da ukazem i kome da je moja majka psihicki bolesna (nedorasla je ulozi roditelja,
s v e mora biti po njenom ili ce se svetiti na najprostackiji nacin - ''reci cu komsijama/drugaricama da si luda/bolesna, kurvo, droljo, itd'', s t a l n o me naziva ludom, preti da ce me se odreci, ostaviti bez imovine, citav zivot se trovala, ubijala, kukala poznanicima, mnogo laze - ocigledno i bez grize savesti, itd), a i otac ima poremecaje ponasanja (laze, kalkulise kako bi ostvario bilo kakvu korist i prednost u porodici, imovinu, n i k a d ne priznaje gresku, iako svi znamo sta je ucinio, npr). Ne izazivam ih ponasanjem, ne odgovaram nikad, razuman razgovor je nemoguc, povlacim se i umirem od ocaja. Malo je mesto i Sluzba soc. pomoci nezainteresovana - ''nece da se mesa'', a dokaze je tesko pribaviti. Hvala! SIFRA-> zvoncica57
Datum: Thu 05/17/07 11:18AM Sifra: zvoncica57
Pitanje Psihologu: Situacija u kojoj ste ni malo nije ruzicasta, daleko od toga. Moj vam je savet da budete konstruktivni. Pitajte se ( i odmerite) koje su vase koristi a koje su mane od situacije u kojoj ste. Mozda cete reci da dobiti neke i nemate ali psihologija coveka se ne bi slozila sa vama. Psihologija kaze da covek odrzava jednu situaciju dok god ima neki interes u njoj a odrzava je nekada i ne cinjenjem.. Dakle, izmerite sta je sada za vas dobro a sta lose. Ukoliko konacan bilans bude da ste nezadovoljni, krenite od analize sta mozete da uradite da stanje izmenite.Ako iskreno zelite da nesto promenite, nacicete i nacina da to ostvarite.Zapamtite da ste za svoj polozaj najodgovorniji vi sami. Ni mama ni tata ( i oni su odgovrni ali vi ste najvise, vi zivite svoj zivot).Upravo vam bilo kakva akcija donosi sansu za uspeh koja vas onda motivise i vadi iz depresije. Depresija neguje i gaji samu sebe. Ako nemate nikakvo socijalno izdrzavanje pretpostavljam da ste radno sposobni a posao ne nalazi samo onaj ko bira i ne zeli da ga nadje.Prava idu u paketu sa obavezama i uvek je tako.Koje obaveze ste vi sebi nametnuli? Zelim da moje reci ne shvatite kao pridiku vec kao nacin da vas motivisem , ohrabrim i podstaknem da uzmete zivot u svoje ruke i napravite od njega nesto cime cete se ponositi ili bar biti zadovoljni. Pogledajte oko sebe zivot je stalna borba na raznoraznim poljima za sve nas. Zelim vam promenu!
Text: Kako da izadjem iz depresije, nemam: posao, svoj zivotni prostor (roditelji mi stalno napominju da je SVE njihovo), novac za lecenje (moje lecenje se placa...), pravo na socijalnu pomoc (jer zivim s roditeljima koji me, navodno, izdrzavaju - pojedem njihov rucak), ne izlazim jer nemam novac, a i roditelji se protive (zakljucacemo ti vrata, izbacicemo te iz stana...), zivim gore od psa... bez ikakvih PRAVA. Itd, itd. Sve ovo necu nikad ni imati, najverovatnije. Imam 42 godine!
SIFRA-> zvoncica57
Datum: Thu 05/17/07 9:09AM Sifra: mashnica
Pitanje Psihologu: Velike i nagle promene u raspolozenju nisu normalna pojava ali da bi se konstatovalo dijagnosticki to kao problem i da bi se prisala terapija neophodno je testiranje i klinicki intervju od strane psihologa.Psihijatar nakon toga dononsi zakljucak o vrsti i kolicini leka koji bi pomogao da se stanje stabilizuje. To moze biti razlog vasoj losoj koncentraciji i paznji ali mozda je i nesto drugo. razgovor sa psihologom mogao bi da pronadje prave razloge z ato i da vam odredi terapiju koja bi resila vas problem. Sem toga, postoje tehnike pravilnog ucenja koje bi vam pomogle da brze i efikasnije ucite. Ali cini mi se ad bi kod vas najbolje bilo da se urade i ovi prethodno opisani pregledi a tek potom da se uputite u pravilne tehnike ucenja.
Text:
Poshtovanj, Imam izuzetno slabu koncentraciju dok uchim... prosto ne znam kako da spojim 5min pazhnje nad onim shto uchim. Ne mogu ni kad sam samo, ni kad sam u chitaoni...pa mi ponekad treba jako puno vremena za jednu lekciju...
Da li imate neshto da mi predlozhite?
a pod 2, imam nagle promene raspolozhenja, od duboke tuge, do neverovatne euforije.. Da li je to normalana pojava?
Hvala
Pozdrav SIFRA-> mashnica
Datum: Wed 05/16/07 4:32PM Sifra: Devojka30
Pitanje Psihologu: Dobar dan i vama. To sto se sa vama desava jeste razvoj socijalne fobije. Ovaj problem se vrlo uspesno leci psihoterapijom. Ona ce vam pomoci da otkrijete i savladate postisnute uzroke vaseg sadasnjeg ponasanja. Javite se psihoterapeutu i videcete napredak.Terapija za prevazilazenje ovog problema sastoji se u osvecivanju unutrasnjih konfliktnih zona i evzbanjem socijalnih vestina i komunikacije.
Text:
dobar dan !
od kako znam za sebe bila sam uvek jako sramezljiva ali u poslednje vreme mi se cini da je to bolest. pre nisam tako lako dobijala crvenilo na licu ili imala znojenje a u poslednjih nekoliko meseci sve vise vise se osecam losije. kad razgovaram s nekim, pocnem da zacrvenim ili pocnem da se znojim i drhtim !
vec me strah da s ljudima komuniciram !
tu pojavu nemam pred svim osobama, ali pred vecinom !
imate li neki predlog kako da se resim tog problema ???
hvala SIFRA-> Devojka30
oshtovanje!
ali i kada nisam zaljubljena, imam isti problem. Mogu satima da sedim i "uchim" a jedva neshto nauchim. To bi bio prvo problem.