Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.



Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 4727
Juče: 273

Danas: 132


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u

Psiho centar Psihomedica
https://psiho-centar-psihomedica.business.site/


Datum: Wed 07/16/08 1:29AM
Sifra: Tijana


Pitanje Psihologu:
Text: Hvala na odgovoru!
Posle mnogih izmenjenih anntidepresiva dali su mi neki koji mje smiruje i nemam napade placa i preveliku uznemirenost, ali se osecam prazno i nekako ravno. Ja inace bolujem i od panicnih napada i strahova tako da su oni to delimicno pokrili. Takodje su mi u bolnici rekli da moja bolest ne zavisi toliko od lekova koliko od razgovora sa psihijatrom koji treba da izvuce te strahove, paniku i depresiju iz mene. Trenutno su odmori i ne mogu da nadjem ni jednog koji radi do septembra, ostaje mi samo dnevna bolnica prema kojoj sam nesto skepticna. Ja inace ne radim, nemam porodicu, decka, zivim sama sa majkom, otac je umro pre cetiri godine sto je za mene bio veliki sok i to jos uvek ne mogu da preadim. Za majku sam cudno vezana mada je vise mrzim i nervira me i ubija me to sto sa svojih 35 godina zivim sa njom i nemam ostvaren svoj zivot. Konastatovali su mi i neku psiholosku klackalicu, hocu necu da se osamostalim i separacioni sindrom sto ja bas ne razumem tako da ne znam na cemu ni da radim. Moja depresija je najgora uvece, tada me hvataju crne misli, nezadovoljstvo, bedak sto moram da sedim kuci sa majkom koja je takodje depresivna, kuca nam je prazna , niko nam ne dolazi, mi ne idemo nikuda, ja jedino se vidjam sa nekolicinom prijatelja, ali sve mi je to isprazno, kao da me nista ne ispunjava , sve radim eto tako da mi prodje dan. Pri tom osecam ogroman bes i ljutnju na majku i cini mi se da me to sputava da nadjem svoj mir a ne znam kako to da prevazidjem, taj bes i ljutnja su me zablokirali i zato kao da necu da mi bude dobro, kao da necu da budem srecna iz nekog inata i samo se vrtim u krug, mada imam sve razloge da budem zadovoljna i ispunjena. Cesto osecam u sebi neko crnilo koje me proganja vec dvanaest godina i nikako ne mogu da prodrem do toga sta je. Mnogo spavam, bezim u san, a i kada bih ustala ranije ne znam sta bih radila sa sobom, ne znam kako da ispunim dan, kao da mi je mozak stao i ne mogu da smislim nista kreativno sto bih radila, a i kada smislim sve mi je uvek besmisleno i prazno, zato i dolazim kuci nezadovoljna. U mom srcu nema nista osim besa, ljutnje i tuge i nista ne moze to da promeni, nemam ni malo ljubavi ni mira. Nedostaje mi tolina i spokoj, osecaj da pripadam zivotu, mir sa samom sobom, samo tako besciljno lutam. Volim da se druzim, ali tesko mi je da komuniciram sa ljudima.
U stvari sve je u ljutnji i besu zbog kojih kao da hocu sve da kaznim pa i sebe.
Da dokazem da zivot nista ne vredi i stalno sam nezadovoljna, plasi me novi dan jer ne znam sta bih sa njim i kako da ga ispunim. Ne mogu ni da se nasmejem. Ovaj put kao da sam se predala, kao da ne zelim da se potrudim da mi bude bolje, dok sam se sa prvom depresijom borila kao vuk. Sada se zatvaram u sebe, odsutna sam i samo me opsedaju neke iracionalne misli od kojih ne mogu da se oslobodim.
Vise sebe ne prepoznajem, sve sto sam bila ja je nestalo, samo stoji neka ogromna praznina i ljutnja. Naprosto me nista ne zadovoljava i ne umem da pomognem sebi.
Ta ljutnja sto sam ovakva me najvise muci i ne umem to da prevazidjem, ne umem da oprostim sebi. Kazu mi da treba da pocnem da zivim svoj zivot a ja nemam pijma sta to znaci, sve sto mi se govori kao da se odbija od mene.
Ma majka je tu najveci problem, toliko sam ljuta na nju da bih je ubila, nju krivim za sve svoje probleme, sto je bila losa majka, sto mi kontrolise zivot, sto me tretira kao debila i sto me nikada nije volela.
Ne mogu vise da podnesem ovaj svoj zivot, najradije bih da me nema i ljubomorna sam na sve oko sebe, mislim da su svi srecniji od mene. Ne znam kako da povratim sebe i da unesem radost i mir u svoj zivot, sve mi je samo crno. Da li vi kao strucnjak imate savet kako da pomognem sebi, kako da osmislim svoj zivot i da li ima nekih nacina u borbi protiv depresije, nekih konkretnih stvari? Jedino sto mi malo olaksava i sto preporucuju je setnja, ali nista vise, ni filmove ne mogu da gledam. Nikako ne mogu sa se opustim i prepustim zivotu, samo strepim i samo ocekujem lose, nema ni malo optimizma i vere u bolje, najvise me plasi misao da ce mi uvek biti ovako. Nemam ni trunke volje ni za cim. Koji su nacini borbe protiv depresije, zelim da sto pre izadjem iz ovoga jer vise ne mogu ovako?
Pozdrav!
SIFRA-> Tijana

Draga Tijana,

Vec vase javljanje meni jeste vasa zelja da izadjete iz stanja u kome ste. Obzirom da to stanje traje neko vreme i izlazak bi trajao neko vreme, ne moze da se dogodi preko noci. Ali, naravno da je moguc. I vama je neophodna psihoterapijska pomoc i podska. Neophodno je da nadjete terapeuta kome cete verovati i koji ce vas izvesti iz stanja u kome ste ( znaci da je i on motivisan i da svoj posao obavlja dobro). Nije dovoljno ljudima dati savet sta treba da rade i pustiti ih da se sami u tome snalaze.Ali vecina psihijatara nije edukovana za psihoterapijske razgovore, pa se susret s anjima zavrsava sa receptom za lek i ljudksim, toplim savetom sta bi bilo dobro raditi, sto nije dovoljno za coveka koji se oseca slabim i izgubljenim. Upravo zato psihoterapeut ima ulogu vodica ili savetnika kroz (za) zivot.U vremenima kada se ljudi sve vise udaljavaju jedni od drugih ,cini mi se da je uloga savetnika slicna skoro ulozi iskrenog prijatelja koji podstice i neguje razvoj licnosti.
I do koga je mnogo lakse doci nego do lekara.
Sta se nalazi u pozadini vaseg problema samo ce psihoterapija i individualni razgovori sa vama to osvestiti. Nakon svakog razgovora dobijate zadatake na kojima treba da radite, tako da su promene zagarantovane.
Ukoliko osecate bes i ljutnju to je ono na cemu treba psihoterapisjki raditi.To su vrlo jake emocije koje blokiraju vas rast i sazrevanje. Bezanje u san je dokaz nezadovoljstva kvalitetom zivota kojim zivite.
I tu bi trebalo odmah raditi na promeni nacina zivota.
Tijana, vama su razgovori neophodni. Sami se vrtite u krug i ne uspevate da izadjete iz njega. Neophodna vam je pomoc nekoga sa strane, iskreno zainteresovanog za podrsku i pomoc, i vi cete izaci iz te depresije. Ljudi ne mogu, bez podske, da osveste svoje iracionalnosti i da ih osporavaju i zamene racionalnim razmisljanjem.
Sto se tice saveta za kvalitetniji zivot verovatno i sami znate da je vazno imati obaveze, posao, druzenja, hobi, setnje...ali to sto znate nije dovoljno da to i ostvarite, vidite i sami da je tako i kod vas.
Zato vam treba neko ko ce vas pratiti i ko ce vas jacati da postignete i odrzite sve to.
Ukoliko zelite preporuku za terapeuta javite mi se na mail: psihopomoc2007@yahoo.com
Veliki pozdrav i vama !

Datum: Sun 07/13/08 11:55AM
Sifra: Milos


Pitanje Psihologu: Text:Majka sam dvoje muske dece od 11god. i 9god.razvedena i vec 4-5god. zivim u vanbracnoj zajednici sa muskarcem koji ima troje dece. Njegova deca ne zive sa nama a moja zive.
Pre par meseci smo imali jednu malu ruznu situaciju. Naime uvece posto smestim decu u krevet, uvek sacekam da vidim dali su zaspali, pre nego sto ja i suprug pocnemo da "vodimo ljubav". Medjutim te veceri sam se prevarila i stariji sin nas je cuo. Ustao je iz kreveta i besno krenuo da lupa na vrata. Od tog dana krece da me osudjuje po pitanju sex-a, iako uporno pokusavam da sa njim o tome razgovaram kao sa odraslom osobom. Medjutim nailazim na veliko nerazumevanje sa njegove strane i ne prihvatanja cinjenice da je to nesto "sasvim normalno" i da sve odrasle osobe rade to isto. Za njega je to nesto odvratno i strasno.
Interesuje me da li je to samo prolazna faza kod deteta tog uzrasta ili se radi o necemu drugom? Dali je u pitanju to sto ne cuje mamu i tatu u krevetu, vec mamu sa drugim covekom? Kako da pojasnim detetu ove stvari i kako da prevazidjem ovaj problem?

SIFRA-> Milos

Postovana, rekla bih da ste u pravu sto se tice obe pretpostavke. Tacno je to da je tesko da neke stvari on prihvati sada u godinama u kojima je. A, verujem , da bi cela stvar blaze bila shvacena da ste u sobi sa tatom. Kazete da se ta situacija dogodila pre nekoliko meseci.Verovatno do sada ima nekih promena u ponasanju vaseg sina, mislim na noramalizaciju odnosa medju vama. Pokusajte da budete tu za njega, kada ste mu potrebni i nemojte vise da pokusavate da mu objasnite nesto za sta nije spreman da razume, shvati i prihvati. Svako na svoj nacin dozivaljava tu situaciju vodjenja ljubavi roditelja. Tako da ne postoji jedan isti odgovor za svako dete. Vremenom ce se stvari srediti ali je vazno da vi vidite sta je u stvari ono sto je njega u toj situaciji najvise pogodilo i da ga umirite bez pominjanja konkretne situacije.


Datum: Fri 07/11/08 4:48AM
Sifra: Tijana


Pitanje Psihologu:
Text: Hvala sto ste odgovorili na moj email, malo ste me ohrabrili. Ali i dalje ostaje problem u mojoj glavi sto ja stalno posle godinu dana depresije mislim da mi nema pomoci i da cu vecno ostati ovakva i da cu prosto propasti. Nikako ne mogu da se vratim sebi, tj. vratim se kratko u bolnici a kada dodjem kuci sve isto. Ja inace imam problem sa majkom koja me nervira i gusi, koja sputava moj razvoj i koja je isto depresivna. Moja depresija je najgora uvece kada dodjem kuci, mrzim sto moram da budem tu sa majkom, sto sa svojih 34 godina nemam muza , decu, posao, sto mi je zivot isprazan. Ne mogu da prepoznam sebe, kada odem na psihoterapiju stalno sam nezadovoljna terapeutom i promenila bih ga, stalno imam neki ambivalentni stav, kao da ne verujem da je neko dovoljno strucan da mi pomogne. Pri tom stalno mislim na svoju depresiju, tesko mi je da se usredsredim na nesto drugo, plasi me sto cesto imam drhtavice i napade neke cudne panike i bezizlaza. Mozda su to karakteristicni simptomi za depresiju, ali ja ne mogu godinu dana da se vratim sebi, kao da neka druga osoba zivi u meni. Znam da sam jako ljuta i besna i da nekada od tog silnog besa kao da ne zelim da mi se pomogne, kao da bih da kaznim sve oko sebe pa i terapeuta. Majku kaznjavam non stop i ne mogu toga da se oslobodim. Samo znam da ceznem za mirom i spokojem i da zelim da sve ovo vec jednom prodje. Ima li nade za mene? Pozdrav! Tijana
SIFRA-> Tijana

Postovana Tijana,

svesni ste i sami da su mnogi simptomi koje imate i osecate, kao i delimicno nacin razmisljanja, deo depresije koju imate. Neophodno je da uzimate i odgovarajuce lekove. Ako se i pored terapije koju uzimate osecate lose preispitajte mogucnost drugih lekova ( za depresiju ih ima dosta). A dosta toga sto u zivotu osecate kao nesto sto vam smeta da se razvijate i manjate mozete promeniti. Ne ocekujte da ce promena koju ocekujete doci spolja, ne, ona se mora desitti u vama. Psihoterapeut bi mogao samo da vas navede i isprovocira snage promene u vama. Upravo je vase nezaodovljstvo stanjem u kome ste glavni motiv za promenu. Vi ste ti koji treba da se menjate. U svakoj terapiji postoji povremen period prividne stagnacije i period intenzivnijih, vidljivih promena. Vazno je da u terapeutu prepoznate nekog ko vam uliva poverenje i kome verujete. Vazno je da u njemu vidite nekog ko je voljan da vam pomogne u promeni koja treba da se dogodi u vama samima ( pod njegovim/njenim vodjstvom). U iskustvu sam sretala mnogo depresivnijih od vas a koji su iz te depresije sa uspehom izasli. Pa zasto ne biste i vi?
Za svakog ima nade ako prvo sam u to veruje.
Sve najbolje! Pozdrav i za vas !



Datum: Wed 07/9/08 8:55AM
Sifra: Uplasena Natasa


Pitanje Psihologu:
Text: Pre cetiri godine bila sam u jakoj depresiji koja me je dovela do pokusaja suicida.Pila sam razne antidepresive,pa onda samovoljno napustila i za izvestan period otisla u manicnu fazu iz koje sam se jedva izvukla.Poslednjih 10 meseci se osecam dosta dobro,ali mi se s vremena na vreme pojavi nekakav osecaj tuge koji me drzi danima. Vrlo tesko izlazim na kraj ponekad i sa naj banalnijim porodicnim problemima. Previse sam osetljiva i ako imam neki problem ja ga danima nosim u glavi.Posavetujte me kako da to prebrodim,jer su ti dani za mene jako opterecujuci i bojim se da opet ne zapadnem u neku depresiju.Imam predivnog muza i decu koji su uz mene i oni su ti koji brinu da se ja izvlacim iz svih moih kriza ,ali ja znam da ja moram biti ta koja ce se boriti za svoje dobro. Ako imate neki savet da malo ojacam pomozite mi jer se bojim za svoje zdravlje.

SIFRA-> Uplasena Natasa

Postovana Natasa, za vas je od posebnog znacaja da se posvetite, bar neko vreme, psihoterapijskim susretima koji bi vam pomogli da ojacate i da naucite da se nosite na kraj sa svakodnevnim zivotnim situacijama. Verovatno ste i sami svesni da ne postoji neka ''carobna recenica '' niti neka rec koju vam ja ovde mogu dati sada a koja bi vas ojacala ali vas uveravam da bi tokom vise susreta na psihoterapiji , kada vas terapeut upozna ( i upozna vas nacin razmisljnja i ponasanja ) zasigurno mogli da cujete i naucite da primenjujete neke vestine zrelijeg funkcionisanja a sto bi vama donelo mir i vecu sigurnost i samopouzdanje. Zivot nosi svakodneno mnoge razlicite situacije u kojima treba da se snalazite i zadovoljavajuce funkcionisete. Vi se u nekima dobro snalazite a u nekima manje dobro. Da biste dobili adekvatnu podrsku koja samo vama odgovara morate ici na individualnu psihoterapiju i tamo raditi na svom jacanju. Depresija moze biti vrlo uporna i da tinja u pozadini zato krenite da radite na sebi i svom jacanju ozbiljno.
Ukoliko vam treba preporuka za psihoterapeuta javite mi se na sajt: psihopomoc2007@yahoo.com

Datum: Tue 07/8/08 1:50AM
Sifra: Sos


Pitanje Psihologu: Moj problem je sledeci:Imam 31 godinu,pre sedam godina ostao sam bez oca i godinu dana posle i bez starijeg brata.A jos sam i raskinuo sa devojkom izmedju te dve smrti oca i brata.I ostao sa majkom koja je u tuzi.Bio sam mladji tada,i cupao sam se nekako posle toga,isao u KUD putovao malo sa njima,zavrsavao Fakultet, isao na neke kurseve,pevao u horu,ali nisam se pomirio sa tom devojkom jer smo raskinuli i trebali smo da se pomirimo,ali nismo,niti sam nasao novu,a od drustva sve sam se nesto slepovao uz brata kao mladji a sa jednim drugom iz komsiluka sam se rastavio isto tako ali nista,tako da sam sad vec 2 godine sam sto se tice drustva.
Nekad sam bio bas druzeljubiv,komunikativan, voleo da se salim, a sad sam se osamio i razocarao u sve zivo.
Kako da se otrgnem i nadjem dobru motivaciju da prebolim tu tugu i unesem sebi malo radosti u zivot...cime,probao sam verom-hriscanskom i ima efekata nije da nema.

SIFRA-> Sos

Postovani,
najpre zelim da vam cestitam na snazi kojom ste gurali i izgurali veoma tezak zivotni period.
Ali, kao sto i sami vidite, covek uvek ima na cemu kod sebe da radi, ukoliko to hoce i ukoliko ne bezi od sebe. Slazem se da je potrebno da pronadjete motivaciju za dalji zivot, da postavite pred sebe nove zivotne ciljeve. Uz sve to neophodno je da budete sa drugim ljudima. Covek je socijalno bice i ne oseca se dobro ako je usamljen.Vrlo mi je tesko da vam dam neki konkretan savet na temu sta bi za vas bilo dobro i sta bi bas vas usrecilo, jer vas ne poznajem. Vera po svojoj prirodi nije zabava, tako da nije cudno sto tu niste nasli ono za cim u ovom trenutku tragate. Ali sada, nadjite neki hobi, krenite na bazen, leto je , obnovite neka stara drugarstva i malo po malo stecicete nove ljude sa kojima cete se druziti. Ukoliko mislite da je trebalo da se pomirite sa nekim ljudima, pomirite se sada. Malo je gresaka koje ljudi ne mogu ispraviti. A vi sami mozete razvijati vestine komunikacije ukoliko smatrate da ih trebate usavrsiti. Uvek mozete naci strucno lice (psihologa) da vam u tome pomogne.
Ne znam zasto pisete da ste se u ''sve zivo razocarali '' - ko vas je to povredio i cime? Razocaranost je emocija koja nam pruza lekciju iz koje mozemo mnogo da naucimo i o sebi i o drugima i da je iskoristimo za dalji napredak. Nije dobro da zadrzavamo stanje razocaranosti i da budemo u njemu.
Ukoliko ste u mogucnosti zakazite razgovor (telefonom) sa mnom jer bi mi tako bilo mnogo lakse da vas malo upoznam, uputim i dam vam savet za dalje. Imate telefon za zakazivanje gore, na ovoj strani.




<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'