Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.



Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 2802
Juče: 239

Danas: 237


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u

Psiho centar Psihomedica
https://psiho-centar-psihomedica.business.site/


Datum: Wed 02/20/08 2:29AM
Sifra: pali andjeo


Pitanje Psihologu: Text:
Odakle da pocnem ????
Imam 33 godine,predivnu porodicu supruga i dva sina. Moj suprug je divan jedan covek a decaci zdravi i dobri. Rekao bi svako kakva sreca !!! Ali ja ipak nisam srecna - ali da krenem iz pocetka. Odrasla sam u ne tako srecnoj porodici,moji roditelji su celog svog zivota i braka bili u nekom raskoraku i konfliktu ali nikada se nisu razveli. Imam sestru koja je starija i kojoj je /po mom ubedjenju/pruzeno mnogo vise paznje i ljubavi /bila je bolesljiva i neznija/ . Jednom recju ja jos iz detinjstva nosim taj osecaj" nedovoljno ljubavi "iako su roditelji bili zaista uzorni pa i danas se trude i vise nego svi drugi koje ja znam .
Udala sam se divnog coveka i rodila mu dva sina. Deca su zdrava i dobra i mislim da ima ju sve predispozicije da izrastu u dobre decake i sutra dobre ljude imaju 12 i 10 godina .
Moj problem je zapravo to sto mi je prag tolerancije jako nizak , to za sitnicu planem , vicem, placem, jednostavno histerisem zbog stvari koje nisu velike ni strasne. Recimo dete dobije- losu ocenu u skoli! Ja od toga napravim toliku dramu da istraumiram sve oko sebe. I tako cesto - i suvise cesto !!! Cak se dogodilo da me uciteljica zove na roditeljski jer je dete dobilo losu ocenu i nije smelo kuci jer ce dobiti batine ! Ne tucem ih ja ali od moje histerije se vise istraumiraju nego da su dobili batine . I onda se kajem ,placem ,mrzim sebe imam cak i suicidne misli. Muz me smiruje -ali i njemu je valjda dozlogrdilo !
Imam stalan i dobar posao ali ni to mi nevalja ! Molim sta da uradim pa da prihvatim ljude oko sebe onakve kakvi zaista jesu a ne da od njih pravim ono sto nisu . Celog zivota sam zelela da mi roditelji zive srecno i bez svadje a oni to nisu mogli a sad ocekujem od svoje dece da budu odlikasi a oni to mozda ne mogu i a mozda moje ponasanje ima kontra efekt-ubija im samopouzdanje????
Molim vas, recite mi, da li je to neko ozbiljno oboljenje ,sta da radim. Toliko prezirem sebe da sam izgubila samopouzdanje i samopostovanje . Umrla bih bez svoje porodice a samo ih unesrecujem svojim ponasanjem.
Unapred hvala! Sifra-> pali andjeo

Postovana, problemi koje imate mogu biti uzrokovani razlicitim uzrocima tako da bez testa licnosti ne mogu biti potpuno sigurna koji su uzroci takvog vaseg ponasanja. Ali , bez obzira kakav je uzrok u pozadini nemate ni jedan razlog da pasivno trpite ( ni vi ni vasa porodica) posledice takvog ponasanja jer se takvi problemi sasvim resavaju psihoterapijskim radom. Vasa prica je upravo pravi primer u kakvim situacijama je psihoterapija najbolji vid terapije i daje odlicne rezulatate. Na cemu bi terapijski trebalo da radite? Na povecanju praga tolerancije frustracije, na osecanju krivice, granicama sopstvene odgovornosti, ocekivanja od sebe i drugih, samopouzdanju . Opet vam kazem psihoterapija vam je neophodna i sasvim sam sigurna da biste bili zadovoljni. Preporucujem RET terapiju.Ukoliko vam je potrebna preporuka javite mi se na mail: psihopomoc2007@Yahoo.com

Datum: Wed 02/20/08 2:07AM
Sifra: MIMA


Pitanje Psihologu: Text: Kako cu da resim svojom problem sa svekrvom, jer zivimo zajedno. Ona je u penziji i sada smatra da ceo svet treba da se okrece oko nje, pa cak i ja i suprug. Ja radim u privatnoj firmi po ceo dan, a svekrva za to vreme cita knjige, uziva, seta i ceka da ja dodjem sa posla da spremim rucak. Jednostavno kuca je uopste ne zanima, pa cak ni u delu kupovine. Moram da vam napomene da je suprug nekoliko puta razgovarao sa njom ali bezuspesno. Ona nece i ne zeli da radi bilo sta, a hoce sve privilegije. Naucila je da samo voli sebe i sebi da ugadja. Ocajna sam i pomisljam da sve to napustim, ali mi je zao supruga koji je izuzetno dobar covek i imamo skladan brak. Ali sta to vredi kada bi svekrva bila najsrecnija kada bi ja otisla, jer iskreno ona nije ni bila za to da se suprug zeni, pogotovu sto je to suprugu drugi brak. Pomozite!!!!! SIFRA-> MIMA

Postovana Mima,
Cini se da se nalazite u , na neki nacin, bezizlaznoj suituaciji. Ali nije bas tako. Mozemo da menjamo u zivotu samo nesto a ostaje nam da prihvatimo s mirom ono na sta u ovom trenutku nemamo uticaja. Ne vredi trositi se oko toga. Evo sta sve mogu biti neka resenja za vas. Jedno moguce resenje je da se stambeno odvojite od svekrve ( jer ne vidim zasto biste se odvajali i od supruga ako ste njime zadovoljni) , bilo da ona ode u neki manji stan sto mislim da nece, bilo da vi odete. Drugo moguce resenje je da se i vi ponasate kao da ona nije tu. Da vasa ocekivanja od nje svedete na minimum ali da se i vi ponasate tako kao da nje nema. Ugadjajte sebi i radite ono sto biste inace radili da nje nema. Ljudi se nekada menjaju tek kada sami imaju problem u nekoj situaciji. Jednostavno nedostaje im empatija da osete i razumeju problem drugih ljudi i da koriguju svoje ponasanje u skladu sa njim. Vecina ljudi reaguje , menja svoje ponasanje tek kada sami imaju problem. Dokle god je vasoj svekrvi dobro tu gde je i nema neki problem ona se nece menjati. Jer zasto bi? Ne znam kako ona razmislja o situaciji u kojoj ste ali jedno je cinjenica, ukoliko vise ljudi zivi pod jednim krovom neophodno je da postoji dogovor i podela obaveza oko zivotnih , svakodnevnih stvari. Ukoliko toga nema, nema ni zajednickog skladnog zivota. Za vas je najvaznije da imate partnera i razumevanje od supruga ostalo je sve mnogo manje vazno.

Datum: Sun 02/10/08 8:29AM
Sifra: 1978


Pitanje Psihologu: Text: Imam 30 godina i savrseno cisto lice ! Medjutim negde od 15 godine pocela sam povremeno da istiskujem i cedim bubuljice na mestima na kojima ih nema.
Zadnje dve godine je to toliko uzelo maha da svakodnevno neumorno stojim ispred ogledala i istiskujem u vecini slucajeva ne postojece bubuljice i mitisere praveci rane po licu. Svesna sam da bespotrebno gubim vreme i zivce zbog toga ali ne mogu da prestanem. Stalno kazem sebi ovo je zadnji put ali kada procem pored ogledala nesto me vuce i sve krece ponovo. Kada zavrsim i vidim sta sam uradila od sebe nastaje kajanje i griza savesti.
Imalo je slucajeva da nisam u mogucnosti da po nekoliko dana diram lice i ono se oporavi. Onda kazem sebi nikad vise ali cim mi se ukaze prilika ja to uradim ponovo !

Udata sam i imam sina 2 godine.
Mozete li da mi date savet kako treba da postupim u buducnosti ?
SIFRA-> 1978

Postovana, ukoliko ste i sami svesni nepotrebnosti tih radnji a i dalje imate jaku i neodoljivu zelju i ne mozete prestati to da radite verovatno se kod vas radi o opsesivno komulsivnom poremecaju koji verovatno ima uzroke u vasoj licnosti. Verovatno se radi o nekom potisnutom nezadovoljstvu. Savet bi bio da se javite nekom psihoterapeutu koji bi u razgovorima sa vama uspeo da vam pomogne da osvestite nezadovoljstvo da ga prihvatite i krenete racionalno da radite na njegovom resavanju. Radnja bi sama od sebe prestala. Ukoliko je intenzitet napetosti veliki moguce je ukljucivanje i nekih lekova koje bi smanjile napetost. Pretpostavljam da ste ( posto problem traje godinama) i sami pokusavali raznim nacinima da se osolobodite ove navike ali niste sami uspeli te vam stoga savetujem posetu psihoterapeutu.
Pozdrav ! Radmila

Datum: Thu 02/7/08 1:29PM
Sifra: ambiciozna


Pitanje Psihologu:
Text: Dobar dan i zahvaljujem sto postoji ova stranica.
Prica je duga,ali molim vas, saslusatje me bar vi!
Pocecu od pocetka svog zivota,mozda tu cuci problem:
Bioloski otac me je ostavio po rodjenju. Zivjela sam samo sa majkom nekoliko godina,onda se ona udala za divnog covjeka koji me je priznao,dao mi prezime i sto je najbitnije volio me kao pravu kcer i prema meni bio bolji nego sto su pravi ocevi prema svojim kcerkama. U svojoj sestoj godini dobila sam brata. U mojom osmoj godini se zaratilo i morali smo pobjeci bez icega. Bili smo u izbjeglistvu nekoliko godina. Tata je svo vrijeme bio na ratistima i nismo ga vidjali. O tome vec sve manje-vise znate.
Pred kraj rata smo zamijenili kucu i preselili u nju. Mislili smo da je najgore proslo,ali tada je tata poginuo. Ja sam imala 12 godina,brat 5. Odrastanje je bilo jako tesko,druga sredina,tragedija...i sve sto ide uz to. Mama je imala izbor da nas odgaja na dva nacina:ljubav i razumijevanje ili strahopostovanje i strogoca. Odabrala je ovaj drugi. Mislim da sam zbog toga uskracena za mnoge mladalacke stvari. Nisam sklopila prijateljstva,nisam oformila svoju licnost ni samopostovanje. Cijeli sam zivot zivila po tudjim pravilima vodjena ucjenama dok si pod mojim krovom bice kako ja kazem...ili ubicu se ako ti slucajno padne na pamet da ucinis to ili to. Bila sam dobro dijete,jako poslusno i sposobno. Od 12.godine kuham,perem peglam,i sve kucne poslove obavljam kao odrasla zena. Mama je radila po tudjim kucama kao spremacica i kada bi dosla kuci nije voljela vidjeti igdje prasinu ili pun sudoper...
Ne krivim ja nju, nije ona znala kako da se postavi i samoj joj je bilo mnogo tesko,zato i jesam izdrala sve to. U toj situaciji sam se jako zblizila sa bratom,on mi je jedini izvor snage, jedini koji me zna nasmijati on je jedini koji mene zaista poznaje i nikada me nije razocarao. On isto osjeca prema meni. Uvijek smo tu jedno za drugo.(budite strpljivi molim vas,stici cu i do konkretnog problema.) Mama je od nas puno trazila ,puno smo i dali,svi kazu da smo savrsena djeca,odaju joj pocast na tako dobrom odgoju,dive joj se.
Ja sam sad apsolvent gradjevine(imam 24 god.),brat je cetvrti razred medicinske skole i trenira fudbal vec 10 godina.
E sad konkretan problem:
U vezi sam duze od dvije godine. Momak je divan,normalan,njezan,ali me ipak nesto muci.
Zivi od rodjenja na istom mjestu,ima oba roditelja i mladjeg brata. Hrpu prijatelja jos od vrtica i malo konzervativna misljenja. Zavrsio je trogodisnju skolu i nikada nije radio taj posao,nego tako ponesto,naravno posteno. Stvarno nije los momak. Brat mu je takodjer lose skolovan i malo je problematican. Otac mu u zivotu nije obezbjedio nista,niti more ljeti niti bilo kakvo drugo putovanje,cak ni krov nad glavom. Jedino neku kucicu na selu u kojoj ce zivjeti kad ode u penziju. Zive od danas do sutra,sada u gradu ali u tudjoj kuci.
Nizasta se u zivotu nisu pomucili.mene muci sto mi momak brani da otputujem nekud bez njega. Ja sam imala veliku zelju da zadrzim prezime jer mi to mnogo znaci,ali on ni da cuje. Na jutrenje za bozic ide sa drugovima iako ja imam zelju da ide samnom. Kaze tako je moj tata cijeli zivot tako to treba. Pred njegovim drugovima ne smijem svasta reci moram strogo paziti sta pricam da oni ne bi pomislili netsa o meni.trazi od mene da se dokazujem i pred njegovim roditeljima pa i rodbinom pa i prijateljima.dokle da se vise dokazujem i kome to,sta su to oni pametniji od mene. Mislim i da je problem u mom odgoju ne znam da postujem sebe. Imam i heliko bakteriju,a ne pusim i ne pijem kavu kaze doktorica da je od sekiracije. Pa me zbog toga i svaka sitnica pogodi i iznervira. Ne smeta mi sto nema neki solidan posao ni sto su mu izgledi za to teski,ali i nije ambiciozan kao ja. Ja vucem napred on nazad. Misli da ga moze izvuci samo neka lutrija. Htjela bih neku stabilnost,zar cu ja cijelog zivota da se mucim,a neko da uziva. Pokusala sam mu to obasniti i sa njim se da razgovarati ali kao da misli pricaj ti bice kako ja kazem. Bojim se toga u zivotu. Da li zensko treba da se podredi,da se povuce?
Mozda sam previse paranoicna,ili prejaka za zensko. Ne bih zbog toga raskidala vezu znam da me voli kao i ja njega. Kako da dodjem do njega,da cuje sto zelim?
Imala sam ja dosta momaka,dovoljno da iskusim i prave teskoce i nepravde. Znam da u ovome postoji nesta za sta se treba potruditi,ali ne znam kako to da ucinim.
Hvala na strpljenju.

Sifra-> ambiciozna

Dobar dan i vama,
hvala vam na komplimentu za stranicu, vrlo mi je stalo da se ljudima svidi i da im je od pomoci sve ono sto nudimo ( Ivan i ja ) na ovoj stranici.Pre no sto vam odgovorim na pitanje-a, moram da pohvalim vas stil pisanja. Sa uzivanjem sam procitala vase pismo i kako opisujete sve ono sto vam se u zivotu dogadjalo, posebno deo u kome opisujete svoj odnos sa bratom. Iz toga mogu da predpostavim da ste emotivna, pametna,racionalana i sposobna,odgovorna devojka. Ne bih se slozila u potpunosti sa vama kada kazete da niste oformili svoju licnost. Za godine koje imate sasvim ste je oformili a naravno da vas ceka jos posla. Sve sto ste rekli o svom decku a sto se tice vasih utisaka i vaseg misljenja o njemu i njegovoj porodici i nacinu zivota, sa moje strane, zasluzuje samo postovanje ( kao gledate na stvari i kako ih postavljate) i odobravanje. Moj je utisak jednak vasem. Verujem da je on dobar jer ne biste bili sa njim ali on ima puno stvari na kojima treba da radi da bi bili na slicnim talasnim duzinama. Muskarci cesto kopiraju ponasanje svog oca, te ocekujte slicno, posebno sto on nije kritican u odnosu na oca vec misli da to tako i treba.Vi ste zreliji, mudriji, pametniji. Stavite sve na papir sta dobijate i sta gubite od ulaska u brak sa njim, podvucite liniju i iskreno se suocite sa rezultatom. Razmislite sta je vama najvaznije u odnosu sa suprugom. Ako je to odnos postovanja i razumevanja, kako cete to postici ako neko ne ume da slusa ( i ako je uz to nezan) nezan a gluv za vase potrebe i zelje !? Ako mu je iskreno stalo do vas i ako vas je vredan , navedite ga da se menja u najvaznijim osobinama za vas ili trazite drugog bez dvoumljenja. I jos jedan savet, imate puno kvaliteta, vise verujte sebi!
Puno vam srece zelim! Radmila


Datum: Thu 02/7/08 8:14AM
Sifra: vaga


Pitanje Psihologu: Text:
Postovana Radmila, prijatno sam iznenadjena postojanjem vaseg sajta. Prava stvar za sve obicne ljude, koji neznaju ili nemaju sredstava da dobiju pravilne odgovore na svoje probleme. Sva pisma sa sajta sam procitala. Ipak, elim da vam ispricam i moj slucaj.
Ja sam takodje 68.godiste. Diplomirani sam arhitekta. Udata sam za divnog coveka i imam dvoje dece od sedam godina-dvojke-decak i devojcica. Petnaest godina staa u struci je iza mene. Mu je takodje inenjer i radi u struci. Poslovno sam se ostvarila a takodje i licno, kroz porodicu.
Imam dve mladje sestre, takodje udate i imaju svoju decu. Imam roditelje-ive i relativno zdrave- i svi ivimo u novom sadu. Rodbina mog mua je takodje u istom mestu, tako da smo okrueni blinjima i oboje imamo jak osecaj pripadnosti svojim maticnim porodicama. Prvi put sam se obratila psihologu dok sam jos bila u pubertetu. Imala sam osecaj da neznam sta cu sa sobom, ne znam kakva sam i ko sam...posle par razgovora bilo je lakse. Upisala sam se na sport i folkor, druila se i putovala sa drustvom. Inace poticem sa kosova. Prilicno ruralne sredine pune predrasuda.
Moji stvarni psihicki problemi su se pojavili posle roenja moje dece. Postala sam opsednuta higijenom i sterilizacijom. I pre toga sam imala blai oblik takvog opsesivnog ponasanja ali je kulminiralo rodjenjem dece. Ponovo sam se obratila za pomoc psihijatru, ovde u novom sadu, kada je moj sin drugi put, sa cetiri i po godine imao ponovo febrilne konvulzije. Iako su svi lekarski nalazi bili u redu, i decak je zdrav i lepo napreduje, ja sam se tek tada zapitala gde gresim, sta radim pogresno. Ubedjena sam da sam ja izvor njegovih netolerancija na povisenu temperaturu (prag je 38,2). Preispitivanjem sebe i svoje proslosti dosla sam do zakljudjcka da su dogadjaji koje sam potisnula daleko i od same sebe sakrila, su moja dva abortusa, koje sam imala pre udaje sa dva razlicita momka. Moj mu o tome nista ne zna. Da bi smanjio moju opsesivnost osecajem krivice, doktor mi je prepisao flunisan. Pila sam ga dve godine i odlicno sam se osecala. Negde na pola lecenja, doktor mi je predloio i psihoterapiju, ali ja to nikako da uradim jer se nemogu odluciti kod koga treba da idem, koja vrsta psihoterapije bi mi najvise odgovarala, a nemam novaca ni vremena da eksperimentisem. Lekovi su proizveli drugu nevolju, a to je odsustvo seksualne elje. Cak i po prestanku terapije, meni se elja ne vraca. Tacnije receno, potisnula sam je tako jako, da mi ne bi vise seks pravio neprilike. A onda jos i taj osecaj nemoci i besa sto situacije sa decjim bolestima ne mogu predvideti. Stalno sam u strahu da necu biti uz dete ako dobije temperaturu. Nocu spavam u decjoj sobi i cesto se budim da ih proveravam. Deca idu u prvi razred. U firmi sam uzela neplaceno odsustvo od godinu dana, da bih prvenstveno bila deci na usluzi a i da sredim svoje psihicko stanje.
Najzad sam izabrala psihoterapeuta. On radi oblik porodicne sistemske terapije. Interesuje me vase misljenje o pogodnosti ove terapije za mene.
Inace, svoj rad naplacuje prilicno visoko u odnosu na nas standard-80eu je grupna terapija, a 100 eu je individualna terapija.

Sifra: Vaga

Postovana, zelim da vam se zahvalim na pohvalama kao i na ukazanom poverenju. Krenucu odmah sa odgovorom. Misljenja sam da je nedostatak seksualne zelje posledica potisnute krivice koja i dalje postoji u vama i koje se jos uvek niste resili. Skoro sam uverena da lek nije uzrok tome. I na tome treba da radite. Sasvim sam uverena da je psihoterapija u kombinaciji sa terapijom lekovima ( ukoliko za tim postoji potreba) pun pogodak i cesto jedini nacin da se covek osobodi psihickih problema. Mozda kod nas, jos uvek, nedovoljno podstican i postovan nacin lecenja. Osecanje krivice koje je kod vas dominantno ( kao i opsesivni strahovi) obicno ukazuju na odgovornu licnost ali upravo iz te odgovornosti treba da radite na tome da prevazidjete te probleme i zivite kvalitetniji zivot. Izbor oblika psihoterapije nije los, posebno deo gestalt terapije i transakcione koja se tu pominje, takodje mislim da bi vam koristila i racionalno emotivna bihejvioralna terapija ( REBT ). Ali ono gde bih vam dala savet je da ste vi klijent za psihoterapiju koja treba da traje neko vreme ( kao i sa svakim drugim) a cene koje pominjete nikako nisu odgovarajuce za ucestalost sa kojom treba da radite na sebi. Nacin na koji ja radim su susreti ili razgovori telefonom jednom nedeljno a po potrebi i dva puta. Primera radi, za jedan vas susret moj klijent dolazi dva meseca jednom nedeljno na terapiju. Naravno, veliki centri diktiraju i znatno vece cene, cene samih edukacija necu pominjati ali iz moje perspektive morate biti enormno bogati kako bi sebi obezbedili za duzi period psihoterapijski rad na sebi. Ukoliko zelite mozete mi se javiti na mail adresu: psihopomoc2007@yahoo.com





<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'