Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 1998
Juče: 1537

Danas: 461


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Sun 10/19/08 12:28AM
Sifra: bivsa klizacica


Pitanje Psihologu: Text: imam 30god, uspesna pedikirka, sa vrlo malo prijatelja zbog nedostatka vremena.Za nedelju dana sam se udala, ,ostala u drugom stanju i prestala da radim.Prestala i da se bavim aktivnostima i posvetila se kuci u cemu nisam bila uspesna. i posle porodjaja se ugojila 25kg,izgubila sam 30 posto musterija, i sa bebom vec posle 2 meseca pocela da radim, svekrva preuzela brigu oko cuvanja i naravno ispala sam losa majka...kad je mali imao 9 meseci umire mi otac koji mi je bio sva podrska(imam mamu i dva brata jos),ali nerazumevanje supruga i njegove porodice za moj bol me totalno razocarava,i tako blokirana i bez podrske i razumevanja teram inat njima i ne mogu vise ni da uzivam u braku a cak ni u detetu jer su ga skroz okrenuli protiv mene,mozda oni i nisu krivi ali mislim da je moja gojaznost rezultat svega. Preko dana dok radim mi je super,cim dodjem kuci neraspolozena sam i depresivna.Ja stvarno ne znam kako da se organizujem i da prevazidjem sve ovo? Nasli su mi poremecaj metabolizma i mislim lose telo los duh,ali cim krenem da vezbam,uvek neki problem me spreci. Cini mi se i da trazim krivce u drugima ali ovo stanje ne prestaje vec 3 godine, sta sad? Kako sama da izadjem iz ovog stanja nezadovoljstva, da li bi psihotrapija pomogla?

SiFRA-> bivsa klizacica

Postovana, sigurna sam da bi vam par razgovora pomoglo da se bolje postavite u odnosu na celokupnu zivotnu situaciju i da krenete zrelije dalje a zadovoljstvo bi automatski samo doslo.Zivot je sastavljen od uspona i padova. Nemoguce je da sve bude samo lepo i udobno.Od svih nas se ocekuje da se snadjemo i u situacijama koje su manje ugodne i lepe. Ali i to se uci, i te vestine snalazenja se sticu. Nema potrebe da i dalje tolerisete takvu situaciju jer se sama od sebe nece promeniti a vec i sada dugo traje.
Za dalji kontakt u vezi psihoterapisjkog razgovora javite mi se na mial:psihopomoc@2007yahoo.com


Datum: Sun 10/19/08 12:13AM
Sifra: POSLEDNJA SANSA


Pitanje Psihologu:
Text: Moja prica je jako duga-depresivna sam vec odprilike 12g.(sada mi je 32g)-tako da je i problem vec uhvatio maha,te stoga moram poceti iz pocetka u najsitnije detalje....

Sve je pocelo sa malom nesigurnosti u sebe i blagim strahovima-tipa,odgovaranje na ispitu,ljubavno razocaranje,kompleksi,buducnost...
itd Uvek sam bila komunikativna,zabavljac u drustvu,privlacna suprotnom polu,sanjar,veseljak....jednom recju,nije bilo razloga za brigu,strah i uznemirenost..Prvi stres i pokretac depresije je bila veza sa ozenjenim muskarcem sa mojih 19g.Naravno da sam ga volela kao Boga,i da je to bilo zabranjeno i nepromisljeno,ali....desilo se...Morala sam da lazem,da se krijem,da dozivljavam razne neprijatnosti kada su moji i njegovi saznali...Bilo je tu cak i fizic kog napada sa njegove strane,kada sam htela da ga ostavim,mesanje policije,uvlacenje svih dragih ljudi.....Sve je to bio pocetak svega onoga sto je sada kulminiralo...Tada sam dozivela prvi veci stres-i gubitak bliskih prijatelja,svi su se tada pokazali-i to je bio na moju emotivnost,veliki sok i gubitak.....cak sam razmisljala i o samoubistvu...Postala sam jos nesigurnija u sebe,i malo sam se povukla od drustva...To je trajalo 1.5 godinu....Onda sam polako pocela da izlazim u drustvo i da vodim normalan zivot....Naravno,sve vreme-do pre godinu dana-sam se plasila tog coveka.To se manifestovalo tako sto sam pri susretu sa njim-naravno bez razgovora,samo u prolazu...jer smo iz istog grada tako da je bilo neminovno da se sretnemo-osecala neverovatan strah,lupanje srca,znojenje(posebno dlanova i stopala),oduzetost udova.....Isti taj strah i sve sto ide uz njega sam pocela iz godine u godinu sve intenzivnije da osecam pri bilo kakvom vaznijem razgovoru ili resavanju zivotnog pitanja...Posle njega sam sa 23g pocela sa deckom-za koga sam mislila da cu se udati-koji je iz istog grada,pa sam se i u toj vezi plasila da ce ga taj bivsi presresti i pretiti mu ili svasta napricati o meni-jer je i meni dugo posle prekida pretio i plasio me na razne nacine...Uz sve to ja sam hronicno bila nezadovoljna zivotom-htela sam vise,bolje,a nista po tom pitanju nisam radila sem kukanja.Malo ,malo pa sam plakala.Uz sve to u pocetku sam tu nesigurnost i strahove mogla da sakrijem,sada je to vec nemoguce.
Imam i kuperozu,pa mi to dodatno zadaje muke...jos sam nesigurnija i uplasenija jer brzo pocrvenim...I sto ja vise razmisljam da moj sagovornik ne vidi da sam ja napeta,uplasena,to mi se dlanovi sve vise znoje,postajem sve crvenija,a glas podrhtava-kao uplaseno deteSa ovim drugim deckom sam raskinula pre 3 g.Od tada sam imala kratke veze,ali nista ozbiljno...I sve mi je teze-psihicki-jer strasno ceznem da nadjem nekoga koga cu da volim i da me voli,da osnujemo porodicu....Posle tog raskida sam imala jos jaci stres...5 meseci,ali bukvalno,nisam izlazila iz kuce-sem do posla-plakala sam svaki dan,uspavljivala se placuci i budila se placuci,ali BUKVALNOTo je za mene bio potpuni slom...Verovanje da vise nikoga necu voleti,i obratno,da je za mene emotivni zivot zavrsen-jer zaboga u godinama sam-jos veca nesigurnost u sebe,spoznaja da sam poslednjih godinu dana veze bila depresivna,crna,-te da sam ja bila uzrok raskida-osudjivanje-osecaj manje vrednosti-imao je vise para i zavrsavao je faks,pa se osecao mocnije i prebacivao mi je-meni ostalo 5 ispita koje ni dan danas nisam zavrsila...Taj raskid je znaci bio drugi veliki sok,a nisam racunala svakodnevne stresove tipa strah da razgovara sa bilo kim ko je od autoriteta ili koga ja smatram osobom od autoriteta...Prve strahove sam primetila kada sam pocela da se plasim da jedem u velikom drustvu-svadbe,ispracaji, slave....Dobijala sam neverovatan strah da me neko posmatra dok jedem-deluje glupo,ali je neopisivo i istinito-toliko se tada uplasim da pocnu ruke da mi se tresu kao da imam Parkinsonovu bolest,i to pogotovo kada jedem tecnu hranu kasikom,poc ne vilica da mi se grci,i smuci mi se sve,da ja na kraju prestanem da jedem i foliram da nisam gladna.Posle sam samo jela viljuskom,naravno cvrstu hranu,iako sam se i tada tresla,ali manje vidno....
Pre godinu dana sam napokon potraZila pomoc psihijatra,jer vise nisam mogla samoj sebi da pomognem...Pila sam zoloft 50mg mesec dana..Ali mi je on samo pojacao panicne strahove-strah da se pojavim u vecem drustvu,da pricam o nekim svojim bitnim stvarima...Tako da mi je prepisala eglonil 2*1-jer sam joj rekla da imam stravic nu nervozu Zeluca,bila sam nezadovoljna poslom i ljubavlju i Zivotom,pa sam postala jako razdraZljiva i svadljiva...i ksalol od 0.5mg 3*1.To sam pila pola godine-dok mi se nije pojavila laktacija,pa sam prestala...Posto moji simtomi nisu iscezli prepisala mi je rivotril 0.5mg2*1 i ksalol .To sam pila do jula meseca ove godine-s tim sto sam sama smanjila dozuu vremenom na 0.5 ujutru,a posle na samo 0.25mg.Bilo mi je bolje,ne sasvim ali...Manje su mi se znojili dlanovi i stopala,manje sam se plasila bilo kakvog razgovora,manje sam plakala i razmisljala crno.Naglo sam prekinula jer sam pomislila da sam zatrudnela...Te dve nedelje sam bila stravicna...Imala sam takve napade panike,drhtanja,preznojavanja,da sam pomislila da cu totalno odlepiti...i naravno uz sve to strasna samokontrola da to niko ne primeti,sve te moje simtome...I tada se desio i moj najveci krah...Smuvala sam se sa divnim dec kom,koji je mnogo mladji od mene...I ne znam ni sta sam ocekivala od te veze,jednostavno sam samo htela tu neverovatnu kolicinu emocija,Zara u ocima i mladalacke energije,kakvu nisam osetila ni kod jednog muskarca posle onog oZenjenog.....htela sam jos jednom da volim i budem voljena do bola,prvi put sam imala neverovatnu Zelju da sa njim imam dete,pa i po cenu da ga sama gajim-opet vrlo nezrelo i nepromisljeno,ali sta cu kada sam dete u dusi.Jednostavno je to moj najvec i problem,mnogo sam nerealna,i ne Zelim da se pomirim da je Zivot jedno veliko SRANJE,samo je pitanje u kakav papir ces ga umotati...Mi smo se lepo razisli,jer naravno da bi bilo vrlo sebicno sa moje strane da ga veZem...I tako sam pustila da mi ode poslednja nada...Od tada-ima 3 meseca-ja hoc u da poludim sama sa sobom....Ruke mi se znoje u potocima-kad tako kaZem,onda i misli tako,znaci kaplje sa njih kao da ih prethodno potopim u vodu...U razgovoru sa bilo kim ko mi nije familija pocnem
cak i da mucam,trese mi se glas,ruke,srce lupa kao ludo...Znaci kao da se konstantno bojim onoga od cega najvise beZim....Zamislite kako je to kada vam se konstantno luci adrenalin i unistava sve organe...Poceo je i Zeludac jako da me boli,kiselina,glavobolje,kocenje vilice,oduzimanje udova,gusenje,cak sam primetila u skorije vreme da sam dobila i tikove-kao da mi je vrat u stalnom grcu pa se malo nekad opusti u jednu stranu cimne,placljiva na svaku sitnicu ali histericno,nistavilo,crnilo,bez nade....Nema buducnosti,kao da sam udarila u zid,zatvorila oci i stojim u mraku,Zalec i sebe i svoj Zivot,bez ikakvog pojma o buduc nosti,
necega lepog,radosti zbog bilo cega......Dosla sam do kraja,ali ne ovog teksta,vec svog Zivota....Jednostavno ne mogu da zamislim da ceo Zivot,a tek mi je 32,pijem lekove i plasim se sopstvene senke.... i dok ovo pisem ja se tresem...sreca pa nismo u proslom veku da moram da pisem mastilom_ POMOZITE MI JER JA VIsE SEBI NE MOGU POMOcI A da, zaboravih da pomenem, nikada nisam bila bliZa nego sada da sebi oduzmem ovaj mizerni Zivot...jedino sto me sprecava-zvucace primitivno i neobrazovano,ali je tako-ja nista ne preuvelicavam i ne laZem-jeste sto se bojim da pakao zaista postoji,i da se tako nec u osloboditi ove svoje ubistvene depresije i psihoze,vec da ce ona samo nastaviti da traje vecno....
POOOOOMOc_ SIFRA-POSLEDNJA SANSA

Postovana, vi ste dokaz da nije dobro da se neka psihicka stanja tolerisu jer vremenom ona ne prestaju vec se stanje komplikuje i pogorsava. Razlog tome je ne adekvatna briga za dusevno stanje. Vasa depresija dugo traje i treba sada vremena i rada da iz nje izadjete. Sigurno ce trebati vise vremena nego da ste sa psihoterapjom krenuli ranije. Ali najvaznije je da za vas postoji resenje i izlaz. Izlaz je u psihoterapijskim razgovorima koji bi imali za cilj da povecaju vasu emotivnu zrelost a time i vase shvatanje i dozivljavanje dogadjaja u zivotu.Da probleme koje ste imali preokrenete u svoju korist, da iz njih nesto naucite a ne da se o njih spoticete i gusite. Znam da ne mozete sami. Dugo vasi simptomi traju i vec su dosta ojacali pa je neophodno da sem psihoterapije koristite i lekove.Ali lekovi sami ne mogu da vam daju znanja i da vas pokrenu na zrelije razmisljanje, zato vam je neophodna psihoterapija! Kazete da ste dete u dusi, to je nesto dragoceno sto treba da negujete i cuvate ali to dete u dusi ne sme da vam bude smetnja u zivotu. U stvari, mudrost je postici zrelost a sacuvati dete u dusi. Verujte da je i to moguce. Ukoliko zelite preporuku za psihoterapisjke razgovore javite mi se na mail: psihopomoc2007@yahoo.com


Datum: Fri 10/17/08 6:35AM
Sifra: summer


Pitanje Psihologu: Text: Imam 30 godina, dete i muza. Nemam stalni posao, a ni moj muz. Zivimo sa svekrvom. Stalno sam pod stresom, radim honorano poslove preko kompjutera, pa sam stalno i u kuci. Postalo je neizdrzivo. Nikad nemam vremena za sebe i svoje potrebe. Po pririodi sam komformista, potrebe drugih uvek stavljam iznad svojih. Radim i po 12 sati dnevno da bi obezbedila potreban novac. Posto pisem, imam sada jako slabu koncentraciju i jedva zavrsavam ugoverene obaveze na vreme. Vec vise od 5 godina zivim tako, najvise me brine sto vise nemam volje, ni snage za rad.
Pokusala sam da nadjem posao i izadjem iz kuce, da moj muz nadje posao i da bar malo doprinese kucnom budzetu. Nemam ni radni prostor u kome bi me bar 4 sata ostavili na miru dok radim...prosto nemam resenje. Po struci sam dijeteticar. Svi ovi problemi, trudnoca, stalno sedenje za kompjuterom doprineli su da se ugojim 20 kg, sto naravno nije u skladu sa mojom strukom. Nezdovoljna sam, stalna besparica, svadja, stres...
Nemam vise ni snage ni volje ni zelje, osim deteta nista mi vise ne pricinjava radost.
Ne znam sta da radim, ovo su samo glavni problemi, a postoji i sijaset drugih koje ne mogu da navedem ovako javno i koji me izludjuju.

SIFRA-> summer

Niste mi postavili konkretno pitanje tako da cu prokomentarisati utisak koji sam stekla na osnovu vaseg pisma.
Razumem vase nagomilano nezadovoljstvo.Zivot kreiramo sami,svojim izborima.Slazem se da ne mozemo uticati na sve, ali na dosta toga mozemo. Nije mi bliska logika da biramo ulogu zrtve i da tako pustamo da zivot traje.Ipak imamo svi jedan zivot i mislim da je odgovorno ponasanje prema zivotu neophodno. Rekla bih da je vreme da krenete u realizaciju sredjivanja svog zivota. Ne verujem da ce vam ici glatko niti lako. Potrazite pomoc I podrsku nekog od mojih kolega (ili zakazite razgovor sa mnom)i krenite da sredjujete jedno po jedno. Idelnog nema (zato i jeste idealno) ali svakako mu treba teziti i svakodnevnim izobrima ciniti da smo blizi onome sto nam odgovara.


Datum: Thu 10/9/08 6:12AM
Sifra: ocajna


Pitanje Psihologu: Text: Ja imam 21 godinu. cujem se preko mobilnog sa nekim deckom koji je uradio nesto strasno. on je pre tri godine ubio oca u samoodbrani. bio je dva meseca u zatvoru i pusten je da se brani sa slobode. i sad je na uslovnoj jos cetri godine. ja sam se sve vreme tajno cula sa njim, i dok sinoc moja majka nije cula moj razgovor sa njim. napravila je skandal. i ja se sad cujem tajno sa njim. neznam sta da radim. on mi je mnogo drag. mozda i previse drag. svidjsa mi se kakav je kao osoba,zasmejava me.
sta vi mislite sta da radim. dal da ostanem sa njim u kontaktu.

SIFRA-> ocajna

Hvala vam na poverenju koje mi ukazujete ali ja namam prava da se mesam u to, kakav cete i sa kim, odrzavati kontakt. To zavisi samo od vas, od vase procene njega i vase procene misljenja koje vasa majka ima o vasem kontaktu sa njim. Sigurna sam da se vasa majka najvise brine zbog eventualnog uticaja koji taj decko moze imati na vas i brine zbog vaseg zivotnog neiskustva. A, sa druge strane, nema osobe koja je, sve sto je u zivotu radila, radila uz dozvolu roditelja. Ipak, je na vama da promerite ta dva i napravite izbor iza kojeg cete stajati i za koji cete snositi posledice kakve god da su.

Datum: Mon 10/6/08 6:50AM
Sifra: zekoslav


Pitanje Psihologu: Postovanje i oprostite ako sam dosadan.
Zelio bih vam reci koji su moji trenutni problemi, pa ako mozete da mi odgovorite kako da ih prevazidjem. Pocetkom godine cesto sam citao o raznim psihickim oboljenjima kao sto su psihoza, shizofrenija i sl. i od tada cesto imam starahove da od toga ne obolim ili da sam bolovao. Vise to ne citam, ali kad se sjetim nekih stvari koje sam vam vec opisao ili koje sam citao o drugima ja se bojim da i meni to nije bilo. Po nekada kad na to mislim osjecam strah, srce mi pocne jako kucati i dobijem temperaturu. Vec 7 godina ne koristim nikakve droge.

Unaprijed zahvalan

SIFRA-> zekoslav

Postovanje i Vama i naravno da mi niste dosadni, vec mi je drago da vam se sajt dopada i da aktivno, pitanjima, ucestvujete u njemu. Zato ovaj sajt i postoji. Vasa reakcija je reakcija straha od moguce bolesti ili poremecaja. Klonite se svih sadrzaja koji u vama provociraju nesigurnost i strah a ukoliko zelite da budete sigurni kakvo je vase psihicko zdravlje uvek mozete odraditi psiho testove i saznati rezulatate. Ono sto je vazno da znate jeste da kakvi god su rezulatati testova uvek mozete raditi na unapredjenju svog psihickog stanja, sto ja smatram obavezom ljudskog duha, da sazreva, raste i razvija se. Ono sto mi se cini jeste da vi treba da radite na svom sazrevanju. Ukoliko zelite jos neke dodatne informacije mozete mi se javiti na mail: psihopomoc2007@yahoo.com


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'