Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 4837
Juče: 234

Danas: 89


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Thu 11/18/10 3:49AM
Sifra: Ljubicica


Pitanje Psihologu: Text:
Ne mogu da pomognem sebi. Razumna sam osoba, drugi kazu jako inteligentna, ali sam toliko umorna od zivota, da samo zelim da zaspim i vise se nikada ne probudim. Pokusala sam da pomognem sebi citanjem omiljenih knjiga koje govore o moci naseg uma, pozitivnom misljenju. Nekada mi je to pomagalo kada na trenutak padnem. Sada vise ne. A nemam niti jedan vise mehanizam kojim bih sebi mogla da pomognem. Zbog toga mi je potrebna vasa pomoc.
Mama mi je umrla kada sam imala 21 godinu. Bile smo jako vezane. To je za mene bio veliki sok. Jedva sam prezivela. Nisam jela mesecima, imala sam samo 37 kg. Bato je bio mali. Ostala sam sa njim i ocem koji je sve prokockao, prodao. Mucili smo se, mucila sam se zbog bata, da bih ga prehranila, odskolovala. Otac me vratio sa trece godine fakulteta. Bila sam odlican djak i odlican student. Morala sam da pocnem da radim i da se borim zbog bata i sebe. Otac nista nije donosio u kucu. Mnogo sam radila, kao novinar u lokalnoj televiziji, trcala kuci da deci odrzim casove engleskog, trcala nazad da uradim emisiju, pa kuci da donesem hranu, spremim. Uvek sam posteno radila, plata i casovi nisu nikada pokrivali stan i hranu. Vrtela sam cekove u krug, unovcavala,uzimala kredite. I tako proteklih 15 godina. Vrhunac moje zivotne nesrece pocinje pre dve godine, kada sam konacno u 35-oj godini zivota upoznala coveka koji meni odgovara, i koji je pre svega, retko dobar covek na ovoj planeti. Ja sam u to vreme (vec5 godina) imala svoju agenciju koja se bavila marketingom u privredi, malo se normalnije zivelo, uspela sam uz veliki napor da kupim punta na kredit, zbog posla. A onda sam slucajno upoznala njega. Sedmi dan mi je ispricao svoju zivotnu pricu koja je mene neizmerno pogodila.Znala sam da necu nikada moci da mu okrenem ledja, da cu sve uciniti sto ja mogu i znam da mu pomognem. Pocela sam da odlazim u njegovu firmu svaki dan, on je bio sve gore psihicki, a to niko od njegovih nije primecivao. Bojala sam se da nesto sebi ne uradi. Zavolela sam ga jako. Posao, nekada jako uspesan je propao, ostao je dug od pola mliona evra. Znala sam mnogo mocnih ljudi u privredi koje nikada nisam pitala za uslugu za sebe, a za koje sam mnogo cinila u poslu. Sve sam te veze iskoristila da pomognem njemu. Prestala sam da radim svoj posao. Stigli su mi svi krediti na naplatu. Pozajmila sam novac za njega i sebe (trecinu za sebe, a u tom trenutku nisam morala, mogla sam da prodam auto, da nastavim svoj poaso), od zelenasa koji mi je, uz maltretiranje oteo auto. On nista nije uradio da mi pomogne, iako je prodavao svoje masine, mogao je, makar samo da me zastiti, poznaje tog coveka. Ja sam sve razumela. I opravdavala. I radila. I danas radim da mu pomognem. Ne biste verovali kakva je to kombinatorika. Sve sto biste uradili ima prepreku, jer je toliko problema napravio. Preselila sam se u njegov grad koji je moj rodni. Ali sam sama. Bez novca. Na ivici egzistencije. Danima nemam za hranu, onda mi on da 500-1000 din koje je uzeo od mame ili sestre. On 24 sata vec dve godine prica o svom problemu. Ja sam samo kod njega u firmi, i u kuci, gde on dolazi i nastavlja pricu. Neprestano. Onda ode, na fudbal, sa drustvom. A ja ostajem sa pritiskom i problemima. On je ziveo, putovao, voleo, vozio dobra kola. Ima zenu, dete, roditelji su mu zivi i zdravi, ima krov nad glavom, sestru koja ima mnogo novca. Problem je sto sam na ivici. Sto ne mogu da odem od njega, jer ne znam kako bih prezivela bez njega, i saznanje da sam mogla nesto vise da uradim za njega.Ne bih prezivela jos jedan gubitak u zivotu. A ne mogu vise ni ovako. Dve godine su preduge kada ste gladni, zedni, nemate da se operete, imate svoje probleme, bez prijatelja ste. Ne vidim svetlo. Njegova zena ima agorafobiju, i cerka slicno pocinje da se ponasa. Sta god on meni pricao, kako cemo imati decu i porodicu, realnost je da on jos 2-3 godine, sve da ja danas zavrsim finansiranje novog posla, ne moze da resi svoje probleme. A i tada je pitanje, da li ce moci da se razvede od nje. Da li ce cerka koja je u pubertetu praviti probleme?Meni je sve ovo uzelo toliko energije, da ja nemam snage ni za sta vise. Umorna sam. A on ocekuje od mene da mu resim problem. Samo sam ga molila da se razvede od nje sada, neka ostane da zivi sa njom, ali ne zelim da zeni koja ima psihicke probleme, ja budem krivac, jer smo uvek skloni da krivimo druge. Sta je problem da on to ucini sada, ako me iskreno voli? Da li sam u pravu? To bi meni dalo nadu da sve ovo prezivim. Ali on to ne zeli da uradi sada. Govori mi kako cemo imati dete, ali skoro i da ne vodimo ljubav u toku meseca, jer on nikada nije dobro.Nikada se nije probudio pored mene. A potrebne su mi emocije, potreban mi je znak da cemo imati to sto govori. Zelim bebu vise od svega na svetu. Izgubila sam je proslog leta. Tada mi je, kada sam mu rekla za bebu, rekao za sedam meseci samo je napravljen problem. Kao da sam ja bila kriva za bebu, kao da sam ja kriva za njegove probleme koji iskrsavaju svaki dan, kao sa sam kriva sto ne mogu lako da se rese, kao da sam duzna. Nikada nisam pocela poslovnu saradnju. Sve sam uradila iskreno, iz ljubavi. Upropastila sam svoj zivot. On nije spreman za mene nista da uradi. Molim Vas pomozite mi. Nemam novca za psihijatra, nemam nikoga. Bojim se svojih mogucih postupaka, koliko god da sam razumna. Jednostavno, postoji trenutak kada ne mozete vise da izdrzite.

SIFRA-> Ljubicica


Postovana, moram priznati da ste se mnogo upleli. Na kraju ste zabotavili ne sebe. Samo vi kao jaka i stabilna osoba mozete da pomognete drugome. Jednom ste uspeli zasto ne bi ste mogli opet. Ali morate sebe da postavite na prvo mesto. Samo sebe -nikog drugog. Ako to mozete uspecete. Olako se pecate na ulogu spasitelja i ako ni sami niste dovoljno jaki a cak i da jeste, nemate granice dokle pomazete a odakle je dogovornost nekog drugog a ne vasa.Brkate ljubav u sve to. Tako lako od nekog ko je zrtva i kome pokusavate vi da pomognete upadate u situaciju u kojoj ste vi zrtva a zrtva postaje progonitelj. Naravno, govorim u figurativnom smislu.
Tvrdite da je on onaj pravi, razislite jos jednom, koje sve osobine ima osoba kojeg vi smatrate za pravog. Mozda ste ga idealizovali svojim projekcijama? Imali ste do sada dovoljno vremena da ga vidite i u pozitivnom i u negativnom svetlu. Da li je to sto od njega dobijate ono sto zelite za sebe? Postoji jedna poslovica koja kaze- Ko sebe cuva i Bog ga cuva. Kako vi cuvate sebe? Ko vama treba da je vazniji od vas same? Morate da naucite vaznu zivotnu lekciju da se brinete o sebi da bi ste sutra znali da naucite to isto i svoje dete. Verujem da ste svesni i da bi ste se slozili sa mnom da detetu treba pruziti najbolje moguce uslove za zivot, orjenitisite se na to. Nadjite najboljeg moguceg partnera, uz koga se osecate srecno, stabilno, zasticeno, voljeno, ojacajte sebe u svakom smislu a onda realizujete sebe kao majku. Ljubavi i pozrtvovanja imate ali dobra majka zna da postavi granice, da insistira na njivom postovanju i zna ko je njen partner ( i sta od njega da ocekuje) a ko je dete.

Datum: Thu 11/18/10 3:46AM
Sifra: Argument


Pitanje Psihologu: Pitanje psihologu:

Moja cerka ima 13 godina i ide u 7 razred Osnovne skole. Vec duze vreme zali se da cesto cuje neku muziku u glavi, odnosno neku pesmu koja je uvek ista (mada ne moze da se seti koja je to pesma, a ni reci ne moze da zapamti) i kada cuje tu pesmu, odmah je zaboli glava i stomak i muka joj je, a ponekad kaze da dobija i nagon za povracanjem. To traje oko 15-20 minuta i onda prodje.

U pocetku je nisam ozbiljno shvatala, jer sam mislila da se folira i na taj nacin izbegava da uci i ide u skolu, jer ne voli da uci i cesto sam bila ljuta na nju i nisam joj verovala. Sada sam jako zabrinuta jer joj se ovo stanje ponavlja skoro svakodnevno i to vise puta na dan, a javlja se i u dane kada ne ide u skolu. Kada joj ta reakcija prodje, ona izgleda uplaseno i zabrinuta je.

Inace ona je jako nervozna i u kuci se ponaca dosta agresivno i bezobrazno. Samnom I sa suprugom se svadja, mladju sestru stalno provocira, a nama govori i razne ruzne reci, koje mi u kuci nikada nismo koristili. Uglavnom sve radi iz inata i jako je tvrdoglava. Mi pokusavamo da sa njom pricamo, ali nas ona ''ne cuje''. Stalno je obasipamo paznjom i ljubavlju, ali nista ne vredi.

Molim Vas da mi odgovorite, da li je pojava koja joj se javlja u glavi sa muzikom neki psihicki poremecaj, prolazna reakcija u pubertetu ili mozda nesto drugo i kome da se obratimo za pomoc?

Sifra: Argument

Postovana, ne bih mogla sa sigurnoscu reci sta se desava u vezi vase cerke. Preporucila bih vam da obavite konsultaciju sa decijim psihijatrom, moguce je da nije nikakav ozbiljan problem ali bi najbolje bilo da se urade ispitivanja, sta god da je u pitanju, za svaki problem postoji resenje. Moj bi vam savet bio da ne zanemarujte problem, sto se ranije odreaguje to bolje.Opet, kazem, mozda nije nista ozbiljno, ali proverite.




Datum: Sun 11/14/10 6:21PM
Sifra: Izgubljena


Pitanje Psihologu: Prekinula sam zaruke zbog emotivne prevare s moje strane. Jako sam se zaljubila u momka zbog kojeg je sve puklo, ali nakon svega toga nisam mogla da budem s njim jer su me strah od samoce, od gubitka sigurnosti i navika, stalno vracali na staro. Bivsi zarucnik me prihvatao, pretpostavljam iz istih razloga.
To vracanje i prekidanje trajalo je oko pola godine. Svaki put kada bih otisla od zarucnika, bezala bih kod momka u koga sam se zaljubila i s njim sam se svaki put osecala predivno. Medjutim, zarucnik me nikako nije mogao pustiti, pokusavao me vratiti i ja sam popustala. Svaki put, kada bih mu se vratila, patila bih za ovim drugim.
Iako sam toga bila svesna, nisam mogla da se otrgnem od zarucnika. Strah i navika su bili jaci od zelje da probam nesto novo zbog cega sam se osecala poletno. Zbog poljubaca sa ovim drugim momkom, meni su klecala kolena, mrak mi je padao na oci. On je za mene cinio stvari koje nikad niko drugi nije. Zaista, znala sam da me voli. Sve mi je bio podredio.

Letos sam napravila veliku gresku. Jos jednom sam pokusala ispraviti sve sa zarucnikom i otisla sam s njim i sa drustvom na more. Medjutim, celo vreme mislila sam na svoju neostvarenu zelju i zelala sam njega pored sebe. Vratila sam se, on je sve saznao i nasi odnosi su se pogorsali, da bi postajali bolji, pa opet losiji. Videli smo se u par navrata, bili smo cak i intimni, ali pretpostavljam da je i njemu dozlogrdilo moje igranje.
Iz straha sam sve to dugo razvlacila i povredila sam i njih i sebe.

Sada me vec dva meseca ignorise. Nikako ne mogu da doprem do njega. Prije dva meseca se cinilo da me voli, a sada me poptuno izbrisao iz zivota.

Svesna sam da je sve moja greska, da sam se igrala sa tudjim emocijama, ali ne mogu da prihvatim da me vise ne voli nakon svih stvari koje je ucinio da bi mi dokazao svoju ljubav. Nisam detaljisala o tome, jer bi bilo predugo, ali dokazi njegove ljubavi bili su i vise nego jasni i iskreni.

Da li je zaista moguce da me vise ne voli i kako da prekinem ovu opsesiju?

SIFRA-> Izgubljena

Postovana, kazete da ste svesni da je sve vasa greska, da ste se igrali tudjim emocijama a ne mozete da prihvatite da drugi odreaguje na vasu gresku, da snosite posledice svog ponasanja.
Vi biste da pravite greske a da uzivate bez odgovornosti..
Zrela ljubav podrazumeva uzajamno postovanje, uzajamnost osecanja, prihvtanje rizika i ulazenje iskreno u odnos za koji nema garancije. Na to, ocigledno, niste bili spremni.Vi niste doneli odluku, dvoumili ste se i time ste ,verovatno, povredjivali obojicu a negde i sebe. Posto niste odlucili vi odlucio je neko drugi umesto vas.



Datum: Wed 11/10/10 3:51PM
Sifra: 989584


Pitanje Psihologu: Text:
Imam 21 godinu. Zivim u malom mestu blizu jednog ne velikog grada. Prica se da sam homoseksualac ali jato nisam , nikada nisam bio niti cu biti , vidim da mnogi veruju u tu pricu. Bio sam neko ko je izlazio,druzio se, imao devojke a sada ne izlazim, ne druzim se jer mnogi su culi "nesto" , da sve bude jos gore upoznao sam jednu devojku u koju sam se zaljubio a posle nekog vremena i zavoleo je. Sa tom devojkom sam se video dva puta od juna do septembra, samo dva puta zbog njenih i mojih putovanja ali smo se culi telefonom. U septembru kada smo se videli trebalo je da od te noci budemo zajedno ali jednostavno nisam mogao da budem sa njom jer ne bih preziveo da u nju neko uperi prst i kaze bilo sta lose zbog toga sto je samnom. Ja sam se njoj svideo, ako mogu tako da kazem lepo izgledam , visok sam, finansiski skroz ok. Kazem na zalost zavoleo sam tu devojku jer mislim da bi lakse sve ovo preziveo bez tih osecanja prema njoj. Jednostavno ne mogu vise da hodam po mestu gde sam rodjen, ne mogu da izlazim u grad koji volim jer osecam da me svi gledaju i to ne mogu da podnesem. Kada mi neko nesto prica sve je ok dok ne dodjem kuci i ne premotam taj razgovor u glavi i obavezno dodjem do zakljucka da je nesto lose receno. Nije mi problem da izvrsim samoubistvo ali sta bi uradio mojima , bili bi polomljeni a zivot im nije bio lak. Ja znam ko sam ali kako to dokazati drugima ? Da li je jedino resenje da se odselim negde u inostranstvo i pocnem neki nov zivot, ovde su dani dugi , nekada i po 3 dana ne izadjem napolje , ne mogu vise ovako a ne znam kako da promenim situaciju ?
Osecam se usamljeno i odbaceno , ja neko ko nikada nije bio sam , neko ko je radio sta je hteo (nista lose) izlazio po 4 puta sedmicno , neko ko je voleo zivot vise od svega. Nisam nigde izasao 5 meseci (putovao sam malo i tamo izlazio ali to ne racunam, nema vrednost kao ovaj kraj u mojim ocima), osecaj samoce me ubija svakog dana sve vise i vise. Umem sa devojkama, sa narodom uopste, gde god da odem uklopim se, nije mi problem da radim, da pomazem, nikome ne zelim nista lose, a to kao da niko ne vidi. Imam i mana naravno ali nikome ne zavidim ako je bolji od mene. Rodjeni rodjak , neko sa kim sam odrastao jednom je rekao "ne znam da li da se druzimo vise jer sve se sazna" , za njega su to bile reci a za mene meci. Od tada i pocinje ovo
propadanje. Kako neko sa kime sam odrastao moze u tako nesto da poveruje, pili smo zajedno, prilazili devojkama zajedno, ceo zivot bili zajedno? Sve ovo traje previse dugo oko godinu dana, osecam da mi je kraj
blizu a hocu da zivim. Znam da mi vas odgovor nece promeniti zivot ali i ta slamka sada je velika.
Zelim vam sve najbolje i ocekujem odgovor .

SIFRA-> 989584

Postovani, zao mi je sto vas misljenje vase okoline toliko pogadja i sto mu dajte toliki znacaj. Umesto da uzivate sto vas simpatise devojka koja je i vama draga, vi brinete kako ce se ona osecati ako poveruje glasnima a ne vama, i kao da i sami primecujete da na kraju uvek dodjete do zakljucka koji je po vas negativan. Takvo razmisljanje moze vremenom dovesti do potpune dekompenzacije psiholoskih snaga. Na zalost, primitivnih ljudi, kojima su vazniji tudji zivoti nego njihovi licni, ima na pretek. Sada je na vama da li cete se obazirati ko sta misli ili cete voditi svoj zivot i birati ljude koji vama odgovaraju. Mislim da vec dosta patite zbog toga i moguce je da su se kod vas vec razvili i neki depresivni simptomi. Bilo bi idealno kada bi mogli da zakazete neki razgovor sa psihologom samo da dobijete podrsku i da vas neko ojaca da se ne osecate toliko lose oko svega toga. Ponekada,slazem se, lakse i bolje resenje je selidba u neku urbaniju sredinu gde je pritisak na licnost mnogo manja ali otudjenje vece. A i tamo ima ljudi koji se bave tudjim zivotima vise nego svojim. Sto se tice njihove sumnje, drugi mogu samo da sumnjaju dok im vi sami ne priznate. Verujem da bi upravo vasa veza sa devojkom uticala da vremenom oni promene svoje misljnje, mada ne treba da vas zanima sta ko misli vec samo oni ljudi koji su vasi dokazani prijatelji. Ja bih vam preporucila da mi se javite i da obavimo neki razgovor, mislim da bi vam to koristilo, jer ste izgleda vec dsta dugo sami i bez podrske u svemu tome.

Datum: Tue 11/9/10 8:58AM
Sifra: naivko


Pitanje Psihologu:
Text: Imao sam vezu od 7,5 godina. U pocetku nije bilo nista posebno, cak je ona mene prevarila 3 puta ja nju jednom ali sam ja uvek bio taj koji je inicirao da se pomirimo. To sam radio u najvecoj meri iz straha da ostanem sam a ne iz neke velike ljubavi prema njoj. Strah je postojao iz razloga sto nisam imao puno drugova, nisam imao sa kim da izlazim u grad i sl.Vreme je prolazilo i nekako smo se zavoleli, navikli jedno na drugo. Od pre godinu dana poceli smo i da zivimo zajedno kod mene, februara meseca sam joj kupio i verenicki prsten.
Medjutim na poslu sam od pre dve godine poceo da se druzim malo intezivnije sa dve kolegenice i jedna od njih mi se dopala ne toliko po izgledu koliko po drugim osobinama. Ta kolegenica je bila verena i za vreme dok je bila verena moja devojka nije bila ljubomorna, medjutim kada je kolegenica raskinula svoju vezu moja devojka je postala ljubomorna ali to nije pokazivala ali mi ipak prebacivala ponekad to druzenje sa njima. Ja kolegenici nikada u tom periodu stavio do znanja da mi se dopada, jer sam imao utisak da je nemam sanse kod nje, da me ona smatra dobrim prijateljem i slicno ( inace ja imam 31 godinu, ona je starija od mene 7 godina, od verenika je bila starija 8 godina ). Pocetkom avgusta kolegenica i ja smo poceli da se svakodnevno dopisujemo preko facebook a ali to nisu bile ljubavne poruke, nego je ona pisala kako je u nekoj fazi zivotnoj bez volje, straha da se veze za nekoga a ja sam je uglavno tesio ali i ona i ja smo sa nestrpljenjem ocekivali poruke. Inace kolegenica je toliko postena, razumna, iskrena da kada je primetila da se meni svidja da mi je savetovala da treba da pokusam da sacuvam ono sto imam. Ali mi je ipak rekla da oseca platonsku ljubav prema meni, da se stidi svojih misli jer sam ja zauzet. Nakon tih njenih reci ja sam pokusao da je poljubim ali me odbila jer oseca grizu savest zbog moje devojke. Onda opet dopisivanje i ona mi napisala kako ne moze da definise svoja osecanja, ali mi preko pesme moze reci vise ( pesma je bila o tome kako drugarica savetuje svoju drugaricu da ne dozvoli da ljubav prodje pored nje). Zbog te pesme ja sam toliko bio uveren da ona zeli sa mnom. Svojoj devojci sam rekao da sam prema njoj postao ravnodusan, a onda ona nije prestala nocima da spava i sva se tresla 2 3 dana i otisla je kuci.
Vidli smo se sa kolegenicom i ja joj sve ispricam i ona mi kaze kako ne mora da znaci da cemo ja i ona biti zajedno. Kada sam otisao kuci kod devojke posto je bila jos u uzasnom stanju ja sam rekao njenima da mozemo pokusati opet da sredimo stvari, jer mi je stvarno bilo zao nje. Vratili smo se kod mene kuci a ja sam nastavio po starom, nisam mogao ni da je poljubim ali se ona osecala bolje, izlazila u grad razmenjivala poruke preko telefona. Sa kolegenicom smo se vidli par puta na pice i ona mi je rekla da treba da pruzim sansu i da popravim sta se moze ali mi je rekla da ne moze da se poljubi sa mnom jer ne voli stvari u mutno. Ja sam je pitao da mi prosto odgovori da li joj se dopadam, ili ne a ona uvek pa ne znam sta da kazem. Moje devojka je uzela polovinu svojih stvari i otisla kuci. Proslo je vec tri nedelje, pomislim na nju tokom dana ali mi nije toliko tesko sto je nema. Dva tri dana nakon sto je moja devojka otisla ja sam to rekao kolegenici i ono sto me najvise nervira od tada se kolegenica povukla i stalno mi govori ne zuri, polako, strpljivo. Prosto u ocima joj vidim da je ravnodusna prema meni. I pre neki dan mi napisala da joj je mnogo tesko jer me povredjuje, i da sada ne oseca istinski zar da bi mogla da bude sa mnom, i da se plasi da ne prestane nase prijateljstvo.
Znam da se ne mogu ljutiti zbog necijih osecanja prema meni, ali zasto je ta kolegenica ikad ista pokazala i napisala ako vec nije nista htela sa mnom. Sa njom sam stvarno super saradjivao, prijali su mi razgovori sa njom i ona je govorila to isto u smislu kako je izmedju nas sve spontano islo, kako se razumemo. Lepo je mogla da kaze da joj se ne svidjam, mozemo biti samo prijatelji i nebi bilo nikakvih problema. I sada ne znam sta da radim, najteze je to sto se sa kolegenicom vidjamo bar tri dana nedeljno na poslu, imam zelju i da je pozovem i da joj pisem a znam da joj to sve ne prija, a sada je situacija kod mene cista a ono nista. I evo dve tri nedelje ja sam stalno napet, cesto menjam raspolozenje i osecam se naivno i glupo.
Kako da postupam dalje?

SIFRA-> naivko

Postovani, sto se tice vasih osecanja prema (nazovimo) staroj devojci izgleda da tu ljubavi nema, vec, kako I sami kazete vise je navika u pitanju, te vas je zato I povukao ovaj osecaj prema koleginici I vi ste odlucili da rasturite vezu u kojoj ste. Medjutim, ocigledno je da se niste,da kazem, ne vreme osigurali, po pitanju njenih osecanja prema vama. Izgleda mi, iz vaseg opisa desavanja, kao da je vasa koleginica bila spremnija na flert nego sto je zrela I spremna za ozbiljnu vezu sa vama. A vi ste, kako I sami kazete, naivno poverovali da se iza flerta kriju ozbiljna osecanja. Ne mislim da se sa vama koleginica namerno, da kazem, poigrala, vec jednostavno kao da I ona ima neki problem kada ostavlja utisak da nesto zeli a posle,kada dodje trenutak da stane iza svojih postupaka I reci, ona nema smelosti za to. Mislim da bi vi trebalo da nastupite slobodnije jer ste negde I sami uvereni da imate sa njom dobar odnos , te je pitajte jasno I otvoreno kako da razumete njeno posanje. Verujem da su se do sada drugarski odnosi vec poremetili dovoljno da vise nemate razloga da se zbog njih ne suocite sa njemim razmisljanjima o vama. A, ako sa njom ne bude perspektive pogledajte oko sebe sigurna sam da bi iz cele situacije neka treca devojka profitirala a I vi sa njom.I naucite nesto iz ove situacije.


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'