Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 104
Juče:

Danas: 104


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Thu 12/9/10 6:43AM
Sifra: nouba


Pitanje Psihologu: Vec skoro dve godine je proteklo od prekida moje poslednje veze sa deckom do koga mi je izuzetno stalo.Veza je trajala kratko oko cetiri meseci(moje ranije veze trajale su oko 3-4godine),ali je na mene ostavila izuzetan trag.On je izasao iz veze iznenada uz prilicno hladno obrazlozenje da sam ga uvredila.Od tada se kod mene smenjuju dani tuge plakanja besa I iznenadnih promena raspolozenja.Problem je sto taj osecaj tuge koji me iznenada preplavjuje I posle toliko vremena nije nestao niti se umanjio.Smanjili su se jedino dani u suzama.Takodje od tada mi se nije dogodila nikakva nova veza koja bi me malo pokrenula.Sticajem okolnosti bivseg decka srecem svakog dana sto mi dodatno otezava situaciju.Osecaj da stojim u mestu I nikako ne mogu krenuti dalje cini da se osecam jako lose I deprimirano.Ponekad imam utisak da se ove patnje nikad necu osloboditi I da cu je osecati zauvek.2mocije koje osecam prema njemu su I dalje jake bez obzira sto je toliko vremena proslo I sto nismo zajedno.Ne znam kako krenuti dalje I naci smisao bilo cemu ponovo jer me apsolutno nista ne ispunjava,emocije su jedino sto mene moze pokrenuti a ja nemam kome da ih dam.

SIFRA-> nouba

Postovana, takve situacije se u psihologiji zovu "nedovrsena prica" i moguce je da osoba dugo nakon takvog, nedovoljno jasno formulisanog i objasnjenog razlaza, ne uspeva da krene dalje kao da je, na neki nacin, zavezana u cvor. Najbolje bi bilo da zakazete i obavite nekoliko razgovora sa strucnom osobom - psihologom kako bi osvestili razloge koji vas drze "zarobljenom" u prosloj vezi. Kroz razgovore cete osvestiti razloge i projekcije koje ste nesvesno izgradili u odnosu na njega i vasu vazu kao i vasa ocekivanja i posto niste zavrsili pricu sa njim u terpijskoj situaciji stvoricete uslove da zavrsite pricu sada i bez njega - jer vam on za to nije ni neophodan. Uvide koje mozete steci kroz razgvore bice vam znacajni i za vase naredne veze. Upozancete sebe bolje i stvoricete bolju osnovu za naredne veze koje vas tek ocekuju. Ukoliko zelite preporuku ili kontakt javite se na mail adresu koju gore vidite.

Datum: Thu 12/2/10 9:42AM
Sifra: K.Stranac


Pitanje Psihologu: Postovana,
Trudicu se da budem sto sazetiji i jasniji.
Imam 23 godine, zivim u malom izolovanom mestu jos od 99, kada sam otisao sa Kosova sa svojom porodicom.Ukratko, ostali smo bez svega, sira porodica se potpuno raspala, i poslednjih 10 godina (kako stvari stoje i narednih) zivotarimo bez ikakvog smisla, cilja, nade i zelje.
Pokusao sam, i to u vise navrata da roditelje nekako vratim u zivot, potpuno neuspesno. Predali su se, porazeni, postali su samo prazne skoljke onog sto su nekada bili. Majka po mesecima ne izlazi iz kuce, stalno trazeci razloge i izgovore za to, a otac... , onakav gospodin i intelektualac, a sada je mrtav izunutra. Sestre ne zelim da pominjem.
Ja sam oduvek imao problema da se prilagodim I naviknem. Celu srednju sam prosao u hodniku gledajucI kroz prozor, bukvalno. Od tada se javljaju problemi sa koncentracijom, gubim zainteresovanost za skolu i ljude koje traje i do danas.Bez prijatelja,slabo devojke.Od boljih i losijih od sebe osecam pojednaku odbojnost. Desavalo se da kad se vratim iz skole, satima samo gledam u zid, gotovo neprimetno. Posle zavrsetka skole proveo sam godine u svojoj sobi, da mi se mesecima uopste ne trazi da provirim napolje. Stalni posao ne mogu da pronadjem, odustajem posle treceg neobjasnjenog otpustanja. Izlazio bih, ali samo ponekad i to iskljucivo da bih se napijao. Konzumiranje laksih droga, takodje mi nije strano. Samopovredjivanje (cigaretama, zileti itd), svadje, vandalizmi, prebijanja, cist bes.. I teska depresija.
Tako su mi bar rekli u vojsci, gde mi je straza bila strogo zabranjena.
Poslednjih 5-6 godina imam redovne kosmare, i zbog toga ne spavam u mraku.
Jedem jednom dnevno, ili pet puta dnevno, spavam po deset sati, ili ne spavam duze od trideset. Promene raspolozenja su prejake, od tuge do radosti u roku od par sati, bez ikakvog razloga.Proslost, neuspehe, sebe proslog i buduceg ne mogu da izbacim iz glave, potpuno sam izgubljen. Cesto plakanje, nekontrolisani izlivi besa, a vec par meseci imam i snazne glavobolje u toku dana. Ponekad se osecam kao da ne znam ko sam, pa sa sobom stalno nosim slike od pre par godina radi poredjenja? Nazalost moram da budem kratak, a mnogo bih toga rekao.Potrebno mi je da pocnem da se osecam dobro, ili bar misli da sakupim i povezem. Poslednje promene bi bile, pored glavobolja, gojaznost , sasvim umereno ali vidljivo sedenje brade i kose, gubitak pamcenja i cini mi se mazohizam, seksualne zelje nema godinama. Crne misli, i samoubistvo mi ne izlaze iz glave, i ako vise od svega zelim da zivim. Smisla ne vidim nigde, svet glup i nepotreban, zivot mi je samo odlaganje neizbezne smrti, jer ne verujem u boga i ne volim mrak.
U mojoj blizini nema strucne pomoci, zato vas molim za savet, preporuka nekog leka, bilo kakav uput, jer kao duh prolazim kroz sopstveni zivot. I ma koliko mlad bio, ponestaje mi snage i volje da prolazim kroz svakodnevnicu.
Hvala vam na vasem vremenu.
SIFRA-> K.Stranac

Postovani, obzirom na to kroz sta ste sve prosli do sada kao i na raspolozenje medju najblizima nije neobicno sto niste uspeli da se izobirite na konstruktivniji nacin sa stresovima oko sebe. Uverena sam da postoji nacin da vam se pomogne. Da bi se blize dogovorili i da bih vam dala preporuku, molim vas da mi se javite na mail adresu koju ivdite na ovoj strani. Samo se pozovite na ovo pitanje.



Datum: Mon 11/29/10 5:50AM
Sifra: 1203


Pitanje Psihologu: Text:
Moj sin ima 16.5 godina. U maju ove godine je imao tesku saobracajnu nesrecu koja je prouzrokovala povredu nosa i oba skocna zgloba. Sada je fizicki oporavljen, ali nastali su problemi sa ponasanjem. Pere ruke po sat vremena, kvake otvara laktovima, tusira se po pet sati. Udje u kupatilo u 22 sata, izadje u 3, iako ustaje u 6.30 jer ide u skolu. Popustio je u skoli, nije mu bitna, ne uci nista i ja prosto ne znam kako da pomognem i sebi i njemu. Svestan je da se nesto desilo sa njim, ali odbija svaki moj predlog da odemo do psihologa. Inace je pre udesa bio jako uspesan sportista, ali prognoza lekara je da ce u dogledno vreme moci da pocne sa treningom. Naravno, ja mislim da o vrhunskom sportu ne moze biti govora, ali moci ce da bude aktivni ucesnik. Nas dvoje smo uvek bili veoma bliski, ali ja osecam da ne mogu da resim ovo...

SIFRA-> 1203

Postovana, ponasanje vaseg sina nedosmisleno ukazuje na opsesivno kompulsivni poremecaj koji je veroavtno, isprovociran velikim osecanjem nesigurnosti nakon dozivljene saobracajne nesrece.Neophodno je da se javite psihijatru, ili decijem psihijatru, ako u mestu postoji. Uz adekvatnu terapiju, podrsku i strpljenje sve ce biti u redu.

Datum: Thu 11/25/10 7:36AM
Sifra: zorana


Pitanje Psihologu: Text:
Potovana, ja imam "problem " sa suprugom. Njemu je ovo drugi brak, a meni prvi. U prvom braku je iveo sa bivom suprugom i majkom u stanu i o svemu su one mislile na nain kako su to i radile. Njegovo je bilo samo da donese platu kui, a one su je troile kako su htele. Dodue i sada donese platu kui i nita ga vie ne zanima, ni da li je plaena struja,uzgred prokomentarie da bi trebalo platiti i to je sve.
Prvih nekoliko godina braka smo iveli sa njegovom majkom u stanu i situacija je bila ista. On je uivao, apsolutno o niemu nije razmiljao. Sada ivimo u kui koju smo kupili pre dve godine. Situacija je ne promenjena. On o niemu ne vodi rauna. Sve eka da drugi dodje, da drugi uradi, da ja iniciram. Nita ne moe da radi sam. I najobiniju sitnicu ako treba da uradi , on odmah zove druga da dodje da mu pravi drutvo, i svakog puta je isto. Ponekad mi lii na "debila". Strahovito me nervira to je takav. Kao glava porodice o svemu mora misliti. Bar su mene tako vaspitali. On ne. Jednostavno radi, kada dodje kui spava, gleda televizor i samo eka kada e doi vikend. Jer tada ide u stan, gde mu dolazi dete i stalno je ista situacija. Mnogo smo radili oko kue i jo mnogo ima da se radi , ali njega to kao da ne zanima. Kako da ga probudim. Sa jedne strane ja sam vredna, radna, eljna da kuu sredimo,tako sam i vaspitana, jer mislim da nema potrebe za svata zvati majstora i plaati, a sa druge , on -ono to i moe on jednostavno nee. A naravno nema para da plati, pa ja moram da razmiljam ta u. Ili ja da zovem majstora da plaam ili da to stoji tako dok se on ne smiluje da uradi. Ako mu neto prigovorim on se ljuti, pa po ceo dan uti. Iskreno, smuilo mi se vie da ga "vuem kroz ivot". On je mnogo dobar ovek, dobar kao suprug, ali totalno nije za brak i za kuu. Mnogo je lenj. Nikada nita nije radio,nikada o niemu nije mislio. Sve drugi. Samo odgovara ako moe da se ide u goste, ili da nam neko dolazi na sedeljke, ali ako treba da se radi, e on to ve ne moe. Stalno nalazi neki izgovor. Ali kada treba kod "mame i sina" onda se sve ostavlja.....pomo,ovo je neizdrivo. Jadne mi ene.

Sifra-> zorana

Postovana, vas suprug je pored majke i bivse zene bio prijatno ususkan. I naravno da se trudi da tako ostane i dalje. Da li cete i koliko, uspeti da ga promenite , da ga aktivirate , pitanje je a odgovor zavisi od, njegovih potencijala, njegove zrelosti, odlika njegove licnosti. On je vrlo dugo ziveo u uverenju da je u redu da se tako ponasa i da ce drugi zavrsavati stvari umesto njega. Moguce je da on sam kao licnost spada u licnosti koje se tesko aktiviraju, pasivnije, flegmaticne, tako da su osobe koje su bile pored njega na neki nacin bile i promorane da se zauzmu i vise nego sto same zele. A moguce je i da je aktivna i dominantna majka vaspitavala sina da bude pasivniji i da je on takvo ponasanje stekao. Ukoliko je u pitanju ovo drugo imate sada vece sanse da se on promeni ukoliko je u pitanju ovo prvo, da je on sam pasivan, promene nece biti velike , ako ih bude. Takve stvari se resavaju razgovorom. Objasnite mu kako vi vidite stvari i kako bi po vama vas odnos trebalo da izgleda. Pitajte ga sta on o tome misli i da li bi mu bilo tesko da ocekujete nesto vise od njega. Za pocetak odredite neki minimum koji zelite da on radi i sacekajte da se pokrene. Hvalite njegovo angazovanje i necim nagradite napore koje ulaze. Vremenom povecavajte vase zelje u pravcu njegovog angazovanja i u nekom trenutku nacicete pravu obostranu meru u angazovanju. Ukoliko je takav jer je takvog sklopa licnosti, razmislite mozete li vi sa takvim covekom ziveti. Svako ima i plus i minus, sagledajte realno njegove i dobre i lose strane pa procenite.

Datum: Mon 11/22/10 4:03AM
Sifra: 558185


Pitanje Psihologu: Text:
Imao sam mnogo drustva, taj broj se znatno smanjio, par drugara koji su ostali su tu jer znamo se ceo zivot
Ponekad pomislim ''Ma bas me pa briga'' , ali taj osecaj vrlo kratko traje.
Koliko po nekad lepa rec znaci ali niko je ne daje. Zivim zbog drugih, oni to necene valjda zato sto ne znaju da je tako. Onog dana kada sam od vas dobio odgovor bilo mi je drago, ne znam zasto ali pomislio sam ... ni sam ne znam sta. Vreme nece resiti problem, prosirice ga a ja i dalje sedim i cekam da vreme resi nesto sto ne moze. Opet pitanje koje dobijate cesto, sta da radim? Zelim da objavite odgovor ali ne i pitanje.
Sve najbolje . . .

SIFRA-> 558185

Postovani, vase osecanje usamljenosti se, ocigledno,produbljuje, sada se javljaju i neke fobicne reakcije. I sami ste svesni da cekanjem ne doprinosite da se problem resi. A da se simptomi ne bi pogorsavali smatram da bi trebalo da se javite psihijatru.


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'