Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 5656
Juče: 462

Danas: 91


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Mon 11/7/11 5:25AM
Sifra: kajanje


Pitanje Psihologu: Postovana,
uradila sam nesto uzasno.Molim Vas da moje pismo ne objavljujete celo.
Muz i ja smo imali prijatelja.Pre dve godine izjavio mi je ljubav,ja sam to ignorisala a i on i zivot se naizgled nastavio normalno.Medjutim muz me prevario ,ja sam otkrila ali ne sa kim i pod kojim okolnostima a nas prijatelj mi je predlozio seks u zamenu za informaciju,pristala sam i odmah se pokajala ali kasno je sve bilo.Vise puta smo imali odnose jer me ucenjivao da ce reci mom muzu.Doslo je do toga i da je trazio novac i ja sam muzu ispricala sve.Onda je on prestao da preti. Muz i ne pomislja da mi prosti a ne znam da li bi i ja,imamo dvoje male dece,tuzni smo oboje,zao nam je sto se moramo ravesti ali to je jedino realno.Da li sam ja normalna osoba,sta vi mislite.Nikad ranije za 20 god nisam prevarila muza ni u snovima.
Hvala.
SIFRA-> kajanje

Postovana, ispali ste naivni i lakomisleni. Nisam razumela deo gde kazete da vas je muz prevario a posle, ako sam dobro razumela, niste sigurni da je to tacno vec je tu vest plasirao taj, nazovi, prijatelj kako bi vas naveo da budete sa njim. Ovo ukazuje da vi sa muzem niste imali dobru komunikaciju jer niste razgovarali. Da jeste, ovo se ne bi dogodilo.U glavnom, sta je bilo bilo je i u vezi sa tim se ne moze nista uraditi. Medjutim, ne vidim zasto bi razvod bio neminovna posledica svega sto se dogodilo. Sigurna sam da nije nuzno da bude tako. Posebno, ako vam je oboma stalo da ostanete zajedno, kako zbog vas tako i zbog dece kojima je najbolje da zive uz oba roditelja. Verujem da je sada potrebno vreme kako bi ste oboje sagledali sta se zaista dogodilo i da nadjete nacin da nastavite dalje i prevazidjete ovaj problem. Znajte da je to moguce! Ja vam savetujem da pronadjete bracno savetovaliste i da vam strucno lice pomogne da prevazidjete problem i zahvaljujuci ljubavi koja jos postoji odlucite da ostanete zajedno.

Datum: Thu 11/3/11 3:54PM
Sifra: Fawn


Pitanje Psihologu: Postovani, udala sam se prije par godina za muza sa troje djece a i ja sam iz prvog braka imala dvoje. Od prvog dana moj muz je mog sina ignorisao i obracao mu se samo kad ima nesto da mu prigovori. Meni je svasta obecavao dok smo se zabavljali ali nista od toga nije imao namjeru sprovesti u braku. Od prvog problema samo je uvijek krivio mene, ako bi uvidio da ima neki problem ne bi sa mnom o tome pricao vec bi u sebi kupio i onda na kraju poceo mene da krivi. Zivimo na selu a ja sam prije zivjela u gradu pa sam zbog toga "gospodja koja hoce da zivi na visokoj nozi" jer hocu da nalozim vatru da mi nije hladno u kuci. Situacija je eskalirala kad je moj sin otisao kod psihologa usljed svih tih pritisaka jer je moj muz tvrdio da on izmislja i da se samo prikazuje kao bolestan a na kraju moj sin je otisao mojim roditeljima nazad.
I na kraju poslije dvije godine problema i uvreda kao sto su na primjer "zar ti ocekujes da te drzim kao malo vode na dlanu"ili "reci cu da te volim kad me budes slusala" ili sve sto ja kupim ili uradim je nula, bez veze ili nekvalitetno a sve sto on uradi je kvalitetno i dobro, sada na kraju silom hoce da me natjera da prestanem da radim. Je li to normalo Pitam ja vas.
SIFRA-> Fawn

Postovana, zbog diskrecije malo sam izmenila originalni tekst vaseg pisma. Odgovor na vase pitanje je sledece.
Svakom je normalno da se ponasa onako kako misli da treba, sto je u skladu sa njegovim ili njenim sistemom vrednosti. Verujem da je za vaseg muza normalno da radi kako misli da treba a nije mu normalno to kako vi radite- uostalom to vidite i sami. Pitanje je da li je vama to sto je normalno njemu i vama normalno. Rekla bih da nije jer ste nezadovoljni, sto pokazuje da ste vas dvoje ipak, razliciti. Jendostavno imate razlicite sisteme vrednosti. Ono sto je za vas normalno za njega nije i obrnuto. Tu nema dobrog i loseg, pravog i krivog ,normalnog i nenormalnog. Jednostavno, razlicitih ste sistema vrednosti. Na vama je da procenite zelite li sa tim covekom nastaviti zivot ili ne zelite. Mozete li vremenom prihvatiti i prevazici te razlike ili ne mozete, jer ce vremenom jaz biti sve dublji i veci. Verujem da on ima i dobrih strana. Razmislite cega ima vise i odlucite sta vam je ciniti. Neka vas ovo iskustvo ojaca da sledece izbore pravite mudrije.

Datum: Mon 10/24/11 10:26AM
Sifra: sabrossa


Pitanje Psihologu: OD skoro sam u vezi sa jednom devojkom koju sam jako zavoleo,nadam se i ona mene.Medjutim kako vreme prolazi osecam da je misteriozna ,tajnovita..Cudno mi je da ne mogu da sklopim profil njene licnosti.Na trenutke imam osecaj se igra samnom.Osecam se jako bespomocno,jer na sve to vec dugo nisam zaposlen.Primetila je da se menjam,i odmah je rekla da ne umisljam vise ,i da ona nikuda nece otici..ne znam zasto ali..ne mogu da joj verujem ,cudno mi je da jos nemam poverenja u nju.Nije mi vise ni do jela ,ni do prijatelja,smrsao sam 2 kilograma.Ne bih svoju situaciju nazvao ljubavnim problemima.Nemam vise volje da radim bilo sta ,sedim ..plakao bih ali ne mogu...uspeo sam juce samo jer sam dobio jednu lepu poruku bas od nje.Nisam nikad bio ljubomoran ali non-stop razmisljam sta li radi i gde li je sad...(dok je na poslu).Znam da sam cesto nesiguran u sebe..i da cesto ne cenim sebe kao druge.Voleo bih da su ovo samo "ljubavni jadi" ali nisam se do sada ovako osecao.Imam 29 godina.Dugo (5 godina) sam bio sAm...druzio se sa prijateljima,ali nisam imao 5 godina "lepsu polovinu".Samopouzdanje mislim da mi je opalo...tj.opadalo za sve te godine...zasto mi onda sada opet to isto fali ...jer nisam vise sam!

SIFRA-> sabrossa



Postovani, ako mislite da vam je samopostovanje opadalo tokom perioda od 5 godina,dok niste imali pored sebe lepsu polovinu,nemoguce je da povratite sigurnost tako brzo jer kazete da ste od skoro u vezi.Takodje, poverenje u drugu osobu stice se vremenom i neophodno je da prodje neko vreme kako bi ste upoznali drugu osobu, opustili se i uzivali. Dakle, dajte sebi vremena da se osecate voljenim, postovanim, zeljenim. Ukoliko nakon nekog vremena i dalje smatrate da vam nisko samopostovanje i nesigurnost smetaju u svakodnevnom funkcionisanju, ukoliko se nastavi smanjenje telesne mase, kao i to da ste tuzni, potisteni, ovo bi bili znaci depresivnosti i tada bi trebalo da zakazete susret sa strucnim licem, psihologom ili psihijatrom. Nemate razloga da ovakva osecanja dugo tolerisete.

Datum: Tue 10/18/11 1:04PM
Sifra: 1704


Pitanje Psihologu:
Postovani psihologu...imam 25 godina,u sretnoj sam vezi zaljubljena,nemam problema u porodici ,zivim jedan normalan zivot,jedino ne mogu naci posao. Medjutim vec godinu dana pijem zoloft antidepresiv,dijagnoza mi je anksionzo-panicni poremecaj. Uspjesno se lijecim zoloftom osjecam se bolje,ali moj najveci problem su prisilne crne misli. Misli su tipa: sta ako poludim,sta ako nesto sebi,uradim,il drugima,strah od gubitka kontrole,strah da nedobijem neku dusevnu bolest i ne zavrsim u ludnici. Iako sam potpuno zdrava osoba,sve nalaze sam vadila,uredu su.. Ne znam zaista kako prevazici te misli,jer one su mi najgori problem i najveci...pa vas pitam molim vas da mi odgovorite dal ja to stvarno mogu uradit? Jer se strasno bojim cim mi dodju takve misli,JA NARAVNO NE ZELIM TO URADIT,ali su misli prisilne i jako me muce. Da li su to smao misli,il se mogu nedaj Boze ostvarit,iako to NEZELIM .......molim vas pomozite i odgovorite ........UNAPRIJED OD SRCA VAM HVALA


SIFRA-> 1704

Postovana, misli koje pominjete tzv. crne misli,vrlo cest su pratilac depresivnih stanja. Na psihoterapiji klijent uci da prepoznaje iracionalne misli i da ih osporava. Uci se da bude psihicki jak da ne obraca paznju na netacne misli i da ih brze odbacuje. Vi to vec radite sa iracionalnim mislima koje se ticu drugih sadrzaja ali niste toga svesni.Preporucujem vam da makar na neko vreme krenete na psihoterapiju i uz profesionalno vodjstvo naucite i ojacate da sami budete sposobni da prepoznate i osporite iracionalnosti koje vas muce i da ne dozvolite da vam nepotrebno oduzimaju dragocenu energiju.

Datum: Tue 10/18/11 12:54PM
Sifra: Marija


Pitanje Psihologu: Text: Imam 23 godine i probleme u ishrani, pocela sam sa dijetama pre 2 godine i otad smrsala 16 kg. Nisam bila svesna ovog problema dok nisam izgubila menstruaciju, konacno sam se suocila sa tim da imam anorexiu neurosu i spremna sam da se menjam. Ne bih isla kod neuropsihijatra jer mi se to belezi u karton pa ce mi biti teze za posao. Pocela sam da se hranim normalno, ali nikako ne mogu da se oslobodim pritiska koliko sam pojela i koliko to kalorija ima. Sta mi savetujete oko toga i kako najbolje da sebe pripremim za novu sliku u ogledalu, koja ce se sasvim neizbezno pojaviti?
Hvala!!!
SIFRA-> Marija

Postovana, najvaznije je od svega da shvatite ozbiljno anoreksiju kao problem i da radite na tome da, kako ste lepo i sami rekli, da se menjate i psihicki i fizicki. Anoreksija znaci da je osoba mentalno pobrkala sta je dovoljno i prihvatljivo niska kilaza sa pojmom dovoljno niska kilaza gde kilaza nikad nije dovoljno niska. Tako se donja granica sve vise spusta. Kao sto je problem prekomerna kilaza i predstavlja veliko odstupanje od normale tako i anoreksija predstavlja isti problem ali u suprotnom smeru. Dakle, drzite se odrednica normale za vas uzrast i vasu visinu. Na srecu, sasvim se lako dolazi do mere sta je normalno i koliki je potreban dnevni unos kalorija da bi osoba odzavala normalnu kilazu. Ja bih vam predlozila psihoterpiju kao podrsku dok se ne naviknete da razmisljate i ponasate normalno-mislim na ponasanje vezano za navike u ishrani kao i na vrstu hrane koju unosite, . Takodje da shvatite da vase sadasnje stanje nije zdravo ni normalno a da telo koje tek iscekujete da vidite u ogledalu predstavlja ono sto je normalno. Moguce je da se iza anoreksije kriju dublji problemi prihvatanja svog psihoseksualnog identiteta. Ukoliko zelite mozete mi se javiti za kontakt.


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'