Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.



Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 11072
Juče: 272

Danas: 312


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u

Psiho centar Psihomedica
https://psiho-centar-psihomedica.business.site/


Datum: Wed 03/4/09 1:28PM
Sifra: 186


Pitanje Psihologu: Text: Postovani, imam 25 godina,zavrsio sam fakultet i radim u svojoj privatnoj gradjevinskoj firmi koju sam osnovao dok sam jos studirao.Posao mi stvarno dobro ide(kao i u svakom drugom ima problema ali su oni deo posla i usput se resavaju) i dosta radim,imam sirok krug prijatelja sa kojima se druzim(izlasci,svirke…) i u porodici nemam nekih vecih problema(barem ne vecih od drugih,tako mi izgleda).Mozda ce vam problem zbog kog vam se obracam izgledati kao mali ali mene to vec sad toliko opterecuje da pocinje da se odrazava na sve oko mene(odnos prema porodici, prijateljima,poslu).Vec dugo vremena, sest godina ne mogu da nadjem devojku. Nije mi tesko da pridjem i upoznam neku novu devojku,da mi ona da svoj broj telefona i opet se vidi samnom ali svaki put kada bih pokusao da krenem dalje,posle prvog ili treceg susreta, dobio bih isti odgovor,a to je da mogu da budem samo drug.Stvarno sam mnogo puta pokusao,na svoj nacin ili slusajuci savete drugih(bezuspesno inace ne bih ovo pisao) i u zadnje vreme se bas lose osecam. Posebno je bolno kad dobijem onakav odgovor od devojke u koju se zaljubim.Znam da mi fizicki nista ne fali ali ne mogu da shvatim u cemu je problem.
Molim vas da mi kazete sta da radim(stvarno sam na ivici).Slusao sam mnogo saveta tipa:”opusti se”, “ma samo ti pokusavaj” ili “docice to samo po sebi” , “budi strpljiv” ali strpljenje ima kraj.
SIFRA-> 186

Potpuno razumem vase nezadovoljstvo i rekla bih da ste s pravom nezadovoljni jer ste frustrirani. Razumecete kada kazem da nemam ideju zasto vam se takve stvari desavaju ali sigurna sam da postoji nesto u vama cime ih provocirate na takav stav, dokaz za to je to sto vam se takvo iskustvo ponavalja a to nije slucajnost. Najbolje je da ih pitate uz komentar da prihvatate da budete drugovi ali da vam objasne zasto je to tako ili da se neko drugi za vas raspita o takvom njihovom stavu pa da vam prenese. Ilil, mozete zakazati razgovore kod mene i uz neki psiholoski test i razgovor sa vama mozemo doci do nekih zakljucaka koji bi, verujem, za vas bilil konstruktivni. Nadam se ad sam vas delimicno uputila na moguce resenje/a.

Datum: Sun 02/22/09 10:37AM
Sifra: Tuzna


Pitanje Psihologu: Text: Postovanje, Imam 30 godina, pokusacu svoje probleme da vam sto krace opisem kroz meni neke bitne godine, koje imaju vezu sa danasnjicom. Kada sam imala nepune 2 godine usvojio me je jedan bracni par srednjih godina. Svoje bioloske roditelje nikad nisam upoznala ne znam ni da li su zivi, a nemam ni neku zelju da to saznam. Polazkom u Osnovnu Skolu roditelji -usvojioci- su se razveli. Sud me je dodelio majci. Moj otac je bio nasilan covek sklon alkoholu tako da iz tog perioda nosim posebne traume koje mi i danas kroz glavu prolaze. Otac se nakon razvoda odma ozenio, a majka se udala nakon tri godine. Nove patnje sam imala i sa tom novom macehom i sa ocuhom.(supruznicima roditelja). Izivljavanja prezivela sam svasta to se ne moze opisati. Cela ova drama se okoncala mojim punoletstvom i samostalnoscu, na kraju sam se i sudila sa ocem i tu je stavljena tacka na sve.
Danas zivim u drugom gradu imala sam 2 godine stresnog perioda.
Nisam udata nemam decu kupila sam manji stan, imam vezu sa ozenjenim muskarcem starijim od mene 9 godina veza nije skrivena sve se zna i svi znaju, on vise nezeli da se zeni niti da se razvodi, dete zeli vanbracno kaze da "nebezi" od toga i da je tako najbolje. Meni to za neku dalju buducnost ne odgovara. 8 godina smo zajedno. Cesto mi kaze da sam teska osoba i da ne bi mogao ziveti samnom. Zeli da kupi nekretninu pa da zivi sam a detetu da pomaze kad treba!! Mnogo sam propatila 20 godina unazad,jedino me zabrinjava posle svega da ne ostanem sama bez dece porodice tog oslonca koji nisam imala, i finansijske situacije koja nije zadovoljavajuca. Znam da sam tuzna zamisljena i nezadovoljna zivotom koji vodim zelim da nekako zaboravim bolnu proslost. Da pomognem sebi . Hvala vam unapred.

SIFRA-> Tuzna


Postovana, ne vidim sta me pitate I kakav vam savet od mene treba? Ako ste zeleli da me pitate da li da idete dalje sa njim, to vam ne mogu odovoriti ja, vec je izbor na vama I sav rizik u odnosu na odluku koju donesete. Jedno je sigurno. On vam je iskreno rekao kakve su mu namere I zelje. Sada je red na vas da donesete odluku I stanete iza nje. Stavite sve na papir I budite hrabri. Ja vam zelim porodicu. Sve najbolje!

Datum: Sun 02/22/09 10:29AM
Sifra: Trebam pomoc


Pitanje Psihologu: Text:
Imam 17 godina...zensko sam...Bila sam u vezi sa devojkom(17 godina) oko 1 ipo godinu..Raskinula je sa mnom...zato sto radimo pogresnu stvar..Volim je...mnogo je volim...i potrebna mi je pomoc..Razumem da je to pogresna stvar...ljubav izmedju istog pola,ali ja se osecam kao musko...od detinjstva..a sada je doslo do izrazaja..Ne mogu da budem sa muskim polom,privlaci me zenski..i to mnogo..Kada sam bila sa decacima,nisam osecala apsoutno nista...trudila sam se...ali ne mogu protiv moje prirode...oblacim sve siroko,svidjaju mi se muske stvari,tusiram se muskim gelovima...Osecam da to nije moj hir,vec ono sto ja jesam...ne mogu da podnesem taj osecaj da sam nemocna...i da ne mogu sebi da pomognem...Zelim da budem musko...Kazite mi sta da radim..molim Vas!

SIFRA-> Trebam pomoc

Postovana, ne radite nista krivo! Homoseksualnost nije patologija, bolest, izbor, niti neka greska.Drago mi je da ste ostvarili vezu ali mi nije jasno da li homoseksualna osecanja deli I vasa partnerka. Ako I ona isto oseca, nema razloga da raskidate. A ako ne oseca, trebate to razumeti I pustiti je da shvati sta ona ustvari zeli.Ono sto vi trebate da razumete jeste da se ljubavni odnos bazira na dobrovoljnosti. Ako je ima, veza se ostvaruje, a ako je nema, nema ni veze, sasvim je sve jedno da li je veza izmedju osoba istog ili suprotnog pola. Nema potrebe da budete musko da bi bili pored devojke, osim ako se ne radi o homoseksualnosti vec o transseksualnosti u osnovi.Ukoliko zelite razgovor sa psihologom javite mi se na mail adresu psihopomoc2007@yahoo.com


Datum: Fri 02/13/09 5:46AM
Sifra:


Pitanje Psihologu: Text: Postovanje, Imam 32 godine i vec dugi niz godina imam psihickih i fizickih problema. Sve je pocelo davno prije 15-tak godina mislim nekom tremom, kada sam bila u drustvu pocela sam da se tresem i polako sam imala problem s tim ali sam se borila, nekad uspjesno nekad neuspjesno. Prije toga bila sam jako otvorena osoba, puna aktivnosti i radosti u zivotu i to me pocelo polako smetati nisam znala sta je to i zasto dolazi. S vremenom sam se naucila zivjeti s tim ali polako sam pocela dobijati i neke druge simptome, dobila sam neobican strah da cu poludjeti i poslije mi se to nije desavalo, imala sam raznih faza u braku i preseljenja, napustanja prijatelja i porodice radi bolje buducnosti, otisli smo u inostranstvo, i tad pocinje pravi pakao. Prvo fizicki simptomi probadanje u prsima, tesko disanje, knedle u grlu, i na kraju kad su mi doktori rekli da je psihicki, dolazim kuci i dobijam neki panicni napad kao da cu poludjeti strah me i na kraju placem nemogu prestati. Zatim ne mogu spavati imam strah od smrti. Mislim na roditelje i familiju, zao mi sto nisam s njima, nista mi ne predstavlja radost osim njih a moram tu biti u tudjoj zemlji nemam gdje. Neznam sta da radim i to nekad bolje nekad gore. Nakon 4 godine vracamo se kuci s nesto ustedjevine al ne dovoljno dolazimo u roditeljsku kucu oni u medjuvremenu otisli za Ameriku, jer nemamo novca da sebi priustimo svoj dom. Jedna stresna situacija s muzevom porodicom, nakon cega sam se razbolila dobila sam kao neku groznicu da bi za par dana bila toliko mislim psihicki bolesna da nisam mogla gotovo ni stajati srce mi je lupalo nisam mogla ni uz stepenice bilo mi je tesko, i osjecaj kao da se gubim kao da nestajem i lose mi a nemogu to objasniti, osjecaj da cu umrijeti. Neznam sta da radim. Od doktora, do nadriljekara sve sam prosla, na kraju otisla do psihologa i dobila dijagnozu depresija i anksiozni poremecaj. Pila oksetin i lexaurin. Pocelo mi biti bolje, i doktor mi savjetovao da prestanem, da je ok, i bilo je. Medjutim kriza, problem s poslom, teski poslodavci, problem u porodici bolestan otac, moja neplodnost, uzroka nema, pokusaj vantjelesne i otkaz zbog toga. Ponovni psihicki i fizicki problemi, pogresna dijagnoza rak dojke od jednog ljekara, gurnuli su me u ocaj. Prvi put stvarno u zivotu krivo mi je sto nisu rekli da je to psihicki, na kraju se uspostavilo da su samo ciste, al je pakao bio iscekivanje rezultata. Od tada imam problema sa ravnotezom, bole me stopala, mogu-ali nemogu hodati, sve je to tesko za mene, brzo se umaram. Idem fizijatru: imam problema s vratnom kraljeznicom ali ne tako strasno a krvni sudovi vrata su super, nema nikakvih problema. Neurolog kaze da imam pojacane reflekse u nogama i trazi magnetnu rezonancu i ispitivanje misica i nerava, neznam kako se to zove strucno.Meni sve vise i vise trnu prsti u ruke i pocinju i noge i nekako su teske kao nepokretne. Bojim se izici prosetati i neidem nigdje bez muza ili prijatelja, bojim se da cu pasti. Nesto mi se desava u glavi kao da mi je sve mutno kako da mi se sve ljulja, nemam ravnoteze nemogu to objasniti, i onda kao da tonemi propadam. Pritisak nizak inace, puls bio povecan 110. Zbog pulsa prestala pusiti nakon 10 godina pusenja, uz pomoc nikotinskih flastera, da ne bi imala apstinencijskih problema posto sam prije pokusavala bez i nije islo bilo mi je jako lose, sada je puls pao na 60-70, al jos uvijek isti simptomi. Neznam sta da radim gdje da idem. Psihijatru vise ne idem jako je daleko odavde i nemam snage da idem a u blizini nemam drugog tako dobrog, jel vecinom daju samo tablete bez razgovora a to mi se nesvidja. Inace zbog ratnih okolnosti imala sam 14 godina kad se to desilo, bila sam u logoru ali kratko 10-ak dana, otac bio 6 mjeseci, sve su to traume i iscekivanja, otisli u njemacku, udala se tamo izavrsila skolu, vratili se al ne svojoj kuci, tesko zivjeli, otisli u svedsku na crno, roditelji ostali, poslije oni otisli i nismo se vidjeli 4 godine. Ukupno u 8 godina samo jednom bila zajedno s roditeljima i jako mi to tesko pada. Sada tesko zivim, roditelji imali transplantaciju, majka ocu dala bubreg, sad su dobro, brat mladji je s njima ima kcerku. Ja i muz u roditeljskoj kuci, al ne moze nam niko pomoci finansijski, do sada sam svasta radila od kancelarijskog i prevodilackog posla, do banke, ali zbog ovih problema sam sve to ostavila i niko mi nevjeruje, neznam gdje da se obratim. Svi misle da umisljam, a ja se usjecam kao da se polako paraliziram, da cu brzo umrijeti da sam svima na teretu, sto je sada i istina jel moram moliti porodicu da mi daju taj novac za tu magnetnu ni to nemam, a da sam ok mogla bih imati sve. Muz ide na fakultet, trenutno ne radi posto je promijenio posao ali uskoro treba poceti raditi drugi bolji posao.
Ne znam da li cete se snaci u svoj mojoj prici, al slucajno sam vas nasla na internetu u svom ocaju i bolu i nadi da ce mi neko pomoci dati mi neka uputstva kako da nastavim dalje da postanem normalna osoba koja sam nekad bila da uzivam u zivotu a ne da mislim svaki dan kad ce me samo nestati, a nisam nista uspjela ostvaritu u svom zivotu sto sam davno zacrtala.
Unaprijed vam se zahvaljujem.

SIFRA-> VALENTINOVO

Postovana, vasa prica je odlican primer kako samo lekovi cesto nisu dovoljni da se neko izleci I postane ''normalan'' covek kao nekada sto je bio. Dijagnoza koju ste dobili je sasvim tacna I lekovi koje ste uzimali bili su odlicni , kako I sami kazete I vama je bilo bolje tako da ste ih na kraju I prestali uzimati. Medjutim, ono sto vi niste dobili jete podrska I promena u cilju vece zrelosti da se nosite sa zivotnim situacijama u kojima ste. Lekovi su vas stabilizovali ali kada su vam se izdesavali novi zivotni pehovi I stresovi vi niste bili ojacani da ih kvalitetnije amorituzujete. Zato se sada opet I osecate lose.
Ove simptome koje sada naviodite poticu iz istog uzroka odnosno posledica su vec ranije postavljene dijagnoze. Trebalo bi da uzimate opet, lekove. A lekaru, spec. neuropsihijtaru, kojeg imate u blizini samo recite kako se osecate I recite mu koju ste vec dojagnozu imali tako da cete, sigurna sam, dobiti dobru terapiju. Od terapije osecacete se bolje, ali bilo bi neophodno da krenete na psihoterapiju, to su razgovori koji bi imali za cilj da pojacaju vasu zrelost, sigurnost, samostalnsot, poverenje u sebe, spremnost da se suocavate I bolje nosite sa zivotnim situacijama, kako bi kasnije I bez lekova mogli dobro da se osecate I budete kao sto ste nekada bili.Ako zelite savet u vezi kontakta sa psihoterapeutom I zakazivanje razgovora javite mi se na mail adresu: psihopomoc2007@Yahoo.com.


Datum: Thu 02/12/09 5:24AM
Sifra: Zeka iz jendeka


Pitanje Psihologu:
Text: Potovana, moji problemi su nastali kada sam sa pre dve godine udala i prela da ivim sa muevim roditeljima. Sve je poelo sa podbadanjem moje svekrve, iz poetka pomalo, a kasnije sve vie, da bi situacija kulminirala kada nam se rodio sin pre est meseci.Ja sam do tada sve arke preutala, ali nisam mogla da utim na njeno meanje u gajenje bebe. Jasno sam joj dala do znanja da ona moe da se sa njim poigra i da ga priuva ako hoce, a za ostalo se pitamo samo nas dvoje. Medjutim njeno ponaanje, a i svekrovo mi je neshvatljivo. Oni hoce da izigravaju naem sinu roditelje. Kada ga uzmu u ruke, ne znaju kad je dosta i da treba on i da jede i slino. Svekrva samo neto meri, te kome se vie obradovao, okree ga na drugu stranu od mene, poela je i da imitira moj glas i one rei to ja bebi govorim. Moj mu zna celu situacjiu, ali se jako nervira kad meni pukne film i ponem da priam o tome. Kao da eli da pobegne od toga i da svi utimo i budemo sreni. Nisam se jo posvadjala sa svekrvom, ali se ta netrpeljivost osea stalno u .vazduhu Kao reenje naih problema kupili smo stan u koji se selimo za mesec dana i to je jo jedan od razloga to sam pred njom iskulirala na sve provokacije. Zanima me kako da se postavim prema njima kada se odselimo, a da nam ne dolaze svaki dan. Nisam ja protiv toga da oni vdjaju unuka, samo elim da imam svoj mir, a plaim se da moj mu nece umeti da odreaguje.
Inae dosta sam se i psihiki promenila. Od jedne nasmejane osobe i spremne na alu, postala sam pravi mrgud. Toliko mrzim da budem sa njiima i u ovoj kuci, bez obzira to mi je muz divan. Kad odem kod drugih u goste, ja oseam neku smirenost, koju ovde nemam. I esto uhvatim sebe kako razmiljam o njima, a ta mi to treba u ivotu?! Svekrva je sve vie obaveza natovarila meni na vrat, a hoce da se mea oko sredjivanja stana. Da napomenem, stan smo kupili nas dvoje na kredit, bez njihove pomoi, poto dobro zaradjujemo.
Takodje bih volela da mi ona ne uva sina kada krenem na posao, poto je negativno uticala i na decu od zaove u smislu da im je utuvila hiljadu fobija u glavu (plae se ivotinja, da voze bicikl, svetenika, nisu ili u vrti jer su tamo virusi, stariji je imao problema da se uklopi sa decom iz kole ...). I jo jedna runa stvar je da deci pria kako im je otac grozan, to nije tano. Pretpostavljam da bi isto priala i za mene.
Unapred hvala.

SIFRA-> Zeka iz jendeka


Potovana, vi ste jedna od redjih koja ima sree da samostalno pod sopstvenim krovom formira i gaji svoju porodicu. Vrlo ste blizu dana kada ce sve vase sadasnje brige biti iza vas i nemate razloga za brigu.U vasem stanu vi ste gazdarica koja odrejuje pravila a kome se ne svidjaju ne mora da bude tu. Imajte razumevanja prema svekrvi u smislu da sve sto radi sigurno ne radi sa losom namerom ali joj odlucno stavite do znanja da vi vaspitavate decu onako kako vi smatrate da treba. Ne brinite ako baka ima drugacije stavove, za decu ste vi roditelj a bake ,takodje imaju svoje vrednost i vanost, i nemaju takav vaspitni uticaj na decu. Roditelj je odgovoran za vaspitanje dece. Vremenom ce sve doci na svoje. I vasoj svekrvi je ovo novo iskustvo tako da joj dajte vremena i razumevanja da prihvati drugacije okolnosti u kojima ona ima ulogu nekog ko je tu da podrzi a ne da odredjuje i bira. Sigurna sam da ce fizicko odvajanje i na vaseg supruga imati konstruktivan efekat i da ce i on preduzeti ulogu odgovornog supruga, a ne ulogu sina, koju svakako ima, dok je pod istim krovom sa svojim roditeljima. Fizika samostalnost u smislu sopstvenog krova nad glavnom je osnov porodicne smostalnosti i zrelosti.
Ukoliko vam bude potrebno, s vremena na vreme, mozete zakazati razgovor u cilju podrske i savetovanja u vezi sa tim kako da se postavite u konkretnim situacijama.


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'