Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 5107
Juče: 355

Danas: 4


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Fri 09/14/07 10:36AM
Sifra: 12345


Pitanje Psihologu: Potpuno ste u pravu. Vasa se tuga sakupila tako da sada kroz tugu zbog smrti vase mace izlazi i neprezaljena tuga za bakom ( posebno tuga koju oseca vasa majka). Nakon smrti drage i bliske nam osobe sasvim je normalno osecanje zalosti i tuge. Ali ukoliko ono prevazilazi neke normalne , ocekivane okvire neophodno je da se uvede neka terapija i promene u nacinu zivota. Od terapije se dobijaju antidepresivi koji brzo regulisu hemiju u mozgu i covek se oseca bolje ali je uz to neophodno da i covek ucini voljni napor u smislu da se druzi, razgovara sa ljudima, aktivno ucestvuje u zivotnim svakodnevnim aktivnostima. Tako se polako, prevazilazi osecanje tuge.Mislim da bi vasoj mami prijalo da ukljuci neku terapiju koju ce joj prepisati psihijatar, tablete za smirenje nisu adekvatna terapija. A vi joj mozete pomoci tako sto cete je otrguti od losih misli. Od misli da je sve crno i tuzno. Podsetite je da je smrt sastavni deo zivota, ona daje poseban znacaj zivotu i podseca nas da svaki dan koristimo smisleno. Svaki dan je dar i dragocen. Mama ima vas dve i tatu i jos puno razloga da se raduje sa vama. Razmislite da uzmete novu macu da vam pravi drustvo. Izvodite mamu u setnju, razgovarajte sa njom, terajte je da vam sprema neke lepe kolace, trazite od nje da se aktivira i vremenom ce se stanje stabilizovati.

Text:
Unaprijed se izvinjavam na greskama. Imam 17 godina.
Prije mjesec dana umrla mi je baka. Moja mama je inace bila veoma vezana za nju I znam da ju je bakina smrt veoma pogodila. I prije njene smrti je godinama pila tablete za smirenje. Medjutim u poslednje vrijeme je postala izuzetno osjetljiva na sve stvari, lako se rasplace I zbog neke sitnice. Pored svega sinoc nam je uginula maca na koju smo veoma bile vezane I to ju je jos vise potreslo. Rekla je kako je svi napustaju (baka, maca). Zanima me kako mogu da joj pomognem da sto lakse sve to prebrodi? Prije nekoliko godina je imala neke krize I ne bi da se vrati na to stanje. Ona inace ne radi, tata je u inostranstvu, a sestra kod njega studira, tako da smo nas dvije same. I mene je pogodila bakina smrt, to je prvi put da mi je neko blizi umro, ali se trudim da joj ne pokazujem bas koliko mi je tesko, zapravo sve mi je malo nejasno, neshvatljivo, kao da se nije ni dogodilo.Malo mi je cudno sto patimo ovoliko I zbog mace, pa se pitam da li je to samo neki izduvni ventil zbog bake, kap koja je prelila casu ili je u pitanju nesto drugo. Kako da olaksam I jednoj I drugoj? Unaprijed zahvalna
SIFRA-> 12345

Datum: Fri 09/14/07 10:12AM
Sifra: sos


Pitanje Psihologu: Slazem se sa vama kada kazete da ste se promenili. Tacno je da se ljudi vremenom menjaju i to je nesto najnormalnije i neophodno, rekla bih sasvim pozeljno i zdravo. Bilo bi lose da toga nema. Takodje se slazem sa vama da jeste moguce i to da, kada se dvoje ljudi dugo zabavljaju, moze doci do neke vrste zasicenje, ili da se partneri promene tako da im vise partner ne oodgovara kao na pocetku. To je sve normalno. Sasvim, normalno. Neko, u ime navike i stare ljubavi nastavlja, odlucuje da ostane sa onim sa kojim je vec dugo, jer se palsi promena, neizvesnosti, ne zeli biti sam...pa bira da ostane sa onim sa kim je i ako se vise ne oseca zadovoljno kao pre. A neko, ko je hrabriji, raskida vezu i trazi partnera koji ce mu sada, tako promenjenom i drugacijem vise odgovarati.I to je sasvim u redu. Sigurna sam da vi imate svoje razloge zasto ste odlucili da raskinete i to vec dva puta.Ti razlozi su vama vazni i kao takvi vredni su naseg postovanja. Ne razumem samo neke recenice u kojima kazete da ste srusili san.. Ciji san? Vas ili tudj? Ako ste vas, gradite novi, a ako ste tudj, niste ni duzni ( ni odgovorni) da cuvate tudje snove. Svako je odgovoran za svoj. Kazete da ste prevazisli napade panike koje ste imali. To je odlicno. Zasto sada akumulirate tugu i zvucite bezvoljno i depresivno? Oslobodite se tereta tudje odgovornosti i osecanja da nekom nesto dugujete. Dugujete samo sebi bolja osecanja, vedrije teme i nove avanture. Napravite plan i krenite u realizaciju. Nova iskustva cekaju na vas da se razvijate i dalje rastete.
Ukoliko vam je potrebna strucna podrska mozete zakazati razgovor sa mnom na telefon koji gore vidite. Sve najbolje!

Text:
Raskinula sam dugu vezu i sve me boli.Vremenom sam se ja promjenila i nisam voljela kao prije,kao sto on zasluzuje da ga neko voli.Kako i da li mogu njemu ja pomoci?Sve oko mene je on a kako je tek njemu to ne mogu ni zamisliti.Sad se osjecam kao da mi je i malo lakse, da sam postupila ispravno. Vremenom ce mi znam nedostajati i paticu, jer nije mi samo bio momak vec i prijatelj najbolji i brat kojeg nemam,a ja sam mu zabola noz u ledja.Ovo je drugi put kako raskidam i definitivno je kraj. Ja nista vise ne osjecam od suza,tako sam prazna.Bojim se zivota, jer srusila sam nam san. Momku koji me toliko voli,da li ja ne znam da volim ili sam vremenom zaboravila?Zivot se poceo pretvarati u kosmar od kad sam dobila napad panike,od tad sam se mnogo promijenila i imala glupe strahove, uz njega i roditelje sam to savladala i onda shvatila da me ne privlaci kao prije. Sta je to puklo u meni da vise ne umijem biti srecna, kao da me pola nema. SIFRA-> sos

Datum: Wed 09/12/07 4:25PM
Sifra: THE LOST AND THE LONELY


Pitanje Psihologu: Bol i tuga za gubitkom nasih najdrazih su neminovna reakcija.Mislim da nikada ta tuga ne iscezava, ne nestaje, samo se mi vremenom ucimo da zivimo i idemo dalje a najmiliji ostaju zauvek sa nama u nasim mislima i nasim srcima. Kada se neke lose situacije desavaju jedna za drugom nasa ih psiha akumulira i tako mozemoizgraditi iracionalno uverenje da smo gubitnici, luzeri...Nema coveka koji nekada nije doziveo poraz. Poraz izaziva bunt, akumulaciju snage i stvaranje strategije, taktiku, borbu.
Upis na psijhoogiju je (rekla bih) vec decenijama vrlo rigorozan tako da i odlicni djaci mogu da ne poloze prijemni, sto ni u najmanjoj meri ne odredjuje njihovu vrednost ni u jednom smislu. Vase
vrednosti gradite godinama i nosite vi a poznaju ih ljudi koji su vama bliski. Ne moze jedna situacija na kojoj se procenjuje znanje jednog predmeta (ili vise) biti, ni u kom slicaju, mera vase vrednosti.
Odredite svoje ciljeve, napravite taktiku i krenite u realizaciju. A ovo sadasnje iskustvo iskoristite da vas ojaca i pripremi za zivot koji je tek pred vama...
Ako vam je potreban savet ili podrska mozete me pozvati na telefon i zakazati razgovor.

Text:
Skoro ce dve godine od kako moga oca nema zauvek.....Ubili su ga u lovu.Bio je lovac 30 godina,jednog dana j otisao i vise se nikada nije vratio.Umesto njegovog obraza,kad god krenem da ga poljubim,pod usnama osecam samo hladnocu belog mermera....Sada imam 19 godina....Ipak,nastavila sam sa svojim zivotom,ali,praznina je ogromna.Jedinica sam.Zivim sa mamom.Bila sam odlikas,uspesna nasvakom polju...Devojka od koje se mnogo ocekuje....Zavrsila sam gimnaziju,jedva.Dok sam u prve dve godine blistala.Izdala sam knjigu pesama...Nisam materijalista,i duhovno je moj vodic.Bila sam NEKO.Ali danas,ne mogu da kazem to isto.Pala sam na prijemnom za fakultet,nisam ispunila cilj,san svog zivota.Pauziram godinu sa nadom da cu sledece mozda uspeti.Nemam decka, i nikako ne uspevam da zadrzim bilo koga pored sebe...Sve mi izmice...Sve mi bezi...Govore da sam lepa,slatka,ljupka...Ali nesto u meni nedostaje,izgubilo se.To sto svakoga razocara....To je moj nedostatak zelje za zivotom i volje za borbom.Mama je sve tuznija,ja sve vise ne licim na njenu kcerku...Po prirodi sam emotivac.Placem stalno.Gotovo da ne prodje dan a da ga ja ne zakitim kojom suzom....Zelela sam da budem poput vas....Da studiram psihologiju....Taj san je razoren.Sada je meni potreban neko,a ne ja nekom.Pomozite mi da izadjem iz zacaranog kruga,iz lavirinta bola i camila,iz okrutnih stega sputavanja.Pomozite mi da pronadjem put za kojim toliko ceznem i da se iscupam iz ruku bezvoljnosti.Zelim da opet ugledam osmeh na majcinom licu,zelim da budem dostojna svoga oca koga sam najvise na svetu volela,I VOLIM GA JOS.I ZAUVEK.Zelim da on,ma gde bio,bude ponosan na mene.A trenutno je to nemoguce,jer sam gubitnica...I to se samo nastavlja.Pomozite mi da ovaj svet opet dozivljavam kao mesto najlepse za zivljenje,a ne kao pakao...Pomozite mi da ponov ugledam SVETLOST SUNCA! SIFRA-> THE LOST AND THE LONELY

Datum: Thu 09/6/07 7:48AM
Sifra: Bolna dusa


Pitanje Psihologu: Osecanja su jedno, a nase ponasanje , nasi svesni postupci su nesto sasvim drugo. Ponasanje moze biti uskladu sa osecanjima ali ne mora biti. Osecanja ne podlezu voljnoj kontroli kao sto podlezu nasi postupci. Tako da vam ja ne mogu reci da li je on nastavio da se ponasa na odredjen nacin ili ne.To cete vi morati sami otkriti. Kada kazete da vi ne zelite biti mudri sa osecanjima, cini mi se da ne shvatate ono sto vam porucujem. U emocijama nema mudrosti one su deo nase prirode i tu i ne mozete biti mudri i da zelite, ali, u postupcima mozete, jer je to vec, deo nase racionalne prirode na koje svest i volja imaju uticaj. Verujem da vas suprug iskreno voli ali ako se osecate nesigurno pozovite me i zakazite razgovor.
S postovanjem, Radmila

Postovana,

Hvala Vam na odgovoru. Kad govorite o njegovim osjecanjima mislite li na to da je i poslije toga sto sam ja otkrila poruke i sto je popio kafu ipak nastavio sa tim? Jer sa osjecanjima ne zelim biti mudra i ne zelim se boriti.

SIFRA-> Bolna dusa

Datum: Tue 09/4/07 10:27AM
Sifra: Bolna dusa


Pitanje Psihologu: Verujem koliko vas je povredilo i uzdrmalo ovo iskustvo sa suprugom u koga ste imali bezgranicno poverenje. Dobro je sto ste krenuli da razgovarate sa njim o tome ali nisam bas najsigurnija koliko je on: prvo, bio iskren prema vama u vezi svojih osecanja vezanih za tu drugu zensku osobu, a drugo, koliko je i sam svestan i koliko je i njemu samom jasno zasto ulazi u igru koja mu ne treba. ( ili mu treba?) Iskustvo psihologa mi pokazuje da je sasvim moguce da on poksuava sebi da ucini zivot zanimljivijim i da nema ni najmanje nameru da time vas na bilo koji nacin povredi.Muskarci umeju sebi da postave tako stvari da to sto se on na takav nacin "igra", nema nikakve veze sa vama, niti to znaci da vas on ne voli, ne ceni, postuje...Njemu nedostaje flert , malo uzbudjenja i to je sve. Ali zaboravlja na onu narodnu: "Ko se vatrom igra o dvatre se i ispece", ili onu englesku: " Radoznalost je ubila macku..." relativno dugo ste yajedno i sami kazete da ste se i vi malo "uljuljkali" i osetili sigurnom i opustenom.Moguce je da njemu nesto nedostaje, neko uzbudjenje, igra. To vam moze posluziti kao predlog da vi pokrenete igru sa njim.Ako mu nedostaju poruke neka ih razmenjuje sa vama, ako mu nedostaje uzbudjenja neka ga dozivi sa vama. Sta mu moze ponuditi druga koja ga ne poznaje a sto vi nebiste mogli ? Svako od nas ima svoje mane i kvalitete. Sigurna sam da vas suprug ima dosta kvaliteta ali i on je muskarac kao i svi drugi. Nemojte da se durite, nije njegova zelja da vas povredi vec da se zabavi. Prihvatite igru i vodite je vi ! Budite mudra zena, on je vas covek! Sve najbolje!

Postovani,

Zabavljali smo se 5 godina i imali vezu punu ljubavi, paznje i povjerenja. Nasi roditelji su se poznavali, moj brat i muz su bili jako dobri prijatelji i sve je bilo tako idilicno. On je bio moja prva ozbiljnija veza i stariji je sest godina od mene.

Prije pola godine smo stupili u brak i nakon samo dva mjeseca braka otkrila sam da moj muz razmjenjuje SMS poruke sa djevojkom koju je upoznao na seminaru netom prije vjencanja. Na moja stalna ispitivanja rekao mi je da su neke zezancije pocele na tom seminaru koje ona ni tad bas nije shvatala kao zezancije, da je ona trazila njegov broj telefona da se cuju kad se vrate u Banja Luku i tako je sve pocelo. Krenule su te poruke, vidio je da joj nije svejedno i nastavio je "napadati" komplimentima i porukama dvostrukog znacenja (muski ego itd...). Kad ga je ona kroz jednu poruku otvoreno pitala sta dalje rekao joj je da dalje nema, da su poruke krenule u pogresnom smjeru, da mogu ostati prijatelji, popiti kafu, da mu je zao sto je povrijedio itd. Pozvao je na kafu i opet joj sve ponovio.
Ali poruka koju sam ja otkrila je bila poslije te kafe. U kojoj joj on salje kompliment a kao ona se ljuti na to i stavlja upitnik. Kad sam ga pitala zasto to kasnije, rekao je da mu je bilo simpaticno sto se ljuti i da generalno ne zna sto mu je to trebalo kasnije.
U pocetku nije smatrao da je pogrijesio prema meni jer nije imao nikave namjere, da su sve te poruke za njega bile samo zezancija ali tek sad videci koliko patim vidim da mu je zao.
Dugo smo o svemu razgovarali, smatra da sam ga pomalo pocela uzimati zdravo za gotovo, da sam zaboravila da je i on covjek od krvi i mesa, da nije vise bilo onog sjaja u mojim ocima kao prije. Jesam, vjerovala sam mu i smatrala da smo jedna licnost i mozda se malo uljuljala u to sto smo imali ali za mene opet to nije razlog da dodje do ovoga.
Ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da je u prvim danima naseg braka felertovao sa tom djevojkom, da nije mislio da radi ista lose prema meni i da komplimenti, kafa nije nista strasno. I poslije svega toga nastaviti ne istim tempom ali ipak nastaviti sve te poruke.....
Generalno, nas odnos se popravio, postali smo svjesniji jedno drugog, puno vise pricamo, pokazuje mi ljubav na nacine koji ne mogu biti gluma stvarno, ali ja ne znam hocu li to moci oprostiti.
Povrijedjena sam i boli me dusa. Nije to postovanje u koje sam vjerovala da imamo.Trudim se ali napadi ljutnje, bijesa i razocarenja ne prolaze.
Da li sam se to udala za neodgovornu i nezrelu osobu?Da li ima nade za nas ili ici dalje? Iz sveg ovoga to nije covjek kojeg sam ja zavoljela.

Hvala Vam unaprijed puno

SIFRA-> Bolna dusa


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'