Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 1927
Juče: 1537

Danas: 390


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Thu 07/24/08 7:31AM
Sifra: Umorna


Pitanje Psihologu: Text: Postovani,
Tokom rane mladosti imala sam situacije pogresnog odabira partnera, cak upustana u odnose bez ljubavi a sve vreme iz svoje naivnosti i gluposti u potrzi za njom.U kasnijem periodu sam imala vezu sa ozenjenim muskarcem koga sam istina volela. Sve to zajedno izazvalo je osudu sredine (poticem iz male, relativno primitivne sredine) a mene dovelo do osude same sebe i sada vec ozbiljnih strahova od ljudi, njihovih komentara, takve po mom misljenju pogresne proslosti, obeleznosti a mozda najvise strahova od gubitka sadasnjeg ili zivotnog partnera, njegovog razocaranja ukoliko mu sve to iznesem. U poslednje vreme imam pojacanu tenziju upravo usled nemogucnosti da ono sto me muci sa njim podelim jer bi mi bilo potrebno da me on upravo takvu prihvati,kao sto mi je potrebna i njegova pomoc da pre svega sebi oprostim.Strahovi mi se povecavaju, da uticu i na druge svere zivota, izbegavam mesta i ljude koji bi mogli imati i najmanju vezu sa mojom prosloscu jer mi izazivaju pojacan osecaj neprijatnosti.Osecam da iz ove situacije ne mogu da izadjem sama i da se trebam obratiti strucnom licu radi pomoci. Sta mi se desava, da li je u pitanju bolest, poremecaj i koji, moze li se ovo stanje i sta savetujete kako prebroditi, moze li mi psiholog, psihijatar pomoci? Unapred hvala.

SIFRA-> Umorna

Postovana, naravno da moze.Vama psihijatar ne treba a psiholog bi mogao da vam pomogne. Ono na cemu bi trebalo da radite jeste na prihvatanju cinjenice da nekada nista razmisljali kao sto sada razmisljate i niste znali ono sto sada znate, na prihvatanju sebe.Ako je sa vama vec neko,ako imate partnera, to znaci da vas on prihvata kakvi sada jeste ( cim je sa vama) i nema potrebe da ga opterecujete stvarima iz vase proslosti.Pa ko nema nesto iz proslosti sto sada smatra za glupost i slicno.. A ljudi mogu biti vrlo okrutni i puni predrasuda. ''Sto je glava praznija to je bezobraznija'' kaze jedna uzrecica a i u Bibliji stoji da samo onaj ko nema greh moze govoriti i osudjivati tudji greh.
Ali, bez obzira na sve to, svesna sam koliko pritisci sredine mogu biti veliki i mogu vam cak napraviti i problem.
Uvek mozete razmisliti o promeni sredine u kojoj zivite a posebno kada sa nekim otpocinjete zivot. Nemate potrebu da opterecujete partnera necim sto vas opterecuje vec treba da nadjte psihologa i kroz razgovor naucite da prevazidjete to sto vas sada muci i krenete rastereceni u zivot dalje.
Mozete zakazati i telefonski razgovor sa mnom.


Datum: Thu 07/24/08 7:00AM
Sifra: MALENA cAcAK


Pitanje Psihologu: Text:
Molim vas za savet. Zivim sa divnim suprugom koji iz prvog braka ima dete koje zivi sa majkom. Medjutim od momenta kada smo se ja i suprug uzeli bivsa supruga mog muza namerno salje dete svakoga dana kod nas iako u presudi za razvod je navedeno da dete kod nas treba da provodi samo vikend. Ja znam kako pravno da postupim premda sam pravnik po struci, ali kako je ispravno. Evidentno je da ga ona svakodnevno salje kod nas namerno, a ja se borim sa mislju da li da dete vratim kuci ili da to trpim -ali iskreno, to je tesko trpeti. Iskreno receno ja ne zelim da dete bude sa nama svakodnevno jer ako majka gleda da se otarasi deteta , da bi sto vise imala vremena za sebe, zasto bih ja kao maceha preuzimala obavezu oko deteta. Naime, majci deteta je samo bitno da dete nije sa njom, da ne trosi novac na njega /iako mi redovno uplacujemo alimentaciju sve sto treba detetu ona ga nagovara da trazi od nas/, da mu ne sprema rucak i onda naravno najlakse je dete proslediti kod nas. Jednostavno ni ja to necu. Ne znam da li postupam ispravno. Ja dete volim ali ne zelim da imam prevelike obaveze prema njemu u odnosu na njegovu majku. Kako da se ponasam, da li da podnesem tuzbu sudu , pa da preciznije regulisemo nacin vidjanja deteta, ili da dete vracam kuci kada dodje u vreme koje nije upisano u presudi ili da svakog puta kada ona preinaci dogovor ja budem ljuta, nervozna. Inace moram reci i da je dete bezobrazno. Koristi to sto su mu roditelji razvedeni, sto je otac boleciv prema njemu, pa kako mu majka nista ne pruza on sve trazi kod nas. I svakog puta kada dodje pun je zahteva od original fudbalske lopte, do reketa od 150 eura i da ne nabrajam. A mene to sve nervira. Jer ako mu majka ne dozvoljava da izmislja zasto ja moram to da mu priustim. Nisam skrta ali njegova majka se oblaci po poslednjom modi a ja kupujem detetu sve ostalo. U haosu sam . Pomozite mi...
Zahvalna unapred
SIFRA-> MALENA cAcAK


Postovana,

Vrlo se cesto desavaju takve situacije da bivse supruge preko dece manipulisu bivsim partnerima pogotovo ako oni ulaze u nove veze. Verovatno je iza toga poruka ako meni nije dobro nece biti ni tebi. U osnovi takvih postupaka je nezrelost i nespremnost da se zrelo odnosimo prema svojim i tudjim zivotima , vremenu , potrebama. Deca su tu potpuno navina i sasvim su zrtve manipulacije nekog od ili oba roditelja. To sto dete trazi nije mu zameriti, svako dete trazi i dobro je da ima zelje. A naravno, da sve sto trazi ne mora da dobije. E, tu sada na scenu stupa zrelost vaseg suspruga, da ne maskira osecanje krivice skupim poklonima. Ne vidim cemu ? Ako on to ipak radi i time vas stavlja u neprijatnu situaciju, to je nesto o cemu vas dvoje treba da porazgovarate i na cemu bi on trebalo da radi. Takodje i to sto njegova supruga cesto salje dete i van dogovorenih termina jeste stvar koja bi prvo trebalo da se ( ako je moguce) izregulise izmedju bivse i vaseg supruga a ukoliko nije moguce da se ukljuci sud i centar za socijalni rad i da skrene paznju supruzi da ne dovodi dete u zabludu i da se ne ''igra'' njegovim osecanjima prema ocu i vama. Detetu treba staviti do znanja da je dete dobro i da sta god njegovi roditelji pricaju to se tice samo uskladjivanja njihovih odnosa i pravila po kojima ce funkcionsiati a da to nema nikakve veze sa detetom. Naravno, takve razgovore bivsi supruznici trebalo bi da vode kada dete nije prisutno. Znam da je cesto tesko da se uspostave bar korektni odnosi , medju bivsim partnerima, jer razvod provocira sve najgore iz ljudi ali zarad pravilnog vaspitanja deteta to je obaveza bivsih partnera.

Datum: Wed 07/16/08 1:29AM
Sifra: Tijana


Pitanje Psihologu:
Text: Hvala na odgovoru!
Posle mnogih izmenjenih anntidepresiva dali su mi neki koji mje smiruje i nemam napade placa i preveliku uznemirenost, ali se osecam prazno i nekako ravno. Ja inace bolujem i od panicnih napada i strahova tako da su oni to delimicno pokrili. Takodje su mi u bolnici rekli da moja bolest ne zavisi toliko od lekova koliko od razgovora sa psihijatrom koji treba da izvuce te strahove, paniku i depresiju iz mene. Trenutno su odmori i ne mogu da nadjem ni jednog koji radi do septembra, ostaje mi samo dnevna bolnica prema kojoj sam nesto skepticna. Ja inace ne radim, nemam porodicu, decka, zivim sama sa majkom, otac je umro pre cetiri godine sto je za mene bio veliki sok i to jos uvek ne mogu da preadim. Za majku sam cudno vezana mada je vise mrzim i nervira me i ubija me to sto sa svojih 35 godina zivim sa njom i nemam ostvaren svoj zivot. Konastatovali su mi i neku psiholosku klackalicu, hocu necu da se osamostalim i separacioni sindrom sto ja bas ne razumem tako da ne znam na cemu ni da radim. Moja depresija je najgora uvece, tada me hvataju crne misli, nezadovoljstvo, bedak sto moram da sedim kuci sa majkom koja je takodje depresivna, kuca nam je prazna , niko nam ne dolazi, mi ne idemo nikuda, ja jedino se vidjam sa nekolicinom prijatelja, ali sve mi je to isprazno, kao da me nista ne ispunjava , sve radim eto tako da mi prodje dan. Pri tom osecam ogroman bes i ljutnju na majku i cini mi se da me to sputava da nadjem svoj mir a ne znam kako to da prevazidjem, taj bes i ljutnja su me zablokirali i zato kao da necu da mi bude dobro, kao da necu da budem srecna iz nekog inata i samo se vrtim u krug, mada imam sve razloge da budem zadovoljna i ispunjena. Cesto osecam u sebi neko crnilo koje me proganja vec dvanaest godina i nikako ne mogu da prodrem do toga sta je. Mnogo spavam, bezim u san, a i kada bih ustala ranije ne znam sta bih radila sa sobom, ne znam kako da ispunim dan, kao da mi je mozak stao i ne mogu da smislim nista kreativno sto bih radila, a i kada smislim sve mi je uvek besmisleno i prazno, zato i dolazim kuci nezadovoljna. U mom srcu nema nista osim besa, ljutnje i tuge i nista ne moze to da promeni, nemam ni malo ljubavi ni mira. Nedostaje mi tolina i spokoj, osecaj da pripadam zivotu, mir sa samom sobom, samo tako besciljno lutam. Volim da se druzim, ali tesko mi je da komuniciram sa ljudima.
U stvari sve je u ljutnji i besu zbog kojih kao da hocu sve da kaznim pa i sebe.
Da dokazem da zivot nista ne vredi i stalno sam nezadovoljna, plasi me novi dan jer ne znam sta bih sa njim i kako da ga ispunim. Ne mogu ni da se nasmejem. Ovaj put kao da sam se predala, kao da ne zelim da se potrudim da mi bude bolje, dok sam se sa prvom depresijom borila kao vuk. Sada se zatvaram u sebe, odsutna sam i samo me opsedaju neke iracionalne misli od kojih ne mogu da se oslobodim.
Vise sebe ne prepoznajem, sve sto sam bila ja je nestalo, samo stoji neka ogromna praznina i ljutnja. Naprosto me nista ne zadovoljava i ne umem da pomognem sebi.
Ta ljutnja sto sam ovakva me najvise muci i ne umem to da prevazidjem, ne umem da oprostim sebi. Kazu mi da treba da pocnem da zivim svoj zivot a ja nemam pijma sta to znaci, sve sto mi se govori kao da se odbija od mene.
Ma majka je tu najveci problem, toliko sam ljuta na nju da bih je ubila, nju krivim za sve svoje probleme, sto je bila losa majka, sto mi kontrolise zivot, sto me tretira kao debila i sto me nikada nije volela.
Ne mogu vise da podnesem ovaj svoj zivot, najradije bih da me nema i ljubomorna sam na sve oko sebe, mislim da su svi srecniji od mene. Ne znam kako da povratim sebe i da unesem radost i mir u svoj zivot, sve mi je samo crno. Da li vi kao strucnjak imate savet kako da pomognem sebi, kako da osmislim svoj zivot i da li ima nekih nacina u borbi protiv depresije, nekih konkretnih stvari? Jedino sto mi malo olaksava i sto preporucuju je setnja, ali nista vise, ni filmove ne mogu da gledam. Nikako ne mogu sa se opustim i prepustim zivotu, samo strepim i samo ocekujem lose, nema ni malo optimizma i vere u bolje, najvise me plasi misao da ce mi uvek biti ovako. Nemam ni trunke volje ni za cim. Koji su nacini borbe protiv depresije, zelim da sto pre izadjem iz ovoga jer vise ne mogu ovako?
Pozdrav!
SIFRA-> Tijana

Draga Tijana,

Vec vase javljanje meni jeste vasa zelja da izadjete iz stanja u kome ste. Obzirom da to stanje traje neko vreme i izlazak bi trajao neko vreme, ne moze da se dogodi preko noci. Ali, naravno da je moguc. I vama je neophodna psihoterapijska pomoc i podska. Neophodno je da nadjete terapeuta kome cete verovati i koji ce vas izvesti iz stanja u kome ste ( znaci da je i on motivisan i da svoj posao obavlja dobro). Nije dovoljno ljudima dati savet sta treba da rade i pustiti ih da se sami u tome snalaze.Ali vecina psihijatara nije edukovana za psihoterapijske razgovore, pa se susret s anjima zavrsava sa receptom za lek i ljudksim, toplim savetom sta bi bilo dobro raditi, sto nije dovoljno za coveka koji se oseca slabim i izgubljenim. Upravo zato psihoterapeut ima ulogu vodica ili savetnika kroz (za) zivot.U vremenima kada se ljudi sve vise udaljavaju jedni od drugih ,cini mi se da je uloga savetnika slicna skoro ulozi iskrenog prijatelja koji podstice i neguje razvoj licnosti.
I do koga je mnogo lakse doci nego do lekara.
Sta se nalazi u pozadini vaseg problema samo ce psihoterapija i individualni razgovori sa vama to osvestiti. Nakon svakog razgovora dobijate zadatake na kojima treba da radite, tako da su promene zagarantovane.
Ukoliko osecate bes i ljutnju to je ono na cemu treba psihoterapisjki raditi.To su vrlo jake emocije koje blokiraju vas rast i sazrevanje. Bezanje u san je dokaz nezadovoljstva kvalitetom zivota kojim zivite.
I tu bi trebalo odmah raditi na promeni nacina zivota.
Tijana, vama su razgovori neophodni. Sami se vrtite u krug i ne uspevate da izadjete iz njega. Neophodna vam je pomoc nekoga sa strane, iskreno zainteresovanog za podrsku i pomoc, i vi cete izaci iz te depresije. Ljudi ne mogu, bez podske, da osveste svoje iracionalnosti i da ih osporavaju i zamene racionalnim razmisljanjem.
Sto se tice saveta za kvalitetniji zivot verovatno i sami znate da je vazno imati obaveze, posao, druzenja, hobi, setnje...ali to sto znate nije dovoljno da to i ostvarite, vidite i sami da je tako i kod vas.
Zato vam treba neko ko ce vas pratiti i ko ce vas jacati da postignete i odrzite sve to.
Ukoliko zelite preporuku za terapeuta javite mi se na mail: psihopomoc2007@yahoo.com
Veliki pozdrav i vama !

Datum: Sun 07/13/08 11:55AM
Sifra: Milos


Pitanje Psihologu: Text:Majka sam dvoje muske dece od 11god. i 9god.razvedena i vec 4-5god. zivim u vanbracnoj zajednici sa muskarcem koji ima troje dece. Njegova deca ne zive sa nama a moja zive.
Pre par meseci smo imali jednu malu ruznu situaciju. Naime uvece posto smestim decu u krevet, uvek sacekam da vidim dali su zaspali, pre nego sto ja i suprug pocnemo da "vodimo ljubav". Medjutim te veceri sam se prevarila i stariji sin nas je cuo. Ustao je iz kreveta i besno krenuo da lupa na vrata. Od tog dana krece da me osudjuje po pitanju sex-a, iako uporno pokusavam da sa njim o tome razgovaram kao sa odraslom osobom. Medjutim nailazim na veliko nerazumevanje sa njegove strane i ne prihvatanja cinjenice da je to nesto "sasvim normalno" i da sve odrasle osobe rade to isto. Za njega je to nesto odvratno i strasno.
Interesuje me da li je to samo prolazna faza kod deteta tog uzrasta ili se radi o necemu drugom? Dali je u pitanju to sto ne cuje mamu i tatu u krevetu, vec mamu sa drugim covekom? Kako da pojasnim detetu ove stvari i kako da prevazidjem ovaj problem?

SIFRA-> Milos

Postovana, rekla bih da ste u pravu sto se tice obe pretpostavke. Tacno je to da je tesko da neke stvari on prihvati sada u godinama u kojima je. A, verujem , da bi cela stvar blaze bila shvacena da ste u sobi sa tatom. Kazete da se ta situacija dogodila pre nekoliko meseci.Verovatno do sada ima nekih promena u ponasanju vaseg sina, mislim na noramalizaciju odnosa medju vama. Pokusajte da budete tu za njega, kada ste mu potrebni i nemojte vise da pokusavate da mu objasnite nesto za sta nije spreman da razume, shvati i prihvati. Svako na svoj nacin dozivaljava tu situaciju vodjenja ljubavi roditelja. Tako da ne postoji jedan isti odgovor za svako dete. Vremenom ce se stvari srediti ali je vazno da vi vidite sta je u stvari ono sto je njega u toj situaciji najvise pogodilo i da ga umirite bez pominjanja konkretne situacije.


Datum: Fri 07/11/08 4:48AM
Sifra: Tijana


Pitanje Psihologu:
Text: Hvala sto ste odgovorili na moj email, malo ste me ohrabrili. Ali i dalje ostaje problem u mojoj glavi sto ja stalno posle godinu dana depresije mislim da mi nema pomoci i da cu vecno ostati ovakva i da cu prosto propasti. Nikako ne mogu da se vratim sebi, tj. vratim se kratko u bolnici a kada dodjem kuci sve isto. Ja inace imam problem sa majkom koja me nervira i gusi, koja sputava moj razvoj i koja je isto depresivna. Moja depresija je najgora uvece kada dodjem kuci, mrzim sto moram da budem tu sa majkom, sto sa svojih 34 godina nemam muza , decu, posao, sto mi je zivot isprazan. Ne mogu da prepoznam sebe, kada odem na psihoterapiju stalno sam nezadovoljna terapeutom i promenila bih ga, stalno imam neki ambivalentni stav, kao da ne verujem da je neko dovoljno strucan da mi pomogne. Pri tom stalno mislim na svoju depresiju, tesko mi je da se usredsredim na nesto drugo, plasi me sto cesto imam drhtavice i napade neke cudne panike i bezizlaza. Mozda su to karakteristicni simptomi za depresiju, ali ja ne mogu godinu dana da se vratim sebi, kao da neka druga osoba zivi u meni. Znam da sam jako ljuta i besna i da nekada od tog silnog besa kao da ne zelim da mi se pomogne, kao da bih da kaznim sve oko sebe pa i terapeuta. Majku kaznjavam non stop i ne mogu toga da se oslobodim. Samo znam da ceznem za mirom i spokojem i da zelim da sve ovo vec jednom prodje. Ima li nade za mene? Pozdrav! Tijana
SIFRA-> Tijana

Postovana Tijana,

svesni ste i sami da su mnogi simptomi koje imate i osecate, kao i delimicno nacin razmisljanja, deo depresije koju imate. Neophodno je da uzimate i odgovarajuce lekove. Ako se i pored terapije koju uzimate osecate lose preispitajte mogucnost drugih lekova ( za depresiju ih ima dosta). A dosta toga sto u zivotu osecate kao nesto sto vam smeta da se razvijate i manjate mozete promeniti. Ne ocekujte da ce promena koju ocekujete doci spolja, ne, ona se mora desitti u vama. Psihoterapeut bi mogao samo da vas navede i isprovocira snage promene u vama. Upravo je vase nezaodovljstvo stanjem u kome ste glavni motiv za promenu. Vi ste ti koji treba da se menjate. U svakoj terapiji postoji povremen period prividne stagnacije i period intenzivnijih, vidljivih promena. Vazno je da u terapeutu prepoznate nekog ko vam uliva poverenje i kome verujete. Vazno je da u njemu vidite nekog ko je voljan da vam pomogne u promeni koja treba da se dogodi u vama samima ( pod njegovim/njenim vodjstvom). U iskustvu sam sretala mnogo depresivnijih od vas a koji su iz te depresije sa uspehom izasli. Pa zasto ne biste i vi?
Za svakog ima nade ako prvo sam u to veruje.
Sve najbolje! Pozdrav i za vas !




<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'