Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 1290
Juče: 203

Danas: 326


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Mon 09/6/10 4:16PM
Sifra: 13080111


Pitanje Psihologu: Zena i ja smo preko 9 godina u braku, imamo dvoje predivne dece, ali dosta toga pocinje da nas stize i ozbiljno sam zabrinut. Pre braka smo se kratko zabavljali, i nije nas pre toga zivot mnogo mazio. Devedestih sam izgubio oba roditelja (najpre oca pre 20 godina, 8 godina kasnije majku, posledica iznenadne bolesti i bolesnih okolnosti), njeni su kao izbeglice ostali gotovo bez iceg i zive od mizernih prosvetnih penzija u selu 200 kilometara dalje od nas. Srecna okolnost na pocetku nase price je bila ta da sam radio u to vreme veoma dobroj firmi (dobra plata, posao koji prilicno odgovora mojem obrazovanju i struci) i pre nego sto smo se upoznali, i sto ne placamo stan jer zivimo u staroj (oronuloj ali upotrebljivoj) kuci koja pripada mojoj sestri. Inace, nemamo nikakvu drugu rodbinu ili prijatelje koja bi mogla da nam posebno pomogne, pogotovu u materijalnom smislu. Sestra je starija 13 godina od mene, i nazalost posle svega je pre nekoliko godina prilicno popustila sa zivcima (pored ostalog, neko je pretukao u pokusaju pljacke, a stalne nesuglasice s nama su se zavrsile veoma tuzno - dovoljno grubim fizickim napadom na moju trudnu zenu) - sestra uporno odbija da razgovara sa mnom o tome, i jedva sam je prevario da razgovaramo sa privatnim psihijatrom o svemu; negira ceo dogadjaj, ali i mnoge druge elemente stvarnosti koji nemaju veze s tim (zivimo od tada nekako odvojeno od sestre, i ja samo to sve veoma, veoma tesko preziveo). Moja zena takodje ne radi, tako da ja hranim petoro usta (ukljucujuci i svoja), diplomirala je pre 5 godina - oboje smo visoko obrazovani (kao i nasi roditelji). Ja sam u medjuvremenu nastavio postdiplomske studije o svom trosku (u stalnim promenama zakona sam za dlaku propustio trenutak da to bude o trosku budzeta), i to privodim kraju. To uglavnom nije bilo veliko opterecenje za nas sve do pre otprilike dve godine kada je posao postao veliki izvor stresa za mene, i izvor nase materijalne nesigurnosti (jos pre izbijanja tzv. svetske ekonomske krize, i mnogi simptomi i problemi su me stizali jos pre pet godina). Moja kriza na poslu se slucajno poklopila i s krizom u braku. U maju ove godine sam upucen bio na bolovanje od mesec dana, i imam sve osnove za prijavljivanje mobinga (naruseno zdravlje, ponavljanje direktnog vredjanja i posrednog maltretiranja na poslu), ali sebi ne mogu da priustim bilo kakav sudski spor s obzirom da smo u dugovima do guse (krediti, kreditne kartice, pozajmice, cekovi, itd) i drugih okolnosti koje su vecini u Srbiji poznate - borimo se da prezivimo, sve bukvalnije. Mislim da sam razvio sposobnost da reagujem najmanje 24 sata kasnije zbog svega toga, ali umem i da planem nekontrolisano (iako mislim da na poslu nisam ispustio kontrolu, pogotovu ne u vezi poslednjih dogadjaja) i trudim se da to bude sto redje. Prestao sam da radim od jutra do sutra, iako je prekovremeno (nije se uvek placalo) bio jedini realni dodatni izvor prihoda.

Prelazim na sustinski problem: pre godinu dana, negde u aprilu, moja zena saznaje preko starog prijatelja mejl adresu svoje prve ljubavi. Nije mi odmah rekla, dok nisam pitao slucajno bacivsi pogled dok je kucala mejl - rekla je da je to samo stari prijatelj, mozda i nesto vise. Dugo nisam nista slutio ni proveravao, sve dok nisam primetio da cesto ostaje budna do 3-4 ujtru, ili se budi u to vreme i dopisuje, neki put i ocigledno cudno raspolozena, sa vidnim promenama u nekim stavovima. Za mene je nespavanje bilo uobicajeno i pre jer je to bio jedini nacin da kad deca polegaju da nesto svoje uradim. Negde sredinom proslog leta ja slucajno procitam jedan njihov mejl u kome ona prepricava njen san (ostavljen otvoren mejl klijent na ekranu). Da ne prepricavam sve, ja sam u tom njenom snu video da je stvar mnogo ozbijljnija (npr. na kraju sna, na nekom njihovom mostu, ona mu kaze "Bice moje" zagrlivsi ga tako da mu cuje srce, on joj kasnije uzvraca ,,s ljubavlju", itd). On je ozenjen, ima decu, radi u inostranstvu. Procitao sam sve mejlove i otkrio neke u kojima ima prilicno lascivnog, dvosmislenog sadrzaja i flerta. Ona to najpre porice uporno, ali na kraju priznaje da su u pitanju pomesana osecanja i neko prijatno uzbudjenje. Molim je da to prekine, bar na neko vreme dok ne sredim(o) neke egzistencijalne stvari (oko godinu dana). Ona mi obecava, ali krsi to obecanje. Onda u aprilu ove godine otkrivam nove mejlove, i neke ciji sadrzaj me dovodi do ludila i potpunog raspada - pogotovu to kako on ne zeli da njegova zena to sazna, da on ,,ispadne intelektualni kabadahija i emotivni siledzija". Da li sam ja takav ? Ne vidim. Oni su se slozili ranije da to kriju od drugih. Pitao sam da li bih ikad saznao da nisam slucajno procitao i zainteresovao se - zena mi kaze da bi mi rekla za 2-3 godine. Pitao sam je da li joj smeta sto citam njene licne stvari (ima pravo na to) - rekla je da joj to ne smeta. Pitam se da li je to sve mozda konstruisano da ja bas procitam, i da pokusava nesto da mi stavi do znanja sto ne moze direktno da mi kaze. Ali pocinjem da preispitujem i neke ranije nedovoljno objasnjene situacije, postajem paranoicno opsesivan, ljubomoran. Tokom maja smo dosta razgovarali, trazio sam da mi iskreno kaze sve, ali sve je islo nekako ,,kljestima".
Tvrdi da je godinama ranije pokusavala ranije da razgovara sa mnom, ali da je bilo sramota da pored mojih problema na poslu i svega ona kao nesto trazi, a da se opet zbog svojeg nezaposlenja oseca veoma lose.

Nekako smo se razumeli i pomirili pre mog povratka na posao, ona kaze da je sve gotovo, da ce mi sve govoriti ubuduce, da je bila neverna u nekom smislu i da je dovoljno da joj od sada verujem. Medjutim, ja ne mogu da kazem da je nedostatak mog poverenja ili iskrenosti problem. Mozda je problem to sto sam postao dedast, preozbiljan, dosadan, dzangrizav, nervozan vise nego sto jesam inace. Pomislim neki put da je nedostatak uzbudjenja ili neke igre (ili ko zna cega s moje strane) koja ona ocekuje od mene problem - ali sumnjam: sto bi sad toliko izbegavala da mi to otkrije ? Seks nam je postao jedno vreme odlican nakon tog pomirenja (od uobicajenih nekoliko puta nedeljno do nekoliko puta dnevno) - meni neocekivano cudno iskustvo. Mozda sam tako reagovao jer sam branio nas odnos, mozda se nesto probudilo u meni nakon nekih stvari, mozda sam samo sublimirao bes u dobar seks. Pokusao sam da razgovoramo o fantazijama - prilicno je bila suzdrzana. Jedina njena fantazija bila je da je s nekim nepoznatim covekom, a onda se vraca meni u neku sigurnost, ne dajuci vise detalja ?! Kaze mi da sam postao stalno nezadovoljan. Pitala je sta me cini srecnim osim seksa ? Pored druzenja sa prijateljima (zajednickim i onim drugim), postoje i druge stvari koje sam zapostavio i koje me cine srecnim - ali to je bila svesna i neizbezna zrtva. Strahujem da to nije sve samo bezanje od stvarnosti, vec neko sustinsko medjusobno nerazumevanje. Mislim da je nasa veza izuzetno ispunjena ljubavlju, ali pored svih ostalih problema ovo sada ozbiljno nagriza vezu, i to mi zaista smeta i crpi me. Mogu da prihvatim da joj je trebao neko kome moze da isprica nesto o svojoj (pa i zajednickoj) proslosti i ja nisam nikad na tome insistirao, niti sam je gnjavio o mojoj (koja i nije bila toliko uzbudljiva, ili je bila drugacija - rastanak u mojoj bivsoj dugoj vezi je bio veoma tezak, za razliku od njihovog u toj njihovoj kratkoj davnoj vezi), ali o nekim stvarima je mogla i meni da pise mejlom. Otkrivam da posle svega i dalje proradi neki njen nepotreban inat iako mi je potrebna njena podrska (u ne toliko bitnim situacijama), otkrivam da mogu da joj oprostim sve, ali ne i to sto nije ispunila meni dato obecanje (ne samo ovo koje sam pomenuo) i veoma los tajming za tu celu situaciju. Pravda se da nije toliko dobra i pametna (ovo drugo znam da nije tacno, prvo ne znam sta bi moglo da znaci). Ona kaze da je njen prirodni mehanizam odbrane to da mi se protivi, i da joj je tesko da se opusti do kraja ako se oseca krivom. Ja to mogu da razumem, ali ja ne mogu da se opustim i da joj verujem do kraja ako stalno otkrivam da u necemu nije bila iskrena do kraja, ili da je skrivala od mene. Hocu da joj pomognem da prevazidje osecaj krivice, ali ona meni ne pomaze dovoljno u mom osecaju da krije nesto od mene, i vrtimo se u krug. Spopadnu me povremeno svakakve misli i slutnje i onda dolazi do veoma neprijatnih rasprava i svadja (cesto, mada ne uvek, sasvim nepotrebnih). Ali sve vise nemam energije, postajem usporen i lenj, sve me mrzi. Za posao koji radim je veoma vazna kreativna energija, pa je samo pitanje vremena kada ce se to odraziti i na to, pogotovu sto sam sve vise prisiljen da trazim drugi posao. Mozda se ona vise promenila nego ja, kao da je prema meni drugacija (u krevetu kao da nije toliko uspaljena kao ranije, ili koliko bih zeleo, iako nam povremeno bude fantasticno), nekako manje pricamo (cesto cuti na moja pitanja, valjda pokusava da ne kaze odmah nesto lose), ili to samo tako dozivljavam. Razgovarali smo u nekoliko navrata i o razvodu, a to mislim da bi bila jedna velika i nepotrebna tragedija, pogotovu zbog dece.

Moja iskustva sa psiholozima (na poslu zidovi imaju usi, prica za sebe) i psihijatrima su uglavnom losa (cast izuzecima, vecina nisu osposobljeni za specificne probleme, a mala sredina i opste stanje u zemlji cine svoje), nikome jos nisam o svemu ovome pricao, i nismo bili kod nekog bracnog savetnika ili nekog privatnog psihologa za sada (neizvesno je, a kosta i vremena i/ili para koje sumnjam da imamo). Sta da radimo ?

SIFRA-> 13080111

Postovani, kod vas je doslo do izvesnog gubitka poverenja koje je uzrokovalo pojavu ljubomore i to je sada, rekla bih, najveci problem. Sto se toga tice, sasvim je normalno, da tokom nekoliko godina braka naidje period neke vrste zasicenja u odnosima kada je flert sa strane potreban vise iz razloga da razbije monotoniju ili naviku u koju ulaze bracni partneri. U velikom broju slucajeva efekat ovakvog flerta je pre osvezivanje odnosa medju partnerima u braku nego sto je sama prevara partnera. Takodje, smatram za potrebnim i neophodnim , tolerisanje izvesne intime partnera jer je intima ne samo neophodna za zdrav psihicki zivot svakog pojedinca, koliko je i normalana i benigna pojava. Ovakav izlet vase supruge je verovatno i beg od nezadovoljavajuce i frustrativne realnosti u kojoj je i ona a i vi. Vi se borite na svoj nacin a ona pokusava da pronadje nacine koji njoj odgovaraju u okolnostima u kojima je, a da ne izlazi iz kuce i da ne pravi nikakve dodatne finansijske troskove. Nisam sigurna da cela prica ima neku dublju, ozbiljniju pozadinu koju joj , nenamerno, sada dajete pridajuci celoj situaciji neki ozbiljan i bitniji znacaj. Rekla bih da vi, ustvari, imate odlican odnos, koji krasi dobra razmena , iskrenost i poverenje. Izgleda da je to i razlog sto ste i stavljeni u situaciju da vidite te mailove od kojih je sve i pocelo.
Dakle, resenje vase situacije je da i vi i supruga nadjete poslove u kojima cete ostvariti svoje potencijale, time ce frustracija znatno biti niza a akcenat ce dobiti prave vrednosti vasa kompatibilnost i privrzenost porodici. Ovo bi trebalo da shvatite kao prolaznu epizodu u vasem zivotu uzrokovanu, pre svega, nenormalnim okolnostima u danasnjoj Srbiji da dvoje fakultetski obrazovanih ljudi ne moze da pronadje posao i obezbedi pristojnu egzistenciju svojoj porodici.
Pokusajte, pre svega vi, da poljuljano poverenje povratite, prestanite da gledate mailove, dozvolite supruzi neki ventil za nezadovoljstvo koje, svakako ima i ona a vi se angazujte da vama dvoma bude lepo kad ste zajedno. O razvodu ni ne razmisljajte. Zelim vam puno uspeha u daljem zivotu i radu jer vi to svakako zasluzujete.

Datum: Sat 09/4/10 7:22AM
Sifra: Pomoc mi treba!!!


Pitanje Psihologu: Dobar dan, e ovako imam jedan problem mislim da sam homoseksualac, imam 16,5 godina i ovaj strah mi traje 1 godinu, ja sam mislio da ce proci vremenom ali nije.
Secam se jednom da sam video homoseksualni video da sam osetio neku privlacnost, ali nisam se toliko opterecivao oko toga samo nisam vise gledao to ali sam stalno razmisljao o tome evo i danas po ceo dan samo o tome razmisljam stalno kada mi se desi normalna erekcija javi mi se slika homoseklualnosti u glavi. Kao da osecam neko uzbudjenje uvke kada vidim nekog muskarca. Imam osecaj da mi zelja za zenama sve slabija, to me mnogo plasi. Ne mogu da se skoncetrisem na nesto drugo stalno razmisljam o tome, ima nekad kada sebe uverim da nisam gaz i onda sam puno srecan a ima i suprotnog onda jedva cekam da legnem i zaspim i mislim da ce mi jutro pomoci.
Da napomenem da me nikad ali bas nikad nisu privlacili muskarci, naravno da sam uvek pogledao nekog razvijenog muskarca ali da mi to ostane u glavi ili da ja stalno razmisljam o tome nikad. Pre neko vece sam osetio uzbudjenje na muskarca i erekcija ali me je posle toga grizla savest. Stalno mi je to u glavi. Ponekad razmisljam kako da to "prodje" i kazem sebi proci ce cim budem popricao sa nekim i kazem mu sve detaljno ali ne smem nikom da kazem. I da kazem da su mi se uvek svidjale zene i da sada volim jednu zenu mnogo ali kada mi dodje taj strah kao da se ta ljubav sakrije i kao da je ne volim. Takodje sam stidljiv pred devojkama i pokusavam da stalno gledam zenske stalno gledam lezbejke i to me napali ali opet se javi ta slika u glavi. Nekako kao da se osecam glupo da pridjem nekoj devojci, ali pre mi nije bilo glupo.
Stalno su mi slike mojih drugova u glavi i nesto mi prica on ti se svidja ti si gaz!
MOLIM ZA POMOC !

SIFRA-> Pomoc mi treba!!!

Posotvani, homoseksualci nemaju strah od onoga sto jesu kao sto i heteroseksualci nemaju strah od onoga sto osecaju. To je nesto sasvim spontano i potpuno je prirodan osecaj seksualne orjentacije. Homoseksualna fobija je deo opsesivno kompulsivnog poremecaja i kao takvo se i tretira bilo lekovima ili samo psihoterpijom ili i jednim i drugim. Obzirom da si ti mlad preporucujem ti psihoterpijske razgovore koji ce ti u potpunsoti pomoci da se resis te napetosti koja dugo traje i nepotrebno te iscrpljuje. Javi se psihologu.

Datum: Fri 09/3/10 3:09AM
Sifra: detelina31


Pitanje Psihologu: Postovana,
vec sam Vam pisala pod sifrom detelina31. Zahvaljujem veoma na odgovoru i na tome sto ste ispostovali moju zelju da ne objavljujete pismo u celosti ... Sada bih vas to ponovo zamolila..
.....Sem tih problema, nista drugo nisam znala, ni da li pati za devojkom mozda, ni kakvi su mu dalji planovi, ni sta bi zeleo, ni ko sam ja u svemu tome.....nije zeleo da razgovara ista na tu temu. Moja odluka proizasla je iz osecanja nesigurnosti mojim emotivnim statusom kod njega, nemogucnoscu cekanja "da se on sabere" i da odluci, nemogucnoscu nosenja sa situacijom da odbija svaki razgovor i zabija glavu u pesak, i iz potrebe da sredim haos od svog zivota, ali i da proverim, mozda, da li ce ga moj odlazak nagnati na neku promenu...
..Pomisao da su emocije prema decku nestale mi je uzasna, jer onda se pitam kakva sam ja to osoba, ako ne volim drugo ljudsko bice koje ima svu dobrotu, postenje, odanost i ljubav.....

SIFRA-> detelina31

Postovana, imate puno kapaciteta da sasvim zrelo nosite sve sto vam se desava. Ljudi poput vas imaju i najvise koristi od psiholoskog savetovanja jer vam je i poneki i povremen razgovor dovoljan da vas uputi u odluku koja gura vas razvoj.
Faza u kojoj ste sada, sasvim je prirodan i logican sled nakon svih desavanja do sada. Takodje je i normalno sto o njoj niste ranije razmisljali jer je prirodno da covek, dok mu je lepo, ne zeli sebe da opterecuje mogucnim ( ali ne obavezno mogucim) losim ishodima.
Mislim da je dobro sto ste doneli odluku kakvu ste doneli jer mi ponasanje vaseg "posebnog prijatelja" nije do kraja iskreno i otvoreno sto je za ovakve odnose u kakvim ste vi neophodno. Takodje, vama svakako treba pauza sa deckom sa kojim ste kako bi ste revidirali i proverili osecanja koja imate prema njemu.
Ne preporucujem vam da mu iskreno kazete sve jer ga time definitivno gubite a sebi uskracujete mogucnost da mozda shvatite jednu od najvaznijih lekcija u svom zivotu.
A od te vase odluke, sigurna sam, ma kakva ona bila , oboje mozete imati samo veliku korist.
Dakle, predlazem vam da mu, na primer, kazete da ste usli u period nekog zasicenja, sto je sasvim logicno i negde i sasvim tacno nakon 10 godina, i da vam je potrebno da sa njim malo "stanete na loptu" a potom krenete u neku fazu ponovnog upoznavanjai zblizavanja. Trebace vam i izvestan period u kome cete kriticki i objektivnije sagledati vezu u kojoj ste bili. Da bi ste sve to mogli da uradite neophdno je neko vreme zbog potrebne distance u odnosu na sva ta desavanja. Taj vremenski period nije dug a vama svakako znacajan da "ohladite glavu" i postavite stvari na svoje mesto. Ako bi vam pomoglo, mozete zakazati i razgovor jer "ziva rec" nema zamenu. Dajte sebi vremena, opustite se a na kraju, svako uvek dobije ono sto je zasluzio.

Datum: Thu 09/2/10 8:20AM
Sifra: 799558


Pitanje Psihologu: Text: Ovde napisite vase pitanje PSIHOLOGU
Postovani! Imam 33 godine i patim od prevremene ejakulacije. Citajuci o ovom mom problemu shvatio sam da je to primarna prevremena ejakulacija. Naime, od svog prvog seksualnog odnosa, ja imam ovaj problem. Prvi odnos sam imao sa 22-23 godine. Kada se najvise trudim odnos jedva da traje vise od jednog minuta. Koristio sam razne sprejeve ali nije bilo nekog efekta, odnos se samo neznatno produzio. Kod mene jo to toliki problem da mi se cesto desava da ejakuliram i bez penetracije, za vreme predigre jer se previse uzbudim. Probao sam i razne vezbe koje sam nalazio na internetu, ali nije bilo nikakvog boljitka. Molim vas da mi odgovorite, da li je ovaj moj problem psihicke prirode i na koji nacin ga mogu resiti? Odrastao sam u seoskoj sredini u ne bas idealnoj porodici. Nisam imao dovoljno roditeljske ljubavi, jer su se roditelji cesto svadjali, a tu su bili jos baba i deda kod kojih sam gledao iste scene. Sada sam ozenjen i imam jedno dete, nemam bas sredjen zivot, jer sam bez posla, kao i supruga, ali oko toga nas dvoje nemamo problema, jer se nadamo da ce se to vec nekako resiti. Jos jednom vas molim da mi kazete da li sve ovo navedeno ima veze sa mojim problemom. Molim vas da mi preporucite neki lek ako postoji. Unapred vam se zahvaljujem.

SIFRA-> 799558

Postovani, problem prerane ejakulacije moze imati organski ili psiholoski uzrok. Ispitivanja organskih mogucih uzroka rade lekari specijalisti- urolozi u domovima zdravlja. Tek ukoliko se ukaze da je organski sve u redu radi se na prevazilazenju psihickih razloga. Nacini na kojima se psihoterapijski radi na prevazilazenju ovog problema zasniva se na razgovorima kao i na bihejvioralnim vezbama koje imaju za zadatak da pojacate kontrolu nad svojim osecanjima, uzbudjenjem. Za resavanje ovog problema potrebno je vreme.

Datum: Thu 09/2/10 8:08AM
Sifra: radencica


Pitanje Psihologu: Text:
Postovana!
Imam problem. U poslednje vreme osecam neko crnilo u glavi i u dusi, cesto se rasplacem, pocela sam da se bojim ljudi i socijalnih kontakata sto se sve telesno odrazlilo jer u prisustvu ljudi pocne da mi se trese glava i ruke i to je jako neprijatno i cini me jos povucenijom. Takodje se mnogo umaram i bezvoljna sam, nista ne mogu da radim kao pre, samo sedim i pusim. Najgore mi je sa tim tresenjem, tako me je sramota pogotovu sto radim u skoli sa decom i bojim se kakav cu utisak ostaviti. Plus zivim sa majkom a imam 37 godina, ne mogu ni decka da nadjem od tolikog straha. Sa mamom se jako lose slazem, ona se mesa u kompletan moj zivot i stalno se svadjamo. Recite mi molim Vas sta je meni i kako da resim svoj problem, kako da steknem samopouzdanje koje mi je na nuli?
Pozdrav!
SIFRA-> radencica

Postovana, svi problemi o kojima govorite ukazuju da se kod vas najverovatnije radi o depresivnosti koja je verovatno produkt nezadovoljstva okolnostima u kojima zivite a mozda i radite.. sta vam je ciniti? Najpre cete imati koristi od terpije koju cete dobiti od lekara specijaliste- psihijatra u vasem domu zdravlja. Vrlo brzo osetice poboljsanje ali glavno resenje u smislu da se vi ojacate i eventualno izmenite i poboljsate kvalitet sopstvenog zivota , to se dobija tako sto radite na svojoj zrelosti kroz psihoterpiju odnosno psihoterpijske razgovore. Lekovi vrlo brzo pomazu da se otklone smetnje koje covek oseca ali ako se on ne menja ili ne menja okolnosti koje su ga i dovele do razvoja psihickih problema , dakle,ukoliko se on ne manja cim se terapija ukine simptomi se mogu vratiti. Zato vam savetujem kako posetu psihijatru tako i posetu psihologu radi razgovora. Ukoliko zelite mozete zakazati razgovore i sa mnom.






<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'