Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.



Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 5237
Juče: 397

Danas: 245


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u

Psiho centar Psihomedica
https://psiho-centar-psihomedica.business.site/


Datum: Mon 10/27/08 6:29AM
Sifra: bivsa klizacica


Pitanje Psihologu: Imam problem u komunikaciji sa muzem.On potice iz porodice gde je kao na ratistu,svi se vole,ali bore za svoja prava.Ja ne znam tako da se ponasam.Kad mu nesto zamerim uvek ima super argumente,ja se zablokiram,naljutim se i ucutim,a onda on to tako postavi kao sa sam budala sto sam to i potegla i na tome ostane.Ja sam onda besna nemam zelju nista da radim,sednem za tv,depresivna,cekam da ode na spavanje da se isplacem.to prodje kao da njie bilo, i onda kad dodje opet do konflikta on opet pobedjuje a u meni sve vri.kako da podjem tu blokadu i kako da mu pokazem da sam na njegovoj strani i da mi ni ne treba da se borimo kau u ringu. i kaku njegovu decidnost da pobedim on kaze to je moj stav a ti radi sta oces.mislim da to nije fer ali ne znam kako da se postavim. Taj njegov stav me je doveo da mrzim sto sam se udala,dobila sam poremecaj u metabolizmu secera jer se mnogo nerviram,kako da me to vise ne dotice?
ne bih da se razvodim jer nismo losi ljudi nego izgubljeni u komunikaciji i potrebna nam je pomoc hvala
SIFRA-> bivsa klizacica


Postovana, vama zaista nedostaju vestine uspesne komunikacije. To se uci kao i sve ostalo. I u ovom pismu vi kazete -kao na ratistu- a odmah po tom kazete -svi se vole.Na raistu nema ljubavi.
Da bi odbranili svoj stav morate da imate argumente zasto zelite to sto zelite i zasto bi neko trebalo da se promeni. Argumentovano treba da iznesete svoj stav. Vi osecate ali to ne umete uspesno da argumentujete i odbranite. Na terapisjkim razgovorima mozete nauciti vestinu uspesne komunikacije. Zakazite sa mnom razgovor i krenite da ucite ono sto vam nedostaje. Plakanje vam ne moze pomoci, budite kostruktivniji. Naucite kako.

Datum: Sun 10/19/08 1:43AM
Sifra: medenimedena


Pitanje Psihologu: Text: Dobar dan.Imam 24 godine i vec 5 godina sam u vezi sa muskarcem koji je 13 godina stariji od mene.Rec je o vezi iz ljubavi,ali se desio niz stvari i situacija koje su imale veliki uticaj na vezu.Ono sto je mene najvise pogodilo jesu neke njegove sitne lazi,flertovanje sa drugim devojkama i prevara.Tu prevaru sam oprostila jer mu je bilo jako krivo sto je to uradio,ali ne mogu da je zaboravim,kao ni te "sitnije"stvari i uvek se vracam tome sto dovodi do cestih svadja.Ali mislim da me najvise nervira njegov stav da zena treba da bude ta koja ce vise brinuti o vezi,i da nekad neke stvari treba da proguta(trenutne flertove,koji su po njemu sastavni deo zivota).S toga bih vas molila da mi kazete svoje misljenje i date savet kako da povratim to izgubljeno poverenje i oslobodim se bespotrebnog straha.

SIFRA-> medenimedena

Dobar dan I vama!

Hvala vam na lepom pitanju, kazem lepom jer ste mi sve potrebne podatke izneli. Tesko cete povratiti izgubljeno poverenje a posebno tesko pored coveka koji ne namerava da se promeni onako kako bi to vama odgovaralo vec misli da je sudbina zene da trpi muskarca I njegovu prirodu.Delimicno bih se I slozila sa takvim razmisljanjem ( da svako od nas ima neku svoju prirodu koja je drugacija i koju do nekle moramo tolerisati - idealnog nema) ali ono sto je iznad svega toga je da dobar odnos podrazumeva medjusobno uskladjivanje. Tako da na vama ostaje ili da ga prihvatite takvog kakav jeste I da ga takvog volite ili da pokusate da on shvati, ispostuje I prihvati vase potrebe I zelje ili ,ako to on ne zeli ili ne moze, da ga ostavite I potrazite drugog koji ce to moci, jer, znate I sami, nisu ni svi muskarci isti kao sto nisu ni sve zene iste.


Datum: Sun 10/19/08 1:28AM
Sifra: Sonja 45


Pitanje Psihologu:
Text: Postovana,imam.
Sada kad sam procitala ovaj tekst,moj zivot lici na izgubljen rat a ne bitku.A detetu koje je sad punoletna osoba moram da pomognem a ne znam kako.
Molim Vas za pomoc kako da resim ovaj problem sa nama.
Takodje Vas molim da tekst ne objavljujete,jer su izneseni podaci vrlo licni...

Zahvaljujem se napostojanju ovog sajta i pozdravljam Vas

SIFRA-> Sonja 45

Postovana Sonja, zaista se divim vasoj snazi sa kojom ste opstajali sve ove godine kroz sva ta desavanja.Vas sin zasluzuje da zna itinu o svom ocu I nema ni jednog razloga da ne sazna zasto ste ga napustili I sve ovo sto ste vi meni napisali. Mislim da ste napravili gresku sto mu do sada o tome niste nista rekli jer je on idealizovao oca tako da sada imate situaciju ne samo da sin treba da se suoci sa istinom o ocu,vec sada treba da porusi izgradjenu idealnu sliku svog oca I da izgradi drugu, realniju, sto ce biti tezi posao za njega. Mislim da je jako vazno da se sinu kaze zasto mu sada to govorite I zasto je sada za njega vazno da cuje kakav mu je u stvari bio otac ( sa svim posledicama takvog njegovog ponasanja, kako porodicnim, poslovnim..). Jasno mu predocite da je to pre svega vazno da bi prepoznao na vreme svoju genetsku predispoziciju , da se sa njome suoci da pokusa da je koriguje na vreme, jer on u sebi nosi I genetiku i oca kao I vasu.Glavna poenta tog razgovora treba da bude na tome da cuje istinu , da je dozivi kao nauk za sebe i svoj buduci zivot. Budite vrlo obazrivi kako, kada I sta cete mu sve ispricati.Izaberite posebno dobro vreme za to I prethodno ga pripremite u smislu da zelite sa njim da obavite jedan ozbiljan razgovor.Iskljucite tada sve telefone( I vi I on) I ne dozvolite da vas iko prekine u takvom razgovoru dok ga ne obavite do kraja.Obavezno na kraju recite zasto mu to sada govorite I naglasite da zelite da iz toga I on I vi izvucete pouku za odnos u buduce, da to sto sad zna treba da ga ,na neki nacin, obogati I oplemeni a ne da odnosi budu losiji.Recite mu da ste od njegovog oca dosta istrpeli I da ne zelite da se sada to prduzava na vas odnos I sa njim. Obavezno odlucno stanite iza svojih reci, pripremite se za to.Trazite od njega da prihvati svoj deo odgovornosti za vas odnos a vi prihvatite vas deo odgovornosti.Odnos se gradi samo uzajamno I nikako drugacije.Na vama je da mu predocite sta vi zelite, kakav odnos sa njim zelite a on neka odluci. Vi ste Sonja imali do sada I vise nego dovoljno vremena da ga vaspitate I usmerite a sada vam ostaje samo da snosite posledice sopstvenog vaspitanja.Naravno da se sa 19 godina I dalje dete vaspitava ali ne na iste nacine kao kada je bilo mladje.Naravno da dete nosi genetiku oba roditelja ali nosi I vasu!
Ukoliko vam je potrebna podrska ili priprema za eventualni razgovor mozete ga zakazati na telefon koji gore vidite.Sve najbolje vam zelim! Radmila

Datum: Sun 10/19/08 12:28AM
Sifra: bivsa klizacica


Pitanje Psihologu: Text: imam 30god, uspesna pedikirka, sa vrlo malo prijatelja zbog nedostatka vremena.Za nedelju dana sam se udala, ,ostala u drugom stanju i prestala da radim.Prestala i da se bavim aktivnostima i posvetila se kuci u cemu nisam bila uspesna. i posle porodjaja se ugojila 25kg,izgubila sam 30 posto musterija, i sa bebom vec posle 2 meseca pocela da radim, svekrva preuzela brigu oko cuvanja i naravno ispala sam losa majka...kad je mali imao 9 meseci umire mi otac koji mi je bio sva podrska(imam mamu i dva brata jos),ali nerazumevanje supruga i njegove porodice za moj bol me totalno razocarava,i tako blokirana i bez podrske i razumevanja teram inat njima i ne mogu vise ni da uzivam u braku a cak ni u detetu jer su ga skroz okrenuli protiv mene,mozda oni i nisu krivi ali mislim da je moja gojaznost rezultat svega. Preko dana dok radim mi je super,cim dodjem kuci neraspolozena sam i depresivna.Ja stvarno ne znam kako da se organizujem i da prevazidjem sve ovo? Nasli su mi poremecaj metabolizma i mislim lose telo los duh,ali cim krenem da vezbam,uvek neki problem me spreci. Cini mi se i da trazim krivce u drugima ali ovo stanje ne prestaje vec 3 godine, sta sad? Kako sama da izadjem iz ovog stanja nezadovoljstva, da li bi psihotrapija pomogla?

SiFRA-> bivsa klizacica

Postovana, sigurna sam da bi vam par razgovora pomoglo da se bolje postavite u odnosu na celokupnu zivotnu situaciju i da krenete zrelije dalje a zadovoljstvo bi automatski samo doslo.Zivot je sastavljen od uspona i padova. Nemoguce je da sve bude samo lepo i udobno.Od svih nas se ocekuje da se snadjemo i u situacijama koje su manje ugodne i lepe. Ali i to se uci, i te vestine snalazenja se sticu. Nema potrebe da i dalje tolerisete takvu situaciju jer se sama od sebe nece promeniti a vec i sada dugo traje.
Za dalji kontakt u vezi psihoterapisjkog razgovora javite mi se na mial:psihopomoc@2007yahoo.com


Datum: Sun 10/19/08 12:13AM
Sifra: POSLEDNJA SANSA


Pitanje Psihologu:
Text: Moja prica je jako duga-depresivna sam vec odprilike 12g.(sada mi je 32g)-tako da je i problem vec uhvatio maha,te stoga moram poceti iz pocetka u najsitnije detalje....

Sve je pocelo sa malom nesigurnosti u sebe i blagim strahovima-tipa,odgovaranje na ispitu,ljubavno razocaranje,kompleksi,buducnost...
itd Uvek sam bila komunikativna,zabavljac u drustvu,privlacna suprotnom polu,sanjar,veseljak....jednom recju,nije bilo razloga za brigu,strah i uznemirenost..Prvi stres i pokretac depresije je bila veza sa ozenjenim muskarcem sa mojih 19g.Naravno da sam ga volela kao Boga,i da je to bilo zabranjeno i nepromisljeno,ali....desilo se...Morala sam da lazem,da se krijem,da dozivljavam razne neprijatnosti kada su moji i njegovi saznali...Bilo je tu cak i fizic kog napada sa njegove strane,kada sam htela da ga ostavim,mesanje policije,uvlacenje svih dragih ljudi.....Sve je to bio pocetak svega onoga sto je sada kulminiralo...Tada sam dozivela prvi veci stres-i gubitak bliskih prijatelja,svi su se tada pokazali-i to je bio na moju emotivnost,veliki sok i gubitak.....cak sam razmisljala i o samoubistvu...Postala sam jos nesigurnija u sebe,i malo sam se povukla od drustva...To je trajalo 1.5 godinu....Onda sam polako pocela da izlazim u drustvo i da vodim normalan zivot....Naravno,sve vreme-do pre godinu dana-sam se plasila tog coveka.To se manifestovalo tako sto sam pri susretu sa njim-naravno bez razgovora,samo u prolazu...jer smo iz istog grada tako da je bilo neminovno da se sretnemo-osecala neverovatan strah,lupanje srca,znojenje(posebno dlanova i stopala),oduzetost udova.....Isti taj strah i sve sto ide uz njega sam pocela iz godine u godinu sve intenzivnije da osecam pri bilo kakvom vaznijem razgovoru ili resavanju zivotnog pitanja...Posle njega sam sa 23g pocela sa deckom-za koga sam mislila da cu se udati-koji je iz istog grada,pa sam se i u toj vezi plasila da ce ga taj bivsi presresti i pretiti mu ili svasta napricati o meni-jer je i meni dugo posle prekida pretio i plasio me na razne nacine...Uz sve to ja sam hronicno bila nezadovoljna zivotom-htela sam vise,bolje,a nista po tom pitanju nisam radila sem kukanja.Malo ,malo pa sam plakala.Uz sve to u pocetku sam tu nesigurnost i strahove mogla da sakrijem,sada je to vec nemoguce.
Imam i kuperozu,pa mi to dodatno zadaje muke...jos sam nesigurnija i uplasenija jer brzo pocrvenim...I sto ja vise razmisljam da moj sagovornik ne vidi da sam ja napeta,uplasena,to mi se dlanovi sve vise znoje,postajem sve crvenija,a glas podrhtava-kao uplaseno deteSa ovim drugim deckom sam raskinula pre 3 g.Od tada sam imala kratke veze,ali nista ozbiljno...I sve mi je teze-psihicki-jer strasno ceznem da nadjem nekoga koga cu da volim i da me voli,da osnujemo porodicu....Posle tog raskida sam imala jos jaci stres...5 meseci,ali bukvalno,nisam izlazila iz kuce-sem do posla-plakala sam svaki dan,uspavljivala se placuci i budila se placuci,ali BUKVALNOTo je za mene bio potpuni slom...Verovanje da vise nikoga necu voleti,i obratno,da je za mene emotivni zivot zavrsen-jer zaboga u godinama sam-jos veca nesigurnost u sebe,spoznaja da sam poslednjih godinu dana veze bila depresivna,crna,-te da sam ja bila uzrok raskida-osudjivanje-osecaj manje vrednosti-imao je vise para i zavrsavao je faks,pa se osecao mocnije i prebacivao mi je-meni ostalo 5 ispita koje ni dan danas nisam zavrsila...Taj raskid je znaci bio drugi veliki sok,a nisam racunala svakodnevne stresove tipa strah da razgovara sa bilo kim ko je od autoriteta ili koga ja smatram osobom od autoriteta...Prve strahove sam primetila kada sam pocela da se plasim da jedem u velikom drustvu-svadbe,ispracaji, slave....Dobijala sam neverovatan strah da me neko posmatra dok jedem-deluje glupo,ali je neopisivo i istinito-toliko se tada uplasim da pocnu ruke da mi se tresu kao da imam Parkinsonovu bolest,i to pogotovo kada jedem tecnu hranu kasikom,poc ne vilica da mi se grci,i smuci mi se sve,da ja na kraju prestanem da jedem i foliram da nisam gladna.Posle sam samo jela viljuskom,naravno cvrstu hranu,iako sam se i tada tresla,ali manje vidno....
Pre godinu dana sam napokon potraZila pomoc psihijatra,jer vise nisam mogla samoj sebi da pomognem...Pila sam zoloft 50mg mesec dana..Ali mi je on samo pojacao panicne strahove-strah da se pojavim u vecem drustvu,da pricam o nekim svojim bitnim stvarima...Tako da mi je prepisala eglonil 2*1-jer sam joj rekla da imam stravic nu nervozu Zeluca,bila sam nezadovoljna poslom i ljubavlju i Zivotom,pa sam postala jako razdraZljiva i svadljiva...i ksalol od 0.5mg 3*1.To sam pila pola godine-dok mi se nije pojavila laktacija,pa sam prestala...Posto moji simtomi nisu iscezli prepisala mi je rivotril 0.5mg2*1 i ksalol .To sam pila do jula meseca ove godine-s tim sto sam sama smanjila dozuu vremenom na 0.5 ujutru,a posle na samo 0.25mg.Bilo mi je bolje,ne sasvim ali...Manje su mi se znojili dlanovi i stopala,manje sam se plasila bilo kakvog razgovora,manje sam plakala i razmisljala crno.Naglo sam prekinula jer sam pomislila da sam zatrudnela...Te dve nedelje sam bila stravicna...Imala sam takve napade panike,drhtanja,preznojavanja,da sam pomislila da cu totalno odlepiti...i naravno uz sve to strasna samokontrola da to niko ne primeti,sve te moje simtome...I tada se desio i moj najveci krah...Smuvala sam se sa divnim dec kom,koji je mnogo mladji od mene...I ne znam ni sta sam ocekivala od te veze,jednostavno sam samo htela tu neverovatnu kolicinu emocija,Zara u ocima i mladalacke energije,kakvu nisam osetila ni kod jednog muskarca posle onog oZenjenog.....htela sam jos jednom da volim i budem voljena do bola,prvi put sam imala neverovatnu Zelju da sa njim imam dete,pa i po cenu da ga sama gajim-opet vrlo nezrelo i nepromisljeno,ali sta cu kada sam dete u dusi.Jednostavno je to moj najvec i problem,mnogo sam nerealna,i ne Zelim da se pomirim da je Zivot jedno veliko SRANJE,samo je pitanje u kakav papir ces ga umotati...Mi smo se lepo razisli,jer naravno da bi bilo vrlo sebicno sa moje strane da ga veZem...I tako sam pustila da mi ode poslednja nada...Od tada-ima 3 meseca-ja hoc u da poludim sama sa sobom....Ruke mi se znoje u potocima-kad tako kaZem,onda i misli tako,znaci kaplje sa njih kao da ih prethodno potopim u vodu...U razgovoru sa bilo kim ko mi nije familija pocnem
cak i da mucam,trese mi se glas,ruke,srce lupa kao ludo...Znaci kao da se konstantno bojim onoga od cega najvise beZim....Zamislite kako je to kada vam se konstantno luci adrenalin i unistava sve organe...Poceo je i Zeludac jako da me boli,kiselina,glavobolje,kocenje vilice,oduzimanje udova,gusenje,cak sam primetila u skorije vreme da sam dobila i tikove-kao da mi je vrat u stalnom grcu pa se malo nekad opusti u jednu stranu cimne,placljiva na svaku sitnicu ali histericno,nistavilo,crnilo,bez nade....Nema buducnosti,kao da sam udarila u zid,zatvorila oci i stojim u mraku,Zalec i sebe i svoj Zivot,bez ikakvog pojma o buduc nosti,
necega lepog,radosti zbog bilo cega......Dosla sam do kraja,ali ne ovog teksta,vec svog Zivota....Jednostavno ne mogu da zamislim da ceo Zivot,a tek mi je 32,pijem lekove i plasim se sopstvene senke.... i dok ovo pisem ja se tresem...sreca pa nismo u proslom veku da moram da pisem mastilom_ POMOZITE MI JER JA VIsE SEBI NE MOGU POMOcI A da, zaboravih da pomenem, nikada nisam bila bliZa nego sada da sebi oduzmem ovaj mizerni Zivot...jedino sto me sprecava-zvucace primitivno i neobrazovano,ali je tako-ja nista ne preuvelicavam i ne laZem-jeste sto se bojim da pakao zaista postoji,i da se tako nec u osloboditi ove svoje ubistvene depresije i psihoze,vec da ce ona samo nastaviti da traje vecno....
POOOOOMOc_ SIFRA-POSLEDNJA SANSA

Postovana, vi ste dokaz da nije dobro da se neka psihicka stanja tolerisu jer vremenom ona ne prestaju vec se stanje komplikuje i pogorsava. Razlog tome je ne adekvatna briga za dusevno stanje. Vasa depresija dugo traje i treba sada vremena i rada da iz nje izadjete. Sigurno ce trebati vise vremena nego da ste sa psihoterapjom krenuli ranije. Ali najvaznije je da za vas postoji resenje i izlaz. Izlaz je u psihoterapijskim razgovorima koji bi imali za cilj da povecaju vasu emotivnu zrelost a time i vase shvatanje i dozivljavanje dogadjaja u zivotu.Da probleme koje ste imali preokrenete u svoju korist, da iz njih nesto naucite a ne da se o njih spoticete i gusite. Znam da ne mozete sami. Dugo vasi simptomi traju i vec su dosta ojacali pa je neophodno da sem psihoterapije koristite i lekove.Ali lekovi sami ne mogu da vam daju znanja i da vas pokrenu na zrelije razmisljanje, zato vam je neophodna psihoterapija! Kazete da ste dete u dusi, to je nesto dragoceno sto treba da negujete i cuvate ali to dete u dusi ne sme da vam bude smetnja u zivotu. U stvari, mudrost je postici zrelost a sacuvati dete u dusi. Verujte da je i to moguce. Ukoliko zelite preporuku za psihoterapisjke razgovore javite mi se na mail: psihopomoc2007@yahoo.com



<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'