Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.



Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 2027
Juče: 241

Danas: 116


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u

Psiho centar Psihomedica
https://psiho-centar-psihomedica.business.site/


Datum: Mon 08/17/09 3:36PM
Sifra: Zvezda


Pitanje Psihologu: Text:
Potovana,
imam 26 godina, jako dobar posao, komunikativna sam, privlacna, problem nezavreni fakultet koji stoji u mestu. Medjutim u poslednja 3 meseca su mi se pojavili cudni simptomi, jako lupanje srca tahikardije, preznojavanje, jako veliki umor cak u toj meri da ni u wc nisam mogla da odem, da operem kosu ili pospremim stan, precem 3 stepenika i umirem, gubitak apetita, grcenje u predelu grudi, ponekad kad jedem osecam kao da mi hrana zastaje u dusniku, prestala sam da se intenzivno druzim, ponekad mi smeta prisustvo bilo koje osobe, smrsala sam 7kg. Obisla sam sve moguce lekare, 2 puta radila eho srca, titne zlezde, hormone, snimanje pluca, razne enzime u krvi, krvnu sliku i sve je bilo ok, ponekad mi je samo pritisak malo visi oko 140 sa 90. Lekari su mi samo savetovali manje sekiranja kardiolog mi je prepisao verapamil i bromazepam od 1,5 po potrebi, nista od ta 2 leka mi nisu pomogla. Ja jesam veliki tremaros, po malo hipohondar, ali ovo jos nisam dozivela. Inace zivim sama u stanu, partner sa kojim sam u vezi otisao je u inostranstvo, vec duze vreme je tamo, cujemo se i sve je ok. Pre 2 meseca upoznajem jako finog decka sa kojim pocinjem da izlazim i da se zblizavam, i sve je to u redu, ali mojim simptomima nema kraja, ponekad me tako gusi da imam utisak da cu se uguiti. Stvarno mi je stalo do tog novog decka, jer verujem da od veze na daljinu nema nista. Mogu reci da sam se i zaljubila ali on bas i nije kao ja zaljubljen, kad smo zajedno lepo nam je, funkcionisemo sjajno, kad se ne vidimo 7c8 dana i kad ja insistiram da se vidimo on kaze da ga gusim. Ali i dalje nekako guramo. Postajem sumnjicava,stalno mu gledam poruke u mobilnom i nailazim na stvari koje se meni ne svidjaju, tada mi srce jos jace lupa, znam da se vidja sa drugima, ali mi je tesko da to prihvatim, mada i ja imam nekog tamo daleko. Pre par dana sasvim slucajno upoznam psihijatra (poznat) kod nekih prijatelja, ispricam mu sve sta me muci, posle par dana ponovo ga vidim dam mu sve rezultate i on kaze da meni nije nita, da sam "malo" depresivna i da uzmem lek Rivotril 1/4 ujutru mesec dana. Dve nedelje nisam htela da ga stavim u usta jer sam svata procitala na netu o tom leku, da je za epilepticare, da se postaje ovisnik itd. Ali kad vise nisam znala sta cu i gde cu uzela sam ga, i stvarno posle 3 dana kao da sam ona stara, samo jos uvek nemam apetit kao pre i dalje mrsavim.
Plasi me sta ce biti kad prodje mesec dana i kad ja taj lek prestanem da pijem, plasi me da ce mi se sve vratiti. Razmisljam da krenem da se bavim jogom, pilatesom ili nekim aerobikom, da posetim psihologa. Zanima kako i zasto sam upala u depresiju kad stvarno nisam imala razloga.
Sta je po Vama najbolje da uradim? Da li se depresija i anksioznost lece? Da li mogu imati decu posle tog Rivotrila?

Hvala SIFRAc> Zvezda

Postovana, odgovoricu vam na sva pitanja koja ste mi postavili. Lek Rivotril je anksiolitik i zato se i osecate bolje, jer je anksioznost uklonjena ili bitno smanjena. Nemojte citati na netu sve sto pise jer zaista ima svega i svacega i mnoge informacije su nepotpune te vas mogu pre lose informisati nego niti vam od koristi. Tacno je da se Rivotril koristi i u lecenju epilepsije ali su kolicine za tu svrhu neuporedive sa kolicinom leka koju vi uzimate, a kolicina koju vi uzimate je upravo za simptome koje vi imate. Naravno da nakon prestanka uzimanja terapije mozete sasvim spokojno planirati porodicu.
Visegodisnja iskustva u lecenju depresije, anksioznosti i drugih brojnih psihickih poremecaja potrvrdjuju da je kombinacija farmakoterpije lekova i psihoterpije pun pogodak . Iskustva pokazuju da se mnogi simptomi vracaju jer se sama osoba ne menja te kada prestane sa uzimanjem lekova nakon nekog vremena vracaju i simtomi. Upravo je u tome vaznost psihoterpije, da da podrsku kllijentu da sazri, napravi promenu i kvalitativan pomak u svom zivotu. Da ojaca svoje samopouzdanje, svoju sigurnost, stekne i usavrsi socijalne vestine..ili osvesti ono sto je potisnuto u nesvesnom a sto takodje, ima veliku ulogu u nasem funkcionisanju.
Vremenom ce vam se apetit vratiti ali postoji mogucnost da vam terapija od mesec dana nece biti sasvim dovoljna. Da bi se osigurali u potpuno izlecenje savetujem vam psihoterapiju.
Kada trazite psihoterpiju proverite da li psiholog ili psihijatar imaju neku od edukacija iz oblasti pshioterpije jer se ona samom strukom ne podrazumeva.
Ukoliko zelite preporuku javite mi se na sajt koji gore vidite i napsite odakle ste.
Fizicka aktivnost, neki treninzi ili relaksacije su svakako korisni, nezamenjivi, neophodni svakom ali sami po sebi nedovoljni da bi otklonili navedene depresivne simtome i ansioznost. Simptomi koje navodite mogu biti posledica stresa pod kojim ste neko duze vreme kao i nagomilanog i potisnutog nezadovoljstva i unutrasnje frustracije.Tako da bi na psihoterpiji trebalo raditi i na osvescivanju tih uzroka i pronalazenju novih, zrelijih obrazaca funkcionisanja.
Psihoterpija je put u vecu zrelost i kvalitetniji zivot.

Datum: Tue 08/4/09 7:32PM
Sifra: neodlucna majka


Pitanje Psihologu: Text:
Molim Vas odgovorite mi
Imam 47 godina I udovica sam vec 6-7 god. Imam dve odrasle cerke (zavrsavaju fakultet) koje su vrlo posesivne i rekla bih sebicne (mlaa posebno). Stalno su u strahu da ne naem nekog muskarca. Kazu da ne bi podnele da ih tako obrukam. Sa posla moram pravo kuci, a o izlascima da i ne govorim. Ako ponekad i izaem na kratko tu su silna pitanja gde sam bila i zasto. Ja im udovoljavam donekle. Kazem donekle jer vec neko vreme sam u nekoj platonskoj vezi sa jednim covekom, koji je veoma strpljiv sa mnom, Voli me ali ne shvata moj strah od dece. Pokusala sam da razgovaram sa cerkama o tome, ali mlaa tada samo izadje iz sobe ljuta, dok je starija malo razumnija. Ponekad mislim da su deca u pravu i da je moje mesto u kuci, bar dok se one ne udaju, ali se bojim da cu za to vreme izgubiti coveka koji mi znaci. Mislim da sam dobra majka (to misle i one), ali im je mnogo vazno sta drugi misle i sta ce reci. One su stvarno divne devojke i bojim se ako saznaju za tu vezu da ce me omrznuti ili jos gore napustiti. Mnogo sam vezana za njih i mislim da sam ih razmazila narucito od kad su ostale bez oca. Sta da radim? Ja njih razumem ali bih volela da I one mene shvate.

-neodlucna majka-

SIFRA-> neodlucna majka

Kako da vas shvate kada sami imate dvostruke arsine prema sebi? Za decu je normalno ono sto im roidtelji u kuci predstave kao normalno. Dugo ste, za vese cerke, u samo jednoj ulozi , ulozi majke. A kao zena imate i druge potrebe koje teze da se ostvare. Resenje je pronaci idealnu meru ili ravnotezu izmedju te dve uloge i nametnuti cerkama to kao cinjenicu koju bi trebalo da shvate i prihvate. Verujem da je vama teze da odradite to nego sto ce njima biti da prihvate.
Ukoliko kod njih postoji otpor treba pazljivo otkriti razloge za to i uveriti ih da jos neko za vas, nije nikakva pretnja po njih. Ukoliko vam zatreba podrska ili savet mozete zakazati razgovor.

Datum: Mon 08/3/09 4:57AM
Sifra: mikan


Pitanje Psihologu: Text: Potrebna mi je pomoc - savet.
Evo mucim se sama sa sobom da resim problem vec godinu i po dana medjutim mi ne ide. Imam 35 god. srecno sam udata, imam dvoje dece,cerku od 8 i cerku od dve godine. Posao kojim sam ispunjena. Do pre dve godine kada mi je otac iznenada umro moj zivot je bio divan medjutim posle njegove smrti nastaje haos u mom zivotu. Otac mi je umro u devetom mesecu trudnoce. Moja majka ostaje sama,udovica, pritom je ceo zivot bila prezasticena sa njegove strane kao i moja sestra koja sada ima 40 god. Njih dve upadaju u depresivna stanja obe.Svaka na svoj nacin a ja obavljam sve sto je moj otac obavljao. Bili smo prinudjeni da menjamo majcin i sestrin zivotni prostor usred promena finansijske prirode nastalih posle smrti oca. Moja sestra nikada nije radila ,zivela je sama u centru grada u 70 kvm, sve je to finansirao moj otac koji je odlaskom u penziju presao sa majkom u predgradje u porodicnu kucu a sestru su ostavili tamo samu. Ona je imala tokom zivota jako puno zdravstvenih problema od malena i otac je tokom celog zivota stitio da ne radi, da se nemuci i napravio od nje jedno nesposobno i razmazeno stvorenje .Pritom je ona usled nekih fizickih nedostataka jako iskompleksirana osoba, nesigurna u sebe, nije se udala, nema momka,nema dece,j ako malo prijatelja...jako je komplikovana, nezrela, nerealna, lako sa ljudima upada u sukobe. kako je tata umro ona u mom i majcinom zivotu pravi haos. morali smo da zamenimo stan u kome zivi za dva manja kako bi imala od cega da zivi posto majka se njenom penzijom to sve ne moze, kupili smo joj lep nov stan ,malo dalje od centra gde smo mogli da nadjemo dva za te pare, jedan izdali i ona od toga zivi, mama i ja dodamo koliko mozemo.njoj naravno nikad nije dosta...U celoj toj prici nam je pravila puno problema,stalno neke tenzije,strahovi dok nismo to sve ostvarili. odnosno to sam ja sve tehnicki izvela sama uz pomoc supruga. prodali smo i kucu u kojoj je majka ostala sama i priblizili je centru i nama, posto je govorila da ce tamo poludeti. mi smo radili sa dvoje male dece a one su kukale, padale u depresiju, pile tablete...mama se dosta i oporavila i stala na svoje noge ali sestra je stalno ne zadovoljna, hoce nazad u centar,cim ostane bez novca zove, kuka, preti majci, maltretira, krivi i mene i majku za svoj los zivot, sto se nije udala...nece niko da je zaposli a i po meni nije bas radno ni sposoba, ali je sposobna da pravi probleme. isla je u dom zdravlja kod psihijatra kome nerealno iznosi situaciju,dobila neki antidepresiv koji cas pije cas ne,...u celoj toj prici ona je tokom tih preseljenja jednog dana napala mog supruga iz cista mira, pljunula, izvredjala, lupila mu samar, nasta je on njoj uzvratio, prevrtala je po kuci namestaj. pozvala je onda i miliciju. bile smo i majka i ja prisutne i naprvila jedan veliki haos u porodici. moj suprug se u tim svim dogadjajima postavio zastitnicki i prema njoj i prema mami, pomagao sve sto treba,viseo u njenom novom stanu celu zimu sa majstorima, pozurivao da zavrse sve, kupio nov namestaj, sve do detalja namestio da bi se ona dan posle uselenja tako ponela prema njemu zbog nekog kvara koji se desio na grejanju. Posle te situacije desila se jos gomila svadja,vredjanja izmedju nje i majke kao i nas dve.To je sve jako uticalo na moj zivot pored supruga koji je to sve doziveo od nje,mamu je psihicki unistila,mene izmaltretirala pored male bebe i skolskog deteta.Ja bi joj i okrenula potpuno ledja u tom momentu i ostavila je da se snalazi ali mama to nije u stanju da uradi. Odrekla sam se svog nasledstva od oca u njenu koris da bi imala ona od cega da zivi ali njoj to nije dosta. Smatra da smo svi duzni da je izdrzavamo a da se ona tako ponasa. Mom suprugu koji je jako dobar i realan covek je pukao film i zabranio joj je da vidja nasu decu.Nije ih videla zadnjih godinu i po.U pocetku mi to nije smetalo, bila je kriva,ali sada kada su se stvari malo stisale muku muku mucim sa osecajima. Njega je jako povredila,uvredila i on ne zeli da joj oprosti. Rekao je mozda za jedno deset godina ako se promeni. Ona voli moju decu i jako pati sto ih ne vidja kao i moja majka koju je cela ta prica psihicki ubila. Sestra i ja smo se udaljile. Nismo nikada preterano bile bliske, potpuno smo razlicite, ali se sada jako retko vidjamo,cujemo se telefonom,ali nije to to.Meni je nje jako zao, ne znam kako da joj pomognem.Pokusale smo mama i ja da odemo sa njom kod psihologa na grupnu terapiju ali je ona posle prvog puta odustala. Ubija me ta situacija sa decom.Jeste ona to sve uradila i krva je ali da li je ispravno da moj suprug njoj zabrani da vidja decu.On sad ima argumente i kaze da ce mozda ona prema deci u nekom naletu besa da se ponese ruzno, ali realno ona to nikada ne bi uradila.On joj se sada na taj nacin sveti a ja patim i crkavam zato sto mi je nje zao. Nije se ostvarila ni u cemu,nema svoju porodicu a sad ni moju decu ne moze da vidja. Mislila sam da ce suprug vremenom da popusti, da ce strasti da se stisaju, pokusala sam da pricam sa njim ali ne vredi...odma mi kaze kako nju zalim a njega ne i kako hocu njoj da cinim usluge....Jako teska situacija.To me bas muci.Stalno razmisljam o tome i danju i nocu to me tisti i remeti normalan tok zivota.To je moj jedini problem koji imam,mozda izgleda mali ali meni je ogroman.Kako da ga resim,kako da znam sta je ispravno,kako da sebi rasteretim dusu i mozak???????

SIFRA-> mikan

Postovana, najbolje bi za vas bilo da odete na par susreta kod psihologa kako bi sredili svoje utiske i jasno se i vi odredili prema vasoj majci, sestri, suprugu....U vama postoji unutrasnji konflikt sa jedne strane, vi bi ste da odrzite nekadasnju ravnotezu i mir ( preuzimate ulogu oca) a sa druge strane shvatate da to nije vasa uloga i ne zelite da zrtvujete sopstveni zivot i zivot vase porodice radi odrzavanja prividnog mira. Na tome treba da radite. Morate preispitati svoje potrebe, zelje, mogucnosti, namere, kapacitete svoje porodice i postaviti se u skladu sa svim tim. Do ovih zakljucaka mozete doci kroz razgovor sa psihoterapeutom i time sebi obezbediti potreban mir i spokoj. Ukoliko zelite da zakazte razgovor ili dobijete preporuku za psihoterapeuta javite mi se ma mail adresu.


Datum: Mon 08/3/09 4:06AM
Sifra: stranac


Pitanje Psihologu: Text: Postovanje...Dosta sam mlada (15) i prije godinu dana sam se pocela mijenjati...kao da se vise ne poznajem...U pocetku sam govorila da se svi moji prijatelji mijenjaju,ali sam pogresno protumacila situaciju...Kada sam to shvatila ponasala sam se kao prije, zataskavala sam to i pravila se da se nista ne dogadja...No kada sam u 5 mjesecu ove godine imala te potres mozga sve je opet izaslo na povrsinu i to vise nisam mogla zataskavati...Sada kao da se ne poznajem...ne oblacim se vise isto, povjerila sam se najboljoj prijateljici no ona ka da je plasim...pustam da me ljudi gaze,a to prije nikad nisam dopustala...Pitam se imam li ja ikakvih darova uV da cinim nesto cime bih pomogla sebi i drugima...Pitam se tko sam...Imam li iskvarenu dusu itd...Mijenjam raspored stvari u sobi u nadi da se time promijeniti...Ne znam sto mi je...Pokusavam se promijeniti,ali mi ne ide bas dobro..cesto sam pod stresom i kad sam bila u bolnici davali su mi tablete za smirenje postoji li nacin da izbacim stres iz V...Vise se ne prepoznajemm...Moje pitanje je da li se mogu promijeniti...=to je ovo sto mi se dogaca...Kako da se ponasam u ovoj situaciji...cesto se samosa� i to n promjeniti...Pred ostalim se ponasam kao da mi nije nista,ali svi ka da mi se u ocima vidi tuga...Pomozite mi molim vass....

SIFRA> stranac

Draga stranac, ne bih mogla sa sigurnoscu reci sta ti se dogadja. Ti jesi sada u godinama kada se menjas, taj period je kraj puberteta i pocetak adolescencije, ali ta promena ide spontano i uglavnom mladima ne pravi veliki pritisak. Zato je najbolje da odes do nekog psihologa (ne psihijatra) koji bi nakon nekih testova i razgovora sa tobom mogao da zakljuci sta se kod tebe dogadja i ko bi mogao najbolje da ti pomogne. Ukoliko je potrebno on ce te uputiti dalje ili ti zakazati da nedeljno dolazis kod psihoterapeuta na razgovore kako bi smanjila napetost koju osecas. Nema razloga da cekas i da potiskujes ono sto osecas i sto te opterecuje.Sto pre potrazis pomoc pre ces resiti problem. Sve najbolje ti zelim i samo hrabro napred!

Datum: Mon 08/3/09 3:53AM
Sifra: mrvica


Pitanje Psihologu: Text: Pozdravljam Vas!
Obracam Vam se jer mislim da imam problem,vezan za depresivno stanje pre dve godine sam bila na snimanju glave magnetnom rezonancom jer godinama imam ceste glavobolje,u celu,nista nije pronadjeno,i sama mislim da je to od napetosti i nervoze,tada sam obavila i jedan razgovor sa psihijatrom na vma. Njegovo misljenje je da sam hronicno depresivna. Dobila sam lek zoloft i lorazepam da pijem. Popila sam tu terapiju do kraja i vise nisam isla kod istog lekara, cesto zbog nesanice pijem bensedin ili bromazepam. Zamolila bih Vas da mi preporucite lekara i da li je moguce i gde uraditi pregled PET uredjajem, i potvrditi da li je u pitanju zaista depresija.
Imam 33 godine,razvela sam se pre pet godina,imam cerku od 9 godina,nemam i nisam imala nekih ozbiljnih trauma u zivotu,npr.smrti, zaposlena sam,zivim sa cerkom i svojom majkom.
Unapred hvala !

SIFRA-> mrvica

Postovana, antidepresivi se postepeno ukljucuju ali je vazno da se postepeno i iskljucuju kada za to dodje vreme. Ne smete biti bez terpije jer ce vam se siptomi vratiti. Za probleme nesanice nije dobro uzimati lekove koje vi uzimate jer je nesanica koju vi imate simptom depresije a ne trenutnog stresa ili napetosti. Obzirom da je depresija vrlo prisutna, verujem da ce svaki psihijatar u Domu zdravlja u mestu u kom zivite, izabrati pravu kombinaciju lekova koja ce vam pomoci i koja ce ukloniti sve siptome koje sada imate.Vazno je da idete redovno na zakazane kontrole i da sve primedbe koje imate u vezi dejstva lekova koje ste dobili iznesete lekaru a on ce znati sta i kako dalje. Depresija se leci vise meseci pa i godinama zato ne odustajte od lecenja cim se osetite bolje a bez konsulatcije sa lekarom, jer se moze desiti da se svi siptomi vrate. Idealno bi bilo da krenete i na psihoterapiju jer ona, uz lekove, znacajno ubrazava vreme izlecenja.
Ukoliko zelite preporuku za psihoterapiju javite mi se na mail adresu koju gore vidite i napisite mi mesto odakle ste.


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'