Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.



Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 885
Juče: 289

Danas: 62


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u

Psiho centar Psihomedica
https://psiho-centar-psihomedica.business.site/


Datum: Fri 08/29/08 3:13PM
Sifra: Forti


Pitanje Psihologu:
Text: Pozdrav!
Imam 22 godine(student) I naravno mislim da imam velikih problema.Prije cetiri godine sam imao psihicke poteskoce,naime pomislio sam da sam homoseksualac.Naravno znam da nisam,I da to nikada necu ni biti,znam da preferiram djevojke,ali me je ta pomisao mucila,I mucila jedan duzi period(nekih 6 meseci).Sta god da sam radio ta me je misao proganjala,koliko god da sam bezao ona me je opet stizala.To me je izludjivalo.I naravno bio sam nervozan ,uzbudjen,toliko sam se jadno osecao da bi sve uradio samo da mi prestane taj psihicki pritisak u glavi(psihicke poteskoce).Nisam mogao da ucim,sve mi je ''potonulo'',nisam video dalji smisao u zivotu.Naravno bilo me je stid da bilo kome to kazem,jer to za mene je bilo isto sto I smak sveta.Izborio sam se sa tim,to me vise nije proganjalo,nije me vise mucilo.Shvatio sam da to nikad necu biti,tako me je I proslo.Samo mi je zao sto sam se nervirao toliko,a bez razloga€ U protekla 2 meseca pojavilo mi se nesto jos gore.Ko god bi bio u mojoj blizini (mama,sestre,sa svim ljudima sa kojim sa u kontrakciji,uglavnom zenski pol) tad bi ja pomislio nesto lose (imao bih prljave misli po pitanju seksualnosti) te bi me ponovo vredjalo svom zestinom.Zapitao sam se da li sam ja nekakav manijak,da li patim od neke bolesti.Sve bi me crno obuzelo,dosao sam u takvo stanje gde me je sve vredjalo,bolje receno ja sam pomisljao sve ono sto me bas vredja,jednostavno nisam video nikakav izlaz.Sada mi je mnogo lakse,prolazi me,nema tog pritiska u grudima,srce mi ne lupa ubrzano,glava mi nije pod pritiskom,Znaci slicno stanje kao u prvom slucaju.Samo da napomenem da mi se neki strah,trema u stomaku javljaju povremeno,ali se trudim da se izborim sa tim(donekle i uspevam).Molim Vas za pomoc,zasto mi se to javlja I kako da se borim sa tim?
Unapred hvala


SIFRA-> Forti

Pozdrav i vama! Ono sto je u osnovi vaseg problema jesu opsesivno-kompulsivne misli. Imate na ovom sajtu folder anskiozna stanja i u okviru tog foldera tekst o prirodi opsesivno komulsivnih stanja. U pozadini vasih ''epizoda'' jesu nagonski normalni razvojni impulsi koji teze da se probiju i nadju svoj normalni put, usled frustracije oni se ispoljavaju na takav nacin i to je to sto se vama desava. Dva su puta da resite svoj problem. Jedan je da sami nadjete razvojno prihvatljive nacine manifestacije tih impulsa a drugi je da sa psihologom kroz razgovor osvestite i racionalno obradite energiju koja se manifestuje kroz ta vasa razmisljanja. U osnovi se radi o normalnom razvoju ali ukoliko vam te misli prave nervozu i iscrplju vas nadjite psihologa koji ce vas voditi kroz razumevanje i razresenje tih psihickih stanja.

Datum: Fri 08/29/08 2:41PM
Sifra: s79


Pitanje Psihologu: Text: Prvo bih zelela da Vas pozdravim.
Imam jedan strasan problem a mislim da je to strah od smrti, preterano sam opterecena time i koliko god zelela da skrenem misli to mi je uvek prvo na pameti.
Strah koji sam imala da ce mi se nesto dogoditi i da cu umreti sam uspela delimicno prevezici, ali strah od sahrana, pokojnika i ostalih besmislenih stvari je uvek prisutan. Ne smem da ostanem sama, ne smem sama da zaspim uzasno sam opsednuta kao da nekoga ima u kuci i stalno sam napeta. Svesna sam da nema razloga za strah ali to je nesto jace i nesto sto ne moze da se iskontrolise. interesuje me da li ce me to vremenom proci i ono sto me dosta brine a to je da li moze ostaviti neke posledice i da li je moguce da dovede do nekih tezih psihickih obolenja. Da li je neophodno lecenje ili sama mogu to prevazici.
Molim Vas da mi pomognete i da mi pojasnite o cemu je rec.
Unapred zahvalna!
SIFRA-> s79

Postovana, hvala na pozdravu i ja pozdravljam vas. Strah od smrti je vrlo cest u mojoj praksi i u osnovi je svih neurotskih strahova. U mom iskustvu dovoljno je par razgovora da covek prevazidje taj strah, tako da ,ako ste u mogucnosti zakazite razgovor. Verujem da biste i sami mogli da ga prevazidjete vremenom ali ukoliko krenete na rad sa psihologom to ce sve ici mnogo brze i efikasnije.
Strah od smrti moze da bude i jeste u pozadini mnogih drugih patoloskih stanja ili fobija. Misljenja sam da ne treba da cekate vise, da sve to samo od sebe prodje jer samo sebe mozete nepotrebno da opteretite i da se nesigurnost jos vise prosiri na nove situacije, krenite na terapiju i efekte cete videti brzo. Ukoliko vam treba preporuka javite mi se na mail psihopomoc2007@yahoo.com

Datum: Fri 08/29/08 5:47AM
Sifra: Ja


Pitanje Psihologu: Text: Pitam se da li sam u depresiji ili je to samo nesposobnost prihvatanja realnosti.
Imala sam emotivnu vezu sa muskarcem starijim od mene 27 godina. Naravno ozenjenim.Veza je zavrsena pre godinu dana ali ja posto sam sa njim u stalnom poslovnom kontaktu, ne mogu i pored realnog sagledavanja cele te situacije da se suocim sa "gubitkom". Inace, ostavila sam ja njega ali usled njegovih postupaka, sve redjeg vidjanja itd. Dugo sam mu zamerala sto nije bio u stanju da mi otvoreno kaze da je ta veza iz bilo kog razloga zavrsena. Vec je taj zavrsetak odugovlacio na razne nacine koji su mene povredjivali i ostavljali u iluziji da cemo mi ponovo biti zajedno.
I dalje mislim stalno na njega, potpuno sam bezvoljna, ne vidim razlog mog zivljenja, nisam imala seksualni odnos vec godinu dana i nemam potrebu za njim osim sa prethodno opisanim muskarcem. Iako nisam vise sigurna da li to stvarno zelim ili mi je samo sujeta u velikoj meri povredjena.Verovatno su to neke fiksacije koje se ne zasnivaju ni na individualnom niti na kolektivnom realitetu ali iako sam svesna toga nisam u stanju da izadjem iz zacaranog kruga. Jedino moje zadovoljstvo je posao. Po profesiji sam advokat, ne radim samostalno vec sa nekoliko kolega u kancelariji. Veoma sam cenjena u radnom okruzenju jer posao obavljam krajnje odgovorno i profesinalno.
Obzirom da ovaj period tuge ili depresije traje vec godinu dana da li bi trebalo da se obratim psiholgu ili da ipak pokusam da se izborim sama sa tim. Napominjem da sam sa deset godina ostala bez majke, podizao me je otac koji je bio najdivniji otac na svetu ali je i on preminuo pre 7 godina. Imam samo starijeg brata koji takodje nije u braku, kao ni ja. Moguce da imam izrazeniji strah od gubitka od ostalih ljudi i da teze to prevazilazim. Dosla sam u Beograd iz Bosne 92. godine, napravila pauzu u studiranju od 9 godina i konacno diplomirala 2005. godine. Pravosudni polozila pocetkom ove godine. Imala sam srecu da se zaposlim u kancelariji u kojoj je odnos vise nego posten, korektan i profesionalan, kako izmedju kolega tako i prema klijentima. I takodje imam srecu da cim od ljudi koji su jako cenjeni u svom poslu.
Izvinjavam se na konfuznosti, tj. navodjenju informacija bez nekog hronoloskog redosleda. Imam utisak da pocinjem i da gubim prijatelje jer sam nervozna, pomalo agresivna, napadam ih bez nekog posebnog razloga (valjda samo na njima mogu da se ispraznim), a sa druge strane kazem sebi da oni mozda i nisu toliko vredni koliko sam ja to mislila. A moguce je i da trazim kod njih nesto sto ne poseduju ili nisu u mogucnosti, trazim bezrezervnu podrsku jer znaju kako se osecam. Mozda neke od njih posmatram kao zamenu za roditelje, naravno podsvesno sto je verovatno sumanuto.
Da li da potrazim pomoc psihoterapeuta ili ne? Pozdravljam vas i unapred se zahvaljujem .

SIFRA-> Ja

Da, najbolje za vas je da se obratite psihoterapeutu jer smatram da ce vam od velike koristi biti takvi razgovori. Njihov cilj bi bio da relano sagledate gde ste sada i da jasnije odredite ciljeve i pravac vaseg daljeg rasta i razvoja kao licnosti. Takodje , ovakvi razgovori pomoci ce vam da racionalno obradite dogadjaje iz proslosti i krenete dalje. Sve najbolje! Radmila

Datum: Wed 08/27/08 6:31AM
Sifra: 487987


Pitanje Psihologu:
Text: Postovani, verujem da dobijate mnogo i pametnih i glupih pitanja, ali ja sam zaista u nekom stanju da ne mogu da prepoznam samu sebe.
I ne znam odakle da pocnem jer moj zivot ne moze da se sroci bas u jednom pismu, ali pokusacu.
Zovem se Tanja i u braku /drugom i on i ja/sam sa covekom koga neizmerno volim i sa kojim sa prosla mnogo toga, kad to kazem, zaista mislim i dobro zlo. On trenutno nije tu, van je drzave i ja sam sve njegove zelje i ideale da uspe u zivotu zaista podrzava i novcano i moralno. Ja planiram da uzmem neplaceno bar 6 meseci da bi bila s njim, iako sam ja od svoje plate finansirala jer sam mislila da je to normalno ali postoji jedan problem, uvek je govorio da sam ja njegova ljubav i da sam jedina ali sam slucajno na mejlu otkrila da se dopisuje sa jednom zenom,i salje joj poruke koje zaista nisu prijateljske. Mi otvaramo sve nase mejlove i kad sam videla da to vise nije prijateljski razgovor pocela sam da pratim njihovu pepisku, malo me je sramota zbog toga ali sam uzasno besna i vise ne znam kako da se ponasam. Kad pricamo on oseti da sam nervozna i drska a ne zna sta je a ja se setim kako on njoj pise kako mu nedostaje, pa se nije javljala par dana, a on u brizi ne zna sta je, pa treba da leti za tu zemlju gde je ona i ceka da se vide. Ja se ponasam kao luda i ne znam sta da radim. Cak sam snimila celu njihovu prepisku i cekam sta dalje.
Planiram da mu sve posaljem na mejl, sta su sve pricali i da ne moze da kaze da nije istina, a cekam ustvari da krene na taj put pa da se dogovore kad da se vide, jednostavna sam postala toliko opsednuta tim njihovim razgovorima da preko noci ustajem i pregleda posti, ustvari njegovu, sta da radim, da li da mu otvoreno kazem, dosta je covece, sta radis ili da sacekam da stvarno krene na taj put i da vidim sta ce da se desi.
Uzasno se osecam, radim odgovoran posao i bojim se za sebe, sta uraditi.
Molim vas, iako je ovo ispricano na prvu ruku, bar pokusajte da mi date neki predlog da ne prenaglim s postovanjem Tanja

SIFRA-> 487987

Postovana Tanja, pitam se zasto ste odlucili da sakrijete od njega da znate za dopisivanje.I dokle bi krili? Kakvi su vasi dalji planovi sa njim? Kakva su vasa ocekivanja od njega? Kazete da se ponasate kao ''luda'' a ja se pitam sta on na to kaze? Verovatno vidi da se nesto kod vas desava a da li i njemu odgovara
da se o tome cuti (ali dokle)? Po meni, najbolje je da otvoreno porazgovarate sa njim o tome sta znate i da trazite od njega da se izjasni. Ukoliko nije nista ozbiljno prekinuce tu vezu , ukoliko je ozbiljno, bar cete vi sebe postedeti daljeg investitranja sebe ( u svakom smislu) za tu vezu sa njim.
Duza fizicka razdvojenost nije dobra za partnere jer ljudi iz potrebe da ne budu usamljeni mogu da udju u veze sa drugima. Ukoliko se sve to zavrsi dobro izmedju vas i nekim dogovorom, ozbiljno razmislite o mogucnosti da nastavite zivot zajedno a ne odvojeno.
S postovanjem, Radmila

Datum: Sat 08/23/08 3:52PM
Sifra: zora


Pitanje Psihologu:
Text: Dragi doktore, ja bih vam malo opsirnije opisala svoj "problem"!Malo sam citala deo o vrstama poremecaja licnosti i nasla sebe u tipu "HISTRINOICNI POR. LIC.",razlog takvom razmisljanju je moja preterana potreba za vezivanjem za pojedine ljude,uglavnom prijateljice!Imam dosta prijatelja i svi su mi dragi ali u moru njih uvek nadjem jednu za koju bih se vezala!U stanju sam da uradim i nemoguce za tu osobu,u svakom trenutku sam tu cak i u najvecem poslu,ne umem da kazem NE!U pocetku druzenja to bude obostrano ali kasnije se to menja, ja ginem i cuda cinim da odrzim to prijateljstvo a druga strana ni prstom da mrdne a tome ne prethodi nikakva svadja vec jednostavno sve sto je bilo nestane! A sta se desava sa mnom, patim i to nenormalno patim pa cak i do te mere da ugrozavam svoje zdravlje, cirevi, stresovi, herpesi...!Razgovori sa majkom su cesto u smislu "Ti nisi normalna,to sto ti osecas prema tim osobama to nije normalno,idi kod psihologa,usmeri emocije ka muskarcima..." i automatski me baci u razmisljanje da nisam stvarno nastrana!!!Preispitivala sam se i zamisljala sebe u vezi sa zenama i shvatila da to NIKADA ne bih mogla da uradim ne zato sto mislim da to nije normalno vec sto po meni tu nema zadovoljstva! Pa sam sebe postavlja u poziciju da sam musko e tu vec drugacije razmisljam,sto je i normalno zar ne!Mislim da odgovor lezi u necemu iz detinjstva,nisam nikad nikome ispricala i osetila sam potrebu da to sada uradim!Bila sam prvi razred osnovne skole,upoznala sam jednog decaka u kojeg sam se "zaljubila"!Dolazio je kod mene kuci i to obicno kada moji nisu bili tu!U mojoj kuci su mi uvek bili dostupni porno filmovi jer ih otac nije dobro krio i pocela su "istrazivanja"!E sada ne mogu bas da se setim kako je sve pocelo ali uglavnom pocele su "igre" svlacenja i kao nekog "vodjenja ljubavi" sto naravno nije bilo ni nalik tome ali to je trajalo tako jedno vreme dok nas nisu uhvatili na delu,on je lezao na meni,bili smo polu goli i to je doslo do mojih!!!To je bila takva tortura sa njihove strane, nenormalne batine, rec "MUSKO" nije smela da izadje iz mojih usta, svaka komunikacija sa muskarcima bila mi je onemogucena! Od tada se nenormalno vezujem za drugarice,trazim neku sigurnost, neznost, volim kada brinu o meni. Nevinost sam prvi put izgubila sa 24 godine i to u takvom strahu da sam jedva pristala na taj cin i sada kada vodim ljubav sa momkom ne mogu da dozivim orgazam, u mastrubaciji mogu, i uvek izbegavam taj cin u vezi sto duze mogu! Imala bih jos da vam pricam ali samim saznanjem da ste prvi koji ste sve ovo culi onda mozete da zamislite koliko dugo ovo drzim u sebi, a majci kao nesto nije jasno, pa sto se malo ne zamisli i vrati film!!!Eto doktore, toliko od mene, ocekujem od vas bar malu pomoc i objasnjenje za ovakvo moje ponasanje! Unapred zahvalna!
SIFRA-> zora

Postovana, u vasem pismu je dosta zakljucaka sa kojima se ja ne bih slozila. samo vezivanje za prijateljice je sasvim normalno. tako da ne mogu iz vaseg pisma da dokucim sta nije u redu. ni to sto se odnos ne pokaze kao uzajaman ne znaci da nesto sa vama nije u redu. Ni vase iskustvo sa decakom u prvom razredu samo po sebi nema nikakve posledice za vas dalji rast i razvoj. iskreno ne razumem vase roditelje koji ne kriju porno kasete od dece a posle se cude i glume cistunce. Ni to sto ne dozivljavate orgazam vas ne cini ni u kom smislu losom ili da je to znak da sa vama nesto nije u redu. Najverovatnije vam nedostaje kvalitetna razmena i emotivna veza u kojoj cete partnera doziveti sa dubljim emocijama a ne samo kao povrsnu vezu i povrsni odnos. u osnovi ovo vaseg nazvacu ga problema lezi nedovoljna zrelost koja je normalna za vase godine. Misljenja sam da bi vam jedan razgovor sa mnom pomogao da razresite neke svoje dileme. Ukoliko ste za tako nesto javite mi se na mail oko daljeg dogovora za saradnju. Moj mail je psihopomoc2007@yahoo.com


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'