Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.



Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 4715
Juče: 273

Danas: 120


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u

Psiho centar Psihomedica
https://psiho-centar-psihomedica.business.site/


Datum: Wed 12/2/09 1:21PM
Sifra: lazars


Pitanje Psihologu: Text: Ja se zovem Slobodanka imam 28 god. Bila sam zarobljena i od straha imala sam neke psihicke poteskoce nisam nikada pila terapiju jer su mi govorili da treba da ne mislim na ruzno i da nisam za psihijatra.cesto sam imala nerovozu ali borila sam se sama sa njom da niko ne primeti i uspjela sam da dodjem sebi ali trebalo je 6 do 7 god. Ponekad sam imala da mi se povrati taj osecaj ali uspjela sam da ga brzo prevazijdem . Ima 5 god kako me zeldac muci imam jaku kiselinu i bolove u zelcu i stomaku dr kaze da je mozda psihicko stanje ali ja osecam da je to od zelca da mi od muke i kiseline udara u glavu jer kad povratim nekad mi bude lakse. Ima 2 god kako sam se porodila i nisam spavala gotovo godinu maltene nikako po dva tri sata beba bila nemirna. To me sve jako iscrpilo i sad u zadnje vreme osecam se opet lose stalno me muci zeldac bol i lose misli sve mi nesto ruzno i kad mi dodje to sva se preznoim laden znoj. Nedavno mi se desilo vozila sam auto 5 sata kad sam navece legla samo me je nesto bacalo kao u komu i ruzne misli i polu nesvesno stanje to je strasan osecaj. Stalno sam umorna psihicki samo bi spavala nikako da fukcijonisem to mi je naj gore . Ne znam da li je do uzrok psihe ili zeldac jer mi hrana neka smete da odma povratim . Sve sam nalaze vadila u redu su samo sad me salju da snimim gastroskopiju. Ja se lose osecam i glava me cesto boli.imala sam jake bolove 5 god od stomaka pa u krsta i pod levu plecku stalno me je bolilo pogotovo posle porodjaja pa ja mislim da se meni od bola psihicki povratilo neznam vise sta bi moglo biti ali osjecam se malaksalo neki strah i pogotovo sto mi stalno govore nije tebi nista to je psihicki bol ja dobijem napad da u hitnu zavrsim od stomaka prema ledjima kako to moze biti psihicki. Kad me zeldac ne muci ja se i psihicki osecam bolje. Molim vas da mi objasnite sta mi je i da li je ovo od psihe osecam se nekad kao izgubljeno i kao u polu snu u napred hvala.
Sifra-> lazars

Da, to vam je od psihe.Zeludac moze da boli na nervnoj bazi jer je povecana kiselina posledica nekog psiholokog trpljenja, kao i ostali problemi glavobolje, visok krvni pritisak...i mnoge druge bolesti, mogu biti psihosomatske. To znaci da su organi oboleli zbog psihickih problema koji nisu leceni kako treba. Javite se psihijatru da vam odredi dijagnozu i prepise terpiju od koje cete se osecati mnogo bolje. Nemojte sebe da mucite.

Datum: Wed 12/2/09 1:13PM
Sifra: 1111


Pitanje Psihologu: Text: Postovana, Udata sam i imam dva maloletna decaka.Prevarila sam muza sa njegovim najboljim drugom,nisam ponosna na svoj postupak a ipak i ne kajem se.Muz me je varao povremeno,nikad mi nije priznao ali sam uvek znala,to me naravno povredjivalo ali nekako sam cak i pristajala da zivim sa tim njegovim ubedjenjem da se nije desilo nista.Svesno sam mu dopustala da misli da me nasamario zbog okolnosti,zbog manjka volje ...Partnerski dobro funkcionisemo,slazemo se,dobar je otac,muz korektan,mogu se osloniti na njega ali ja ga jednostavno vise ne volim.
Necu i ne zelim da se razvedem a opet zaljubljena sam i lepo mi je.Mi smo bili zajedno jednom jer on zivi u drugom gradu.Moj muz ne sumnja nista i poslije srcanog udara koji je imao postao je bolji,zeli da mi se iskupi za sve one dane kada me povredio.Tako on kaze (iako sam ja to sve iskonstruisala)zeli da nadoknadi izgubljeno,samo sad je meni svejedno.Sta ja u stvari radim i da li je moj postupak moguce shvatiti i da li treba da imam grizu savesti.

SIFRA-> 1111

Vi, kao da niste u kontaktu sa svojim emocijama.To se desava kada neko dugo trpi nasilje a onda se emotivno distancira i to prestane da ga boli, jednostavno, nema vise povredjivanja. Tako je, cini mi se, i kod vas. Ponasate se kao da nista nije bilo i oboje govorite da nista nije bilo a svi znate sta je bilo i da se to nesto jeste dogodilo. I zato ga vi vise ne volite. Jer ste povredjivani i treba vam neko drugi u koga niste izgubili poverenje.
Svaki je postupak moguce shvatiti ali i svaki postupak snosi odgovornost.
Da li treba da imate grizu savesti? Sta vi mislite o tome? Sta vi,u stvari, radite? Sta zelite? Cemu se nadate? Na ta pitanja mozete odgovoriti samo vi.

Datum: Mon 11/23/09 5:19PM
Sifra: Devojcica


Pitanje Psihologu: Postovani,
Potrudicu se da sto jasnije opisem moju situaciju. Imam 24god, rodjena sam u maloj sredini.Iako na prvi pogled brak mojih roditelja je bio odlican, sto se kaze za primer, uvek smo bili materijalno obezbedjeni, moj otac osim sto je fizicki znao da se obracunava sa mojom majkom(moram da napomenem da mene nikad nije udario),u mom prisustvu,znao je da nas doceka sa svalerkama u kuci, a onda bi nastupile svadje, gde sam ja obicno zavrsavala u sredini, posebno trpeci uvrede moje majke, a cesto i fizicko maltretiranje. Sa ocem sam bila uvek u dobrim odnosima, mada se on uvek i trudio da predstavi sebe kao dobrog roditelja, a majku kao histericnu zenu,,kako bi on rekao"Zrelu za lecenje". "Pravi" problemi pocinju sa mojih 14.god, brat je imao 6, kada je moj otac odlucio da napusti majku, zbog zene 20-tak godina mladje, lakog morala, al ne bih o njoj. S' obzirom da jako potsecam na oca fizicki, majka bi mi cesto "nabijala" raznorazne komplekse, mada sam bila dobar djak, normalno sam izgledala, uvek sam bila komunikativna i imam jako dobar drustveni zivot. U tom periodu sam se prvi put susrela sa drogom, roditelji su se potrudili da razgovaraju i objasne sve ono sto sam ja vec znala,naravno majka je jos jednom imala priliku da napadne oca i 'svali' krivicu na njega. Moram da napomenem, da je cesto ona bila inicijator svadja i fizicki bi cesto prva nasrnula na oca. U 18.god sam odlucila da odem u SAD, sto su roditelji podrzali, odlicno sam se snasla, ali nakon tih godinu dana, odlucila sam se za studije u Evropi. U tom momentu sve je naizgled delovalo normalno, ali nakon par meseci mama je dobila karcinom,, lecenje je trajalo skoro 3god i hvala Bogu, uspesno se izlecila,ali sa mnogo vecim psihickim problemima nego ranije. U medjuvremenu trudeci se da balansiram izmedju zivota u inostranstvu, fakulteta, porodice, krenula sam da eksperimentisem sa jacim drogama i alkoholom, to 'zadovoljstvo' osim sto me finansiski kostalo, dosta je uticalo i na moje mentalno i emotivno zdravlje. Ni jedna veza u kojoj sam bila, a bilo ih je dosta, nije trajala duze od 3 meseca, a svaka se zavrsila na moju inicijativu. Problem sa narkoticima sam snagom volje prevazisla,pre 1.god,fakultet sam zavrsila, radim kod oca, sto majka osudjuje. Prvih par meseci od povratka u Srbiju mislila sam da mi je potrebno vremena da se adaptiram, medjutim moje nezadovoljstvo postaje sve vece..nalazim se u zacaranom krugu gde vise ne znam sta je realno, a sta ne..svima udovoljiti, trpeti pritiske, brata od 17god koji zivi kod mene, jer je majka smatrala da joj treba vreme da se oporavi, pa se vratila u nase rodno mesto, otac zivi takodje u drugom gradu, ja radim i vodim racuna o bratu koji se profesionalno bavi sportom..dokle vise?? ne znam sta da uradim da pomognem sebi, jer od razgovora sa roditeljima nema nista, verujete da sam pokusala sve moguce nacine, a tada ispadam sebicna i nezahvalna.. Nezadovoljstvo je sve vece, a ja ne vidim izlaz..Ljubavni zivot skoro da nemam, dal je moguce da je zastitni zid toliko visok? Da li su traume iz detinjstva ostavile toliko dubok trag, da mi stvaraju barijeru da volim i dozvolim da budem voljena.. toliko pitanja i analiziranja..a odgovor ne mogu da dobijem.. Nadam se da cete moci da mi pomognete savetom kako bih pomogla samoj sebi. Unapred zahvalna.
SIFRA-> Devojcica

Postovana, mislim da ste do sada polozili ispit zrelosti i kao pobednik ostavili dosadasnje izazove odrastanja. Uloga koju trenutno imate nije vasa, niti je vas izbor. Na vama je da odredite svoje prioritete i da im se posvetite. Niste duzni da vracate dug tako sto cete biti roditelj onom kome to niste, na takav ugovor niste pristali. Vi ste sebicni? Vi, koja tek treba da se bori i gardi svoj zivot? A vasi roditelji nisu? Oni imaju svoj zivot i svoje prioritete..Vi bi trebalo da imate razumevanje za njih? A ko treba da ima za vas?
Mislim da ste i do sada radili stvari sa kojima se oni nisu bas slagali -a koje i nisu bile bas dobre za vas. Zasto bi se sada sekirali sto radite nesto sa cime se oni ne slazu a sto je za vas dobro.Zasto sada trazite njihovu dozvolu? Slazem se da je sa dozvolom lakse ali nije neophodna.Posebno kada osecate svim svojim bicem da vam treba nesto drugo. Pred vama su nova zivotna iskusenja i novi ispiti. Samo hrabro napred! Sto se tice ljubavnog zivota imam malo informacija da bih mogla bilo sta da zakljucim. Ukoliko zelite mozemo o tome porazgovarati.

Datum: Sun 11/22/09 4:38PM
Sifra: detjan


Pitanje Psihologu: Pisem vam iz okoline Bora.Prvi put se obracam psihologu iako sam vise puta razmisljao o tome ali nikada nisam imao hrabrosti da odem narocito zbog toga sto zivim u malom mestu i sto se plasim da ce se to procuti po gradu. Imam 28 godina i u ponekad se osecam vrlo nervozno,grickanje noktiju,setanje po sobi,kada sedim u drustvu vrlo brzo izgubim koncetraciju na razgovor i temu,jednostavno vrlo brzo se unervozim.U poslednje vreme vrlo brzo zaboravljam gde sam krenuo ili ako odem do prodavnice po samo 2 ili 3 stvari ja po neku obavezno zaboravim cak iako mi je prodavnica udaljena svega 50-ak metara.Vece drustvo sve vise izbegavam jer se jednostavno ne snalazim,kad nesto pocnem da kazem desava se da zaboravim sta sam hteo reci.Ovakvo stanje me drzi ponekad po mesec dana,a onda mesec dana ili dva se vracam normalnom zivotu ali sto je najgore sto mi se ovakvo stanje vraca bez nekog pravila i moze se vratiti u bilo kom trenutku,sto mi prestavla veliki problem kako u poslu tako i u komunikaciji sa prijateljima...Molim vas dajte mi bilo kakvo resenje za moji problem,...unapred zahvalan.....pozzzzzzzzzz.... ...
SIFRA-> detjan

Postovani, kao sto i sami kazete kod vas se radi o povremenim epizodama povecane napetosti i nervoze. Ona sama od sebe prolazi ali se ponovo nakon nekog vremena i vraca. Ovo potvrdjuje da postoji u vasoj licnosti neko jezgro koje povremeno ventilise nakupljeno nezadovoljstvo, frustraciju, nemir..Da li je uzrok tome neki hormonski disbalans ili neke realne zivotne situacije koje vam stvaraju nezadovoljstvo i frustraciju, mozda stres, koji se nakumulira pa se zatim, cim se pojavi neki okidac ili oslabe mehanizmi odbrane nervoza prazni...Kao psiholog, u situacijama kao sto je vasa, radim na jacanju svesnosti, osvetljavanju frustracija, stresova i na jacanju licnosti u njihovom prevazilazenju. Ovo za posledicu ima da se licnost lakse i bolje nosi sa svakodnevnim izazovima jer jaca svoju sigurnost, samouverenost, zrelost. Samim tim situacije u kojima je nervozan se proredjuju i vremenom nestaju. Naime, uvek postoje situacije u vezi sa kojima se osecamo frustrirano ali nacin na koji reagujemo na njih i nas dozivljaj istih ucenjem znatno moze da se izmeni. Ako ste zainteresovani da ardite an tome mozete mi se javiti da zakazemo razgovor a mozete otici i do psihijatra po neko sredstvo za smirenje. Ja vam preporucujem ovo prvo.



Datum: Sat 11/21/09 9:39AM
Sifra: Sunce30


Pitanje Psihologu: Text: Postovani, Imam 30 godina, srecno sam udata i imam dete. Sa te strane sam srecna i ispunjena.Medjutim imam problem druge vrste. Vrlo cesto sam neraspolozena i puna strahova od raznoraznih bolesti ,smrti i svega ruznog sto u zivotu moze da se desi. I kada su u pitanju neke najbanalnije bolesti ja se prepadnem i pomisljam na najgore stvari. Ovakva stanja su pocela jako da mi smetaju i ometaju me u svakodnevnim aktivnostima.Dobijam panicne napade,lupanje srca i od straha mi skace pritisak. Moj dan se sastoji od toga sta ce me zaboleti,koliki mi je pritisak... Mlada sam ostala bez majke njenom iznenadnom smrcu i mislim da je to jedan od uzrocnika za moje stanje.
Molim vas za strucan savet i preporuku za nekog psihoterapeuta ( iz Beograda sam)jer mislim da mi je potreban.
Unapred Hvala

SIFRA-> Sunce30

Postovana, stanje koje pominjete - hipohondrija se vrlo cesto srece u praksi. Ponekada je dovoljno samo da imate psihoterpijske razgovore i da se cela situacija smiri, a nekada, kada je hipohopndrija razvijena i duze traje, potrebno je ukljuciti i medikamentoznu terpiju. Svakako, to je stanje koje se uspesno leci. Molim Vas da mi se za preporuku javite na mail adresu psihopomoc2007@yahoo.com


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'