Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.



Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 2027
Juče: 241

Danas: 116


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u

Psiho centar Psihomedica
https://psiho-centar-psihomedica.business.site/


Datum: Wed 08/10/11 7:37PM
Sifra: luka2011


Pitanje Psihologu: Postovana,
Vec vise puta sam zelela da potrazim savet psihologa, ali ne znam odakle bih pocela i osecala bih se veoma nelagodno, pa nekako mislim da je mozda ovo dobar uvod ,ako biste mi i preporucili takav razgovor.
Naime, da probam da skratim, imala sam tesko odrastanje, ali sam uvek nekako nalazila snagu i gurala napred ka cilju, ali sad tapkam u mestu unazad tri godine i potpuno sam se predala, tj.ne vidim svrhu za cega da zivim, za posao, koji me svakako ne ispunjava, ali mora od neceg da se zivi....Usla sam pre tri godine u vezu sa kolegom, koji je pritom u vezi, zive zajedno i sve, ali bez dece...da ne ulazim u detalje kako sam se tako nesmotreno upustila u sve to, to se tako zapetljalo i trajalo, ali sve je on potencirao, bio uporan, posle poceo sa obecanjima da ce to zavrsiti,da zeli da bude samnom, da u toj vezi nije srecan, ali sve nekako ceka neki pravi trenutak,da sto manje povredi ostale, ali se sve zavrsavalo odlaganjem iz milion razloga....Problem je sto sam ga ja zavolela, on, skoro sam sigurna, ima isto jake emocije, ali nema buducnosti....Mnogo puta nije bio uz mene, mnogo puta me izneverio i meni nikad da se ogadi takva veza....Na zalost, ja to prilicno tragicno dozivljavam, otprilike mi se ne zivi, ne jedem , ne spavam i svaki nas prekid, na moju inicijativu, podjednako bolno dozivljavam...Nastavak je uvek sledio na njegovu inicijativu, upornost i nova obecanja...e sad, ja u teoriji znam da je on po mene poguban i potpuno nekoristan i ne zelim o njemu da sirim pricu, vec je moj problem, kako da povratim veru u bolju buducnost? Osecam se usamljeno i plasim se da mi je to sudbina, a sve je pojacano dogadjajima gde se vecina mojih prijatelja, vrsnjaka, kolega skrasuje, a ja tapkam u mestu i volim nedostizno nesto...Sve te patnje dodatno potpiruju pitanja kolega, kad ces se udati, sta ti fali i sl? Niko ne zna za nas, sto je samo so na ranu....Pored gubitka samopuzdanja i samopostovanja( jer ocigledno zasluzujem samo tudje mrvice), ne vidim svrhu za dalje....Probala sam sve da prekinem da se povucem, izjedao me je i osecaj krivice , ali kako, kad sam osudjena da ga svaki dan gledam, a posao sam drugi pokusala da nadjem, verujte, ali to nije lako....Mislim da bih lakse podnela da ga isecem iz zivota, ali nije izvodljivo...Mislim da sam izmorila i prijatelje i ne mogu da me shvate, kako mi se takav odnos pun mojih suza nije vec ogadio, a to se pitam i ja? Zar nemam granicu samopostovanja? Gde mi je ta snaga? Kako da teoriju pretocim u praksu? Vec mi je dosta sve literature, razmisljaj pozitivno i sl...Kako da pocnem da se nadam boljem sutra i mogucnosti da ce se neko vec pojaviti, a i dok se ne pojavi , da budem mirna i srecna....Strpljenje me izdaje, jer sam svo strpljenje , valjda, na njega potrosila, cekajuci neku promenu, a uvek je sve islo iznova u krug....
Veliki pozdrav! Luka

SIFRA-> luka2011

Postovana, imam utisak da ste i sami svesni da vam ta veza ne odgovara ali kao da ne nelazite dovoljno snage i zelje da je prekinete i kao da to nezadovoljstvo pre okrecete na sebe nego na partnera.Vama nedostaje samopostovanja , kako i sami primecujete, kao da ste se kroz ovakvu vezu istrosili i sada se vec osecate iscrpljeno i bez snage i volje da idete dalje. Moguce je da ste toliko iscrpljeni da su vec prisutni i simptomi depresivnosti, sto ne mogu da tvrdim bez licnog razgovora sa vama.Mislim da vam je neophodna strucna pomoc u vidu razgovra ,pre svega, kako bi sa vama osvestili sta je u osnovi vaseg konflikta sa ili bez njega, jer koliko god da ste svesni da vam ne prija vi ocigledno ne nalazite snagu da ga ostavite i idete dalje. Dakle treba osvestiti sta vas to drzi da ostanete pored njega. Takodje, vama treba pomoc i oko toga da se osecate bolje i vratite optimizam i zivotnu energiju koju ste nekada imali. Treba vam neko ko ce vam dati podrsku da se izborite za sebe jer je on ocigledno jaci od vas i produzava odnos u kome se vi ne osecate dobro a neznate kako iz svega da izadjete. Za polozaj i situaciju u kojoj ste sada delom ste i sami odgovorni tako da je to deo na koji vi sami mozete i uticati. Potrazite pomoc psihologa i verujem da cete imati koristi.

Datum: Mon 07/25/11 3:24PM
Sifra: Altruizam


Pitanje Psihologu: Text:
Postovana,imam 33 god,moj bivsi nevencani suprug isto toliko. Imamo sina od trinaest meseci. Zajedno smo od'97.god,a poznajemo se od '92,jer smo bili isto odeljenje u gimnaziji. Od 2001.smo ziveli zajedno u kuci mojih roditelja. Odnosi su bili izuzetno korektni,sa postovanjem i,mozda preteranim ugadjanjem. Drugim recima,drzali smo ga kao malo vode na dlanu. Ulagali smo u njega,moja sestra ga je zaposlila umesto mene,ja sam i dalje bez posla. Sada shvatam da je to bilo pogresno. U drugoj polovini moje trudnoce i nadalje,posle rodjenja bebe,poceo je da me vara sa udatom koleginicom sa posla . Ja ga ni u kom trenutku nisam zanemarila,uvek sam imala vremena za njega,bez obzira na sve obaveze oko bebe. Nalazili su se u stanu njegovog druga. On,inace,ranije nikada nije bio sklon ni laganju,o prevari i da ne govorim. Introvertna je osoba,asocijalna,emotivno nezrela. Kada sam saznala,pomocu telefonskog listinga,nije rekao ni da mu je zao,nije ni priznao.Resila sam da ipak predjem preko toga,jer mu je prvi put,mucila sam se dva meseca,ali on nije zeleo da se promeni prema meni i detetu, da prekine sa njom i otisao je kada da je beba imala sedam meseci. Zato je ona sve priznala muzu,ostavila muza i dvoje dece u pubertetu i sada zive zajedno. Nakon toga je dete video dva puta,na moju inicijativu. Poslednjih pet meseci,ga nije video,mada ja ne branim, ne zove ni telefonom da pita kako je dete,a kamoli da trazi da ga vidi,nije mu ni rodjendan cestitao. Inace ga je zanemarivao i dok smo bili u zajednici,ostavljao da place dok on kuca poruke njoj,uzimao u ruke samo kad sam mu ga ja davala.
Ja sam dobro,akutna tuga je prosla, imamo i dete i ja svu ljubav i podrsku mojih roditelja,sestre i njene porodice. Beba je narocito vezana za dedu i tecu.
Konacno,imam dva pitanja: 1. Kako da sublimiram ljutnju i bes,jer mi se cini da njima sve ide po loju,ostvarilo se ono sto su hteli i planirali. On se sigurno ne sekira ni jednog trenutka,a meni je i dalje tesko. Gubitak iluzije da sam nasla nekog sa kim se razumem i cuteci (a jeste bilo tako),jako boli.
2. Beba je za ovih nekoliko meseci nevidjanja svakako zaboravila oca. Interesuje me,kada za to dodje vreme,a ne znam kada ce poceti da pita,sta da govorim? Svakako ne zelim da ga trujem mrznjom,ali smatram da istinu treba da zna . ta je najbolje za dete,s obzirom da malo,pa je situacija specificnija?
Unapred zahvalna.

SIFRA-> Altruizam

Postovana, verujem da vam je bilo jako tesko i naravno da tuga i dalje postoji. Nemate razloga da negujete bes.On je pre svega za vas poguban i nekoristan. Sigrno je da ni vas bivsi suprug nije planirao da se sve ovako desi i da vas na kraju ostavi.I sami kazete da je emocionalno nezreo tako da je dobrim delom i to,pored ostalog, od uticaja sto je cela prica posla ovim tokom.Ukoliko vam ne podje za rukom da sami otklonite osecanje besa savetujem vam da zakazete razgovor sa psihologom kako bi na tome proradili.
Na vama je da se potrdite da na dalje zivite sto bolje i mudrije. Vi ste mlada zena i imacete jos prilika da upoznate zanimljive ljude koji ce biti spremni da zivot podele sa vama.Budite mudri.
Sto se tice odgovora detetu,kada dete bude pitalo najbolje je da mu kazete istinu a to je da je tata otisao jer se nije slagao sa mamom.Kako dete bude raslo i vi cete mu detaljnije objasniti razloge vaseg razlaza. A sama cinjenica da otac ne pita za dete govori o njegovoj specificnosti i nezrelosti.Ukoliko zelite, mozete se konsultovati sa psihologom iz centra za socijalni rad koji vas mogu i blize uputiti u vasa prava kao roditelja sa kojim je dete ostalo, bez obzira sto ste sa njim bili u nevencanoj zajednici.

Datum: Thu 07/21/11 5:59PM
Sifra: Jesen76


Pitanje Psihologu: Text: Imam 35 godina I po seksualnom opredeljenju sam gay. Nemam nekog velikog iskustva u gay svetu. Pre tri meseca sam na netu upoznao ozenjenog muskarca iz Makedonije I poceli smo nase dopisivanje. Kako je vreme odmicalo mi smo se sve vise zblizavali a ja mogu reci i da sam poceo da ga volim a I po njegovom pisanju rekao bi da ni on nije ravnodusan.Odlucili smo da se vidimo ali on je stalno imao nekih obaveza pa nikako nismo mogli da dogovorimo nase vidjenje, da li je to bilo stvarno tako ili nije, to neznam. Napokon samo se nekako uspeli da dogovorimo da se vidimo pocetkom ovog meseca. Sreli smo se I sve je bilo u redu dok nismo ostali sami u sobi. Posle malo bliskosti, on na moje iznenadjenje odlucuje da ode iako je dogovor bio da budemo zajedno celu noc, uz njegovo objasnjenje da ce nas ovde neko cuti. Posle toga se nije javljao cetiri dana a kada se javio to vise nije bilo to, on mi govori da se ohladio od svega ovoga, mada ga ja I dalje vidjam po gay sajtovima. Sada se cujemo cesce, I on se sam javi, ali sa njegove strane nema vise onih emocija kao sto ih je bilo dok se nismo sreli. On stalno potencira da mu smestaj nije odgovarao. Ja sam bas zbunjen I razocaran.
Sve je izgledalo lepo dok se nismo sreli a sada je sve drugacije. Najveci problem sto jos uvek ne prestajem da mislim na njega a cini mi se da ga jos volim.
Sta mi Vi savetujete da uradim po pitanju odnosa sa njim , kako da dalje postupam? Da li da I dalje ostanem u kontaktu?Mnogo mi znaci da ostanemo u kontaktu a druge strane cini mi se da samo jos vise povredjujem sebe sto sam jos uvek komuniciram sa njim.
Hvala Vam puno na odgovoru!!!!


SIFRA-> Jesen76

Postovani, verujem da se vas prijatelj uplasio moguce bliskosti i da je to razlog sto se sve tako dogodilo na vase razocarenje a verujem i njegovu nelagodnost. Moguce je da ni on dosada nije bio seksualno aktivan sa nekim muskarcem te je stoga i njegova trema bila tolika da se sve to stoga i dogodilo. Obzirom da je ozenjen predpostvaljam da je neophodno da prvo on dobro razmisli sta zeli i gde ga takve avanture vode pre nego sto se upusti u sve to. Ocigledno je da on o tome jos nije doneo konacnu odluku. Beningnije je tajno posecivati gay sajtove bez ikakve odgovornosti i ziveti paralelno "normalan" zivot ali upustiti se u avanturu sa nekim i mozda pozelieti i vise od toga ipak, zahteva hrabrost i odlucnost. Ostanite u kontaktu i pokusajte da razumete njegovu stranu a koliko cete vi imati strpljenja da ga cekate da se on odluci to ipak, zavisi od vas.Mozda je resenje da za neko vreme otvoreno popricate o svojim namerama i osecanjima.

Datum: Sat 07/16/11 7:51PM
Sifra: LINO 1979


Pitanje Psihologu: Text: Molim vas da mi pomognete,sad imam32 god,al jos od detinjstva sam osecala neki strah od nepoznatih ili dugo nevidjenih ljudi koji su dolazili kuci kod nas.Sada mi se desava da mi srce lupa i da se sva tresem kad treba da idem ulicom,kad vidim da mi neko ide u susret ili kad prolazim pored ljudi,desava mi se i kad treba nekog sa kojim nisam svakodnevno da posluzim kafom sva se uznemirim,krene srce da mi jace lupa,da mi se tresu ruke i noge. Unapred zahvalna na pomoci.

SIFRA-> LINO 1979

Postovana, vas problem ukazuje na socijalnu anksioznost,odnosno snizenu sigurnost u socijalnim situacijama.Ovakvi problemi se mogu vrlo uspesno otkloniti takozvanom bihejvioralnom terapijom koja se sastoji od uvezbavanja konkretnih akcija, ponasanja u situacijama koje pominjete. Prvo kroz imaginaciju a zatim se prelazi na situacije in vivo - u zivo.Kroz ovakav rad radi se i kognitivna terpija da se osveste razlozi vase nesugurnosti i paralelno sa tim rade se i postupci kojima se ojacava vasa sigurnost za konkretne situacije. Vremenom i kombinacijom kognitivnih i bihejvioralnih postupaka dolazite do cilja da se u situacijama koje sada pominjete kao problem osecate potpuno opusteno ili sa minimalnom dozom stida koja vam ne smeta da sasvim normalno funkcionisete.Na svemu sto sebi postavite kao cilj za licno napredovanje i licni rast mozete nesto uraditi, samo je pitanje sta tacno zelite i kakvi su vam ciljevi.Najbolje je da se javite nekom psihoterapeutu - psihologu i uz konkretne savete i strucno vodjenje krenete da radite na sebi.

Datum: Tue 07/12/11 9:32PM
Sifra: 13432


Pitanje Psihologu: Moram vam se obratiti u vezi jednog problema...Kao prvo od nedavno su se moji roditelji poceli ljutiti na mene sto uvece zovem svoje prijatelje..Oni ih ne shvataju kao moje prijatelje i sugerisu mi da ih gledam sa rezervom kao obicne poznanike...Iznevsi pred prijatelje kako se moji roditelji odnose prema meni kada ih pozovem kasno uvece posvadjao sam se sa njima i vise ne pricamo..Inace ja sam student kome je ostalo da zavrsava dosta ispita...Da li ima sanse da se ja pomirim sa prijateljima i roditelje da ubedim da mi oni misle dobro...

SIFRA-> 13432


Postovani, ili su vasi roditelji u pravu jer prijateljima smatrate ljude sa kojima jos uvek niste dovoljno bliski da bi ih smatrali za prijatelje ili su pak, oni nedovoljno drustveni i smeta im da uvece, ili mozda ne zavisno od doba dana, pozivate ljude u vas zivotni prostor. Nemam dovoljno podataka da razumem sta njima zaista u stvari smeta.Da li im smeta vece-kao doba dana kada zele da se opuste i idu ranije u krevet a to ne mogu jer imate goste i mozda i mali stan ili oni nemaju poverenja u ljude koje vi smatrate za prijatelje jer zele da vas zastite od eventuaknih povreda i razocarenja. Ako je najbitnije to sto ih uvece deranzirate posetama mislim da bi trebalo da ispostujete njihovu zelju i da pozivate prijatelje u neko vreme koje odgovara i vasim roditeljima. Ako je u pitanju ovo drugo, proredite posete a akcenat stavite na druzenja van kuce i vreme ce pokazati ko vam je dobar prijatelj a onda ce se i oni vremenom uveriti da nemju razloga za brigu. Najbolje je da pokusate da razumete sta to oni zele da vam saopste.


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'