Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.



Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 5219
Juče: 397

Danas: 227


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u

Psiho centar Psihomedica
https://psiho-centar-psihomedica.business.site/


Datum: Wed 04/9/08 12:04PM
Sifra: zabrinuta


Pitanje Psihologu: Text: Postovani, molim za pomoc! Moja trinaestogodisnja devojcica je pre par nedelja pocela da se ponasa veoma cudno.naime, sve sto radi mora da ponovi vise puta . Ako je otvorila fioku u stolu, da uzme olovku, ona ce je tri- cetiri puta otvoriti i zatvoriti. Kada joj nesto ka?em ona mi kaze da ponovim , iako sam to izgovorila krajnje jasno i glasno. Kada krece u skolu, ka?e " cao" ja joj odpozdravim a ona ponovo i ponovo i tako stalno. Ako vezuje pertle na patikama a ja sam tu ona kaze " sad moram ponovo jer me gledas " i izuje se pa ponovo oblaci. Suprug i ja spadamo u roditelje koji su brizni i ova novonastala situacija nas strasno plasi. Ima li pomoci? Srdacno vas pozdravlja zabrinuta mama.
Sifra-> zabrinuta

Odgovor psihologa:
Ponasanje koje poominjete spada u grupu opsesivno kompulsivnog ponasanja. Glavna ''dobit'' ovih postupaka jeste smanjenje napetosti i tenzije koje dete oseca. Ponekada se na ovom uzrastu ovakvo ponasanje samo od sebe povuce i prodje a ukoliko traje vise od 15 dana preporucujem vam podrsku psihologa i/ili decijeg psihijatra koji ce vam pomoci da devojcica ponovo povrati ranije obrasce ponasanja. Pokusajte sami sa detetom da porazgovarate i da osvestite kod deteta bezpotrebnost ponavaljnja ovih reakcija. Nemojte da se oko toga ljutite ili nervirate jer ovakvo ponasanje nije ni namerno niti svesno a nije ni usmereno protiv bilo koga, ono je nesvesno , kao kada neko lupa nogom kada je nervozan. Zato, u opustenom razgovoru sa detetom pokusajte da joj priblizite iracionalnost ponavaljnja kao i da ispitate moguce razloge njene napetosti i da joj date podrsku za resavanje svakodnevnih stvari koje je opterecuju. Moguce je da ima i puno obaveza zbog kojih se brine jer je ambiciozna. Vama zelim da dam savet da se takav problem resava tako da ne ''gubite glavu'' i budete strpljivi i od podrske svom detetu. Vase uznemirenje je moze samo dodatno opteretiti sto je kontraproduktivno za problem koji vec postoji a koji se uspesno resava ( naravno da pomoci ima! ). Srdacan pozdrav i vama!

Datum: Sun 04/6/08 2:06PM
Sifra: ENA


Pitanje Psihologu:
MOLIM VAS ZA SAVJET DA MI POMOGNETE JAVLJAJU SE NEKI PROBLEMI KOJE JA NE MOHU DA PODNESEM JER NEZNAM KAKO DA IZADJEM NA KRAJ STIM POJAVIO SE NEKI STRAH I JA NE MOGU DA TO PREVAZIDJEM INACE SAM OSOBA KOJA JE PUNO OSJETLJIVA I NAGLA PRVI PUT KAS SE POJAVIO OSJETILA SAM MUCNINU U STOMAKU I DRHTANJE TIJELA OTISLA SAM KOD DOKTORA ON MI JE DAO NEKI ANTIDEPRESIV I ZA PAR DANA JE PROSLO PILA SAM SEST MJESECI A INACE SAMOSOBA KOJU JE STRAH SVEGA PROVJERAVAM DA LI SU VRATA ZAKLJUCANA PO PAR PUTA I TAKO SVE MISLIM DA CE SE NESTO DESIT I USPANICIM SE STO RAZMISLJAM O TOME MOZDA LUDIM MOZDA CU NESTO SEBI URADIT JA SAM SVEGA SVJESNA ALI ME OPET STRAHA DA NEBI NESTO SEBI URADILA ILI BLIZNJIM SVOJIM SVJESNA SAM OSOBA I ZNAM DA NECU ALI SE PREPADNEM DA NECE STA BIT PRESTALA SAM PIT TABLETE TE ALI SE TO ODMAH POJAVILO OPET I NESANICE NEKE PADNEM U NEKI SAN GDJE ZAKUJEM NEMOGU SE POMAKNUT A SVJESNA SAM DA MI JE DA USTANEM ALI NE MOGU NEKI SE KOSMARI JAVLJAJU I SVE O TOME SAD RAZMISLJAM DA LI SAM POLUDILA NAVECE JE NAJGORE INACE NISAM IZGUBILA VOLJU ZA ZIVOT IMAM NEKE ZANIMACIJE SVE JE U REDU PO DANU ALI NAVECE JE SVE DRUGACIJE IMAMO JEDNO DIJETE I PLANIRAMO JOS JEDNO NEPIJEM NI LIJEKOVE TE VISE DA LI JE RIZIK SAD ZA BEBU I STA JE UZROK TOME SIFRA-> ENA

Odgovor psihologa:
Postovana, verujem da ste u dogovoru sa psihijatrom koji vam je i prepisaio terapiju prestali da pijete lekove. Lekovi se iskljucuju nakon izvesnog vremena korisecenja i to onda kada se covek oporavi i ponovo oseca dobro. Sto kod vas nije slucaj. Ne mogu sa sigurnoscu tvrditi sta je pravi uzrok vasih simptoma ali sta god da je zasluzuje terapiju medikamentima kao i psihoterapiju sto bi vam bilo do veklike pomoci da vas neko nauci da malo opustenije gledate na stvari i da vam pomogne da se u svakodnevnom zivotu opustite i bolje organizujete. Da bi ponovo ostali u drugom stanju potrebno je da prodje neko vreme od uzimanja terapije a koliko, zavisi od kolicine terapijskih doza i vrste terapije koju ste uzimali. Sve ovo tacno mocicete da saznate od psihijatra koji vas je vodio i koji najbolje poznaje neophodne detalje.

Datum: Wed 04/2/08 12:34PM
Sifra: Gala


Pitanje Psihologu: Pitanje:
Imam 24 god, iz Beograda sam, nedavno svrseni student ekonomije u potrazi za poslom..
Nedavno sam imala zdravstvenih problema koje sam lecila antibioticima posle cega sam dobila candidu u ustima...
Od tada poceo je moj intenzivni strah od bolesti HIV, i neki od simptoma hipohondrije, vec danima ne uspevam nocu da zaspim, osecam boleve u stomaku, grudima, koza me pece...Panika nastupa odjednom, razgovarala sam sa psihologom telefonskim putem koji mi je cak rekao da idem da mi prepisu medikamente??!!! Ja stvarno ne smatram da imam tako veliki problem. I ne znam kome bih mogla da se obratim za razgovor o ovom problemu.
Unapred zahvalna
SIFRA-> Gala

Odgovor psihologa:
Postovana, obicno neka realna situacija u zivotu isprovocira strah ili vise strahova i time stvaraju i razvijaju fobiju. Osecanja (fizicki simptomi) koje pominjete spadaju u grupu anksioznih osecanja i vrlo brzo prolaze ukoliko se koristi odgovarajuca terapija. Nekada je samo to dovoljno jer se osoba sama od sebe oporavio dovoljno da je takvi strahovi vise ne muce ali ja preporucujem psihoterapiju uz terapiju lekovima. Ovakav tretman ubrzava oporavak i smanjuje mogucnost recidiva simptoma. Da vas boli glava popili bi aspirin ili kada ste bolesni popijete antibiotik a ako zbog straha i psihickih smetnji ne mozete da spavate.. to jos uvek, po vama, nije za terapiju lekovima. Misljenja sam da imate predrasude, jer uzimanje nekog leka koji bi vas umirio otklonivsi uznemirenost, ne cini vas psihickim bolesnikom. Takodje simptomi koje imate takodje vas ne cine psihickim bolesnikom ali ukoliko dopustite takvom stanju da traje i da vas nepotrebno iscrpljuje napravicete sebi samo gore. Pokusajte sa psihoterapijom ali ukoliko vam se simptomi brzo ne povuku najbolje je da uzmete neku terapiju ( ne brinite, dovoljno ce biti samo nesto da vas opusti, to nece biti neki ''ozbiljni'' lekovi) a rezultat ce biti vrlo brzo primecen.

Datum: Wed 04/2/08 5:14AM
Sifra: ROGANOVICKA


Pitanje Psihologu: Pitanje :
Postovana, molim vas za savet. Ja i suprug smo u braku cetiri godine i nemamo zajednicke dece, ali suprug ima sina iz prvog braka koji ima jedanaest godina. Ja i dete se lepo slaemo, slusamo, vaspitavamo. Mada je u pocetku bilo dosta problema, jer iskreno x...nije znao ni da pozdravi goste, uopste bio je totalno nevaspitan. Jer suprug je stalno bio na putu, majka je skitala, a svekrva koja ga je cuvala dok su mu roditelji bili u braku nije ga vaspitavala. On je pripao majci prilikom razvoda a kod nas dolazi vikendom. Njegova majka ivi u vanbracnoj zajednici sa najboljim drugom moga brata. U zadnje vreme sam primetila da dete prilikom price o njegovom ivotu tokom sedmice kod majke - lae. Naime, veoma cestvo vidjam njegovog ocuha koji je divan covek i mnogo dobar prema detetu, za razliku od x..majke. U svakom kontaktu sa ocuhom on mi prica kako uci sa njim, kako mu kupuje dorucak, slatkise i ja mu verujem da je tako jer ga poznajem dvadeset godina. Medjutim, dete kada dodje kod nas prica sasvim drugu pricu..kako je gladan, kako mu majka ostavlja suv hleb da jede, kako ga majka tuce - u to jedino verujem. Pored te dileme, imam i problem kako da se ponasam prema detetu. Mnogo je aljkav, nema radne navike, nikada ga nisu ucili u kuci bilo sta da radi /suprug je iveo sa majkom dok se nismo vencali/ i sada je problem. Ja hocu da on ima naviku da raspremi svoj krevet, da ode u prodavnicu, da sam sebi postavi dorucak..a on samo hoce da sedi za racunarom i ako mu traim da nesto uradi onda se buni.kako cu da se ponasam prema detetu, da bi ja bila dobra - jer ne elim da budem zla maceha, da bi dete lepo vaspitala i u nekoj buducnosti se ponosila njim, jer iskreno ne bi elela da osecam krivicu ako od njega ne postane dobar covek. Molim vas za savet. Kako je najbolje postupati u ovakvim situacijama. Hvala puno.

SIFRA-> ROGANOVICKA

Postovana,
Nalazite se u slozenoj situacii jer je vrlo tesko i pravim roditeljima d avaspitavaju dete a kamoli osobi koja nije bioloski roditelj. Vaspitanje zahteva kazne i nagrade, zahteva postavljanje granica ( time i frustraciju kod vaspitanika) ili uvodjenje razliitih ogranienja i zabrana.Po prirodi stvari kod dece to stavra oseanje ogranienja, zahteva i radja bunt, prezir, borbu da stvari odrzi po starom. I odrasli se tesko menjaju ( mislim na to kada zele da se menjaju) a zamislite koliko je tesko menjati decije navike, po gotovo ako mu je lakse da radi tako kako je vec naucio. Zato mislim da u startu shvatite da je vas uticaj delimicno ogranicen. Ogranicen je samo onoliko koliko samo dete zeli da vi imate uticaj na njega. Koliko je dete spremno da vas ''pusti'' u svoj zivot. Da bi imali uticaj, morate se potruditi da sa detetom prvo i neophodno ostavrite dobar kontakt, koji podrazumeva poverenje, iskrenost, ljubav. Odnosno da ostvarite sve ono sto ostvaruju i roditelji brigom, paznjom i ljubavlju prema detetu. Dete se mora osetiti zasticenim, prihvacenim i voljenim sa vase strane tek onda ce vas vaspitni uticaj ili ogranicenja shvatati odgovarajuce.
Ali budite oprezni i stalno mu govorite da zelite da imate dobar odnos, da ste uvek spremni da mu pomognete i da ga zastitite. Naravno neka i vasi postupci govore isto tako. Neka se vas odnos bazira na poverenju i iskrenosti prema njemu. Deca najvise ocekuju i podrazumevaju iskrenost - to zapamtite. A on sada ulazi i osetljiv period puberteta gde ce mu trebati mnogo paznje i podrske, posebno zbog takve porodicne situacije.
Sto se tice njegovog laganja krenite od cinjenice da dete i time nesto govori. Verovatno je nezadovoljno polozajem u toj porodici te ga prenaglasava . Pomozite mu tako sto cete reci da cete ispitati da li je sve to tako ( proverite da li se on slaze sa tim) i da cete ciniti sve sto je u vasoj moci da mu pomognete. Mozda dete zeli da se preseli i zivi sa vama zato vam se i zali. Neka vasi saveti budu konkretni: sta da radi ako mu se dogodi to i to...
Sto se tice dela vaseg pisma u kome govorite o njegovom losem zivotu kod majke tu vas mogu posavetovati da , ukoliko smatrate da je u interesu deteta, porazgovarate sa nekim iz Centra za soicjalni rad. Naime oni su obavezni da povremeno proveravaju starateljstvo a pogotovo ukoliko ima prituzbi. Sto se tice batina koje dete dobija zelim da vas informisem da je u posledenje vreme spovedena aktivnost na jacanju svesti ljudi da prepoznaju zlostavljanje i zanemarivanje dece i da REAGUJU povodom toga. FIZICKO KAZNJAVANJE DECE JE ZABRANJENO. Zakon je sada mnogo stroziji i odlucniji u odbrani zrtava porodicnog nasilja i zanemarivanja u svakom smislu. I nasa zemlja je potpisnica Konvencije Ujedinjenih Nacija o pravima deteta a to je pravo na zivot, opstanak i razvoj. Donosenjem zakona o ratifikaciji ove konvencije i potpisivanjem medjunarodnih ugovora drzava se obavezala da preduzme mere za psrecavanje nasilja u porodici, institucijama i iroj drustvenioj sredini i da obezbedi zastitu deteta. 2004.god.Vlada Republike Srbije usvojila je strateski dokument Nacionalni plan akcije za decu kojim je definisana politika zemlje prema deci. Stoga, ukoliko zelite i mislite da je u interesu deteta porpicajte sa nadleznim u Centru a oni ce znati sta treba da preduzmu kako bi zastitili najbolji interes razvoja deteta.


Datum: Thu 03/27/08 6:45AM
Sifra: 1199


Pitanje Psihologu: Text:

Pre dva meseca na proslavi Nove godine mojoj baki je pozlilo na sta sam ja burno odreagovao i nakon cega su mi se pojavili strahovi i panicni napadi.Prosla godina (2007) mi je bila dosta stresna,naporna i dosta sam bio odsutan od kuce zbog posla.Imao sam osecaj i stalno sam pricao kako sam hronicno umoran,bez fizicke aktivnosti,jednostavno nisam imao ventil.
Ovakav slican scenarijo sam doziveo pre 10 godina kada sam bio srednjoskolac (sada imam 26 godina).Problem sam resio sportskim aktivnostima,nocnim izlascima i druzenjem (10 meseci mi je bilo potrebno).
Majku sam izgubio u 15 godini,moj otac se ozenio nakon 2 godine i ja sam ostao da zivim sa bakom.
Trnutno sam na magistarskim studijama,radim,ozenjen sam i imam dvoje dece.
Kada mi se ponovo pojavio problem da sam bezvoljan,da mi je sve cudno,strah,napetost pre dva meseca koji sam odmah prepoznao javio sam se neuropsihijatru koji mi je prepisao bromazepan od 1,5mg od koga mi je bilo lose.Odlucio sam da promenim lekara i na preporuku moje familije otisao sam kod psihijatra.On je ustanovio aksioznost sa primesama depresije,derealizaciju i depersonalizaciju,povremenu mucninu.Prepisao mi je xanax od 0.25 mgx3 i flunisan 20mgx1 tableta dnevno ujutru.Ovo mi je peta nedelja kako koristim lekove,dosta sam stabilniji,sigurniji,nemam mucninu,povremeno imam osecaj da je sve oko mene cudno kao da gledam kroz neki filter,ali sam naucio da to iskontrolisem i da ne uvecavam strah kao na pocetku.Teze mi je da radim,malo sam usporen i dekocentrisan sto mi dosta smeta.Povremeno imam bol u grudima,a u toku ova dva meseca cak sam i zaplakao par puta sto nije moja karakteristika sobzirom da nisam suzu pustio zadnjih 10 godina.Idalje sam malo osetljiviji,ponekad u grcu i ne mogu u vek da se obradujem,rastuzim (osciliram) ali mislim da moj oporavak ide u dobrom pravcu.Obavljam sve aktivnosti na poslu,kod kuce i na fakultetu.
Nakon mesec dana uzimanja pocetne terapije,smanjen mi je flunisan na pola tablete dnevno i xanax po potrebi.
Opet mi se cesto pojavljuju simptomi da mi je sve cudno (kao da sanjam natrenutke) i da se ne mogu osecati kao pre (radovati se,smejati,uzivati u nekim stvarima kao nekad,jednostavno sam opterecen time sto mi se desava).
Zanima me koji je vremenski period potreban da prodje kako bih se potpuno stabilizovao i bio onaj stari?Da li terapija koja mi je prepisana prouzrokuje moju usporenost,slabiju koncentraciju,odsutnost u nekim trenucima i da li ce mi se osecanja stabilizovati?
Da li su moji simptomi prolazni i da li mogu da prouzrokuju losije stanje?
Da li je terapija adekvatna i da li su moji simptomi vezani za aksioznost ili nesto drugo?
Unapred zahvalan.

SIFRA-> 1199

Postovani,
vremenski period za stabilizaciju je subjektivan momenat i zavisi od vise razlicitih stvari - adekvatnost terapije kako u izboru terapije tako i u kolicini terapisjkih doza, od prethodne razvijenosti simptoma od stava osobe prema terapiji i od njenih adaptacionih potencijala da se adaptira na ovakav prelazni period, na nacin zivota i kavalitet inerpersonalnih odnosa...Sigurno je da i terapija utice na neka od vasih osecanja ( usporenost..) ali je ona ipak, neophodna da bi drugi simptomi nestali. Moj profesionalan stav je da je podrska psihologa u ovakvim stanjima idealna kao kobinacija uz odgovarajucu terapiju. Posebno u slucajevima kao sto je vas. Psihoterapijski razgovori bi vam pomogli da osvestite potisnuta zarista koja vam prave anksioznost i da ih savladavate, time bi se i period izimanja terapije lekovima znatno skratio. Anksioznost se manifestuje kao deo potisnute depresije ili se javlja kao simptom u nekim drugim stanjima. Verujem da je kod vas i neki depresivni momenat bitan. Bilo bi korisno da uradite test licnosti MMPI koji bi pokazao strukturu vase licnosti i sta je u pozadini. Vase bolje psihicko stanje ukazuje da vam je terapija koju sada koristite odgovarajuca. Sto se tice pitanja: ''Da li su moji simptomi prolazni i da li mogu da prouzrokuju losije stanje?'' - vasi simptomi jesu prolazni samim tim sto uzimate terapiju koja pomaze da budu prolazni, ali da se ne bi u narednim stresnim zivotnim situacijama povaratili bilo bi pozeljno da radite na jacanju svojih psihickih potencijala i mehanizama odbrane. U skladu sa tim uverenja sam da bi vam konsultacija sa psihooglogom znatno pomogla, ubrzala oporavak i ojacala vas za buducnost.
Sve najbolje,
Radmila



<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'