Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.



Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 10987
Juče: 272

Danas: 227


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u

Psiho centar Psihomedica
https://psiho-centar-psihomedica.business.site/


Datum: Thu 08/30/07 8:18AM
Sifra: venera


Pitanje Psihologu: Postovana, brak i rodjenje deteta stavilu su vas u ulogu za koju niste bili potpuno spremni obzirom na sve odnose koje ste ulogom supruge dobili. Tesko se snalazite u tome svemu a imam utisak da se i vas suprug u svemu tome ne snalazi bas najbolje. Ipak, njemu je lakse jer je vise od vas zadrzao i dalje koristi neke ranije navike (izlaske, stare prijatelje,..). Utiska sam da vas dvoje zaista kao da govorite razlicitim jezicima i ne razumete se. Svako od vas ima svoje potrebe koje ne uspevate da jasno iskazete i priblizite ih partneru, upravo zato i dolazi do toga da vase nerazumevanje dugo traje i to je ono sto vas dosta iscrpljuje. Ono sto je vazno da znate je da sve to sto vas sada tako puno opterecuje i iscrpljuje mozete vrlo uspesno resiti i prevazici ali su vam neophodna neka znanja i umenja koje mozete steci psihoterapijskim radom. Potsecam vas da je psihoterapija preventiva, rad sa normalnim ljudima u razresavanju svakodnevnih zivotnih pitanja kao i na postizanju vece zrelosti i umecu zivljenja.
Na cemu bi trebalo da radite? - Na ucenju da jasnije iskazete svoje potrebe, da znate da se za njih izborite, da bolje razumete i prihvatite potrebe svog supruga, da jasnije postavite granice kojima cete zastititi svoj svet i svoju privatnost od sire familije, da napravite prioritete oko kojih cete se vi angazovati a samim tim cete se i vi bolje i ispunjenije osecati, na svojoj sigurnosti, da naucite da se ne osecate kao da neko pokusava da vas potcenjuje a time i izbegnete sve ono sto takvo osecanje moze da isprovocira u vama.

Mogu vam ponuditi konkretniji nacin pomoci i podrske za koji mislim da bi vam potpuno odgovarao samo je neophodno je da mi se javite na mail: psihopomoc2007@yahoo.com ili na mob. telefon koji gore vidite.
Diskrecija je zagarantovana.

Text:
I meni i suprugu je ovo drugi brak, s tim sto u prvom braku nisam imala dece, a on ima sina od 9 godina. U ovom braku smo 2 godine i imamo kcerku od godinu dana. Prvi susreti sa njegovim sinom bili su jako neprijatni, pokusao je da me gurne niz stepenice, otvarao je vrata i govorio mi "sad ce moja mama da dodje" itd... Imao je ideje o zajednickom dorucku tate, mame i njega. Nisam tome pridavala veliki znacaj jer sam tada osecala veliku ljubav od strane mog mua. Ostala sam u drugom stanju i imala jako tesku trudnocu, jos tei porodjaj od koga sam se oporavljala (lekarskom greskom, zaostala posteljica, zagnojena rana) dva meseca. Lekar je prijatelj mog mua. Prvo razocarenje u mog mua doivela sam tada. Ocekivala sam da ce bar nazvati tog dr i svasta mu reci. On je kulirao, rekao desava se. Drugi problem bio je da moj mu shvati da decija soba u stanu u kom ivimo pripada sada nasem detetu, a ne njegovom sinu. Nadjen je neki kompromis, soba je preuresena za bebu, ali je ubacen i krevet za malog kada dolazi u posetu (ivi daleko 300 km sa majkom). Dalje, strasno me nerviraju svadje mog supruga sa njegovom bivsom enom. Ta gospoa je ranije zvala telefonom kad joj se prohte. Npr. Nazove i pita mog mua gde si jesi pri fiksnom. Ja poludim od besa i kaem pa ti placas dobru alimentaciju sta nju briga gde si neka prica sa mobilnog. Plan poseta malog ne postoji. Meni licno je problem sto ja nikada ne znam kada on dolazi da bih mogla sebe organizovati. Uglavnom to saznam slucajno, tako sto otvorim telefon mua i procitam poruku (za sta znam da je runo). Veliki bes u meni izaziva i izjava mog mua da bi bio strasno pogoen ukoliko bi se njegova prva ena udala opet jer ne moe da podnese pomisao da neko drugi vaspitava njegovo dete...meni je to strasno! Ja ga molim da me obavesti o posetama malog kako bih ja imala svoju slobodu, ako elim da budem u kuci bicu, ako elim da setam setacu, da otputujem itd... On mi to ne dozvoljava, vec zaheva da budem kuci jer mi je tu mesto itd. Nekada izdrim te posete nekada poludim, jer se moj mu tada promeni. Osecam da gubim tlo pod nogama, da smo beba i ja nezasticene, zanemarene itd. Npr. U prethodnom periodu njegov sin je bio kod nas 5 vikenda za redom. Poslednja svadja je bila proslog vikenda jer...

Datum: Sat 08/25/07 3:37PM
Sifra: 14496


Pitanje Psihologu: Ocigledno je da je medju vama jako puno pomesanih emocija. Vi ste dugo bili zajedno sto kao prijatelji sto kao partneri.Svo to vreme sigurno da je ostavilo trag koji ce ostati u vama dok ste zivi. Ali, koliko god da ste bliski svako od vas ima svoj nezavisan razvoj. Tako ste sada i dosli do toga da on trenutno zeli distancu od vas ( tako mu je lakse da kontrolise svoja osecanja prema vama jer sada ima i obavezu prema zeni), vi ste slobodniji i manje odgovorni. Sigurna sam da i vi njemu znacite puno, isto kao i on vama, ali trebalo bi da preuzmete zrelo i odgovorno odgovornost prema njegovom izboru , odnosno braku. Nemozete vise racunati na njega kao da se nije ozenio. To vidite i vi sami. Kada malo prodje vreme opet cete vi biti prijatelji ali na koji cete nacin realizovati vase priateljske odnose na to ce sada uticati i vasi partneri. Moj savet vama bio bi da stisate emocije, da ne prihvatite trenutnu situaciju kao konacnu i definitivnu vec kao fazu adaptacije na promenjene uslove u kojima ste sada. Krenite i vi da pronadjete odgovarajuceg partnera i udjete u brak. Videcete kada budete emotivno zauzeti koliko vam sadasnja situacija nece biti toliko znacajna kao sto je sada. Ako vec vas dvoje niste ostali zajedno kao partneri sigurno je da je takva odluka bila zajednicka ( a mislim i vise vasa nego njegova). Pokusajte da razumete njegovu sadasnju ulogu supruga i pomozite mu da je ispuni kako treba ( ako ste mu zaista pravi prijatelj a verujem da jeste). I jos i ovo, posto se odlicno poznajete verujem da kada malo razmislite mozete da pretpostavite kako on zamisllja vase dalje prijateljske odnose. Ostaje vam da to prihvatite i ispostujete.

Text
Imam 33 god. 11 godina sam bila u vezi sa deckom sa kojim sam odrasla.on se ozenio pre 5 god.,ali smo nastavili vezu do nedavno kada je on saznao da sam imala odnos sa deckom koga i on poznaje.veza je pukla,sto meni i nije predstavljalo problem jer sam bila spremna na to,ali puklo je i prijateljstvo,sto jako tesko podnosim.pocinjem da se razocaravam i u druge ljude,jer sam bila sigurna da cemo bez obzira na sve zauvek ostati prijatelji.proslo je 5 meseci,da li postoji nacin da to ikako prebrodim? SIFRA-> 14496

Datum: Mon 08/20/07 8:22AM
Sifra: STRASKO


Pitanje Psihologu: Postovana, preveliki strah od upravljanja vozilom moze biti uzrokovan razlicitim faktorima, moguce je da se radi ili o nekom traumaticnom dogadjaju vezanom za voznju koji ste doziveli nekada ili je on uzrokovan prevelikom odgovornoscu koji imate kada sedite za volanom. Psihoterapija bi vam sa sigurnoscu mogla dati odgovor na to otkuda taj toliki strah. Ja cu vam ovde samo pojasniti kako se mozete resiti tog straha. Imate, uopsteno govoreci, dva nacina. Jedan je da, ukoliko nemate obaveze niti moranje da vozite, mozete odustati od rada na sebi po tom pitanju i jednostavno pustiti druge da vas voze a i to ukoliko se vi osecate sasvim prijatno dok vas drugi voze. Ukoliko biste vi zeleli da prevazidjete taj strah i to jeste moguce. Na prevazilazenju tih strahova najbolji su rezultati bihejvioralnom tehnikom sisematske desenzitizacije. Znaci,vodjeni strucnim licem, postupno uz pomoc i drugih tehnika, vi postpuno smanjujete strah koji osecate i to sve dotle dok taj strah ne predje u nelagodnost koju mozete bez problema da istolerisete. Ukoliko je potrebno , a to bi vas terapeut prebalo da proceni, on bi sa vama radio i neke druge tehnike a u cilju da sto pre dostignete svoj cilj, odnosno cilj koji postavite na pocetku terapije kao terapijski cilj. Blize informacije o nacinu i funkcionisanju sistematske desenzitizacije ne mogu vam pruziti jer je javno iznosenje tehnika i metoda rada zakonom zabranjeno a i lako bi moglo doci do vece stete nego koristi ako bi je laici primenjivali na neuk nacin. Najvaznije je to da za vas strah postoji lek. Potrazite psihoterapeuta , psihologa da radi sa vama. Ukoliko radite samo na strahu brzo cete otkloniti problem.

Text:
IMAM JEDAN VELIKI PROBLEM! JEDNOSTAVNO IMAM STRAH OD UPRAVLJANJA VOZILOM I NE ZNAM KAKO DA GA SE RIJESIM. . . CIM TREBA DA SJEDNEM ZA UPRAVLJAC I DA VOZIM,OBUZME ME OSJECAJ PANIKE,SVA SE ZNOJIM NE NOGU DA SE KONTROLISEM... MISLIM DA LI DA ODUSTANEM OD VOZNJE ILI DA URADIM STA. . . UNAPRIJED ZAHVALNA, SIFRA-> STRASKO

Datum: Wed 08/8/07 8:42AM
Sifra: shine7


Pitanje Psihologu: Postovana,
objasnicu vam proceduru koju bi trebalo da pratite. Prvo sto bi trebalo da se uradi jeste da odradite nekoliko testova licnosti koji bi tacno dijagnostikovali vas problem, moguce uzroke kao i zariste problema. Obzirom da vas problem traje vec 7 godina pretpostavljam da bi trebalo da psihoterapija bude potpomognuta nekom terapijom. Nisam sigurna koliko vam je sadasnja terapija odgovarajuca. Znaci saradnja izmedju psihoterapeuta i psihijatra je neophodna jer bi oni timski radili na vasem problemu. Potom bi u dogovoru sa psihoterapeutom trebalo da krenete na psihoterapiju koja bi trebalo vec nakon dva do tri meseca da pokaze makar i minimalni napredak. Kod problema koji se nisu jako razvili i ucvrstili, fiksirali, napredak se oseca i ranije ali neka vam ova moja procena bude orjentaciona.
Pretpostavljam da ste i sami svesni da do potpunog izlaska iz problema i potpunog prestanka potrebe za lekovima treba da prodje neko vreme mozda cak godinu ili dve.Razgovore koje pominjete sa psihologom kazete da vam nisu nesto od pomoci, te razlog tome moze biti ili u : nedovoljno dugom odlaksu na terapiju., ili to sto psiholog kome ste se javili nema psihoterapijske edukacije pa tim ni dovoljno znanja i umenja da vas strucno vodi., ili u nedovoljno dobro izabranoj terapiji koju sada uzimete.Verujem da sedativi nisu idealan izbor leka koji uzimate. Znaci razloga za vase nezadovoljstvo dosadasnjim radom na problemu je vise mogucih. Razmislite i krenite polako u plansko resavanje. Ukoliko vam treba savet za psihoterapeuta slobodno mi se javite na mail, rado cu vam pomoci.

Text:
Vec 7 godina patim od preteranog straha od ljudi i konstantne napetosti. isla sam na razgovore sa psihologom medjutim nisam imala nikakve efekte. Strahovi me jako koce i u privatnom i u poslovnom zivotu i ne mogu bez tableta za smirenje. zelela bih vas savet kome da se obratim i od cega da pocnem.
Strah se prvi put pojavio za vreme bombardovanja a to je bilo u isto vreme dok mi je mama umirala od kancera dojke. Od tad za sebe mogu da kazem da sam jako povucena . Ranije se nikad nicega nisam bojala. Ne umem ni da zaplacem u situacijama kad mi je tesko. Nesto se tu jako zakocilo u mom organizmu. sad sam pod stalnim misicnim grcem i vidim da trpi ceo organizam a i ne odobravam sebi to sto uzimam pilule za smirenje.
Koja je vasa preporuka od cega da pocnem, mada sam vec u nekom krugu psiholoskog savetovanja ali nikako da izadjem iz te situacije.
Bila sam jako vesela osoba i sad sam , sama se borim svim silama ali zelim podrsku koja mi je neophodna.
Malo sam konfuzno napisala ali nadam se da ce te razumeti. Meni je cilj da se skinem sa tableta a sto vise zelim to sam vise vezana za njih.
Unapred hvala SIFRA-> shine7

Datum: Wed 08/1/07 12:52PM
Sifra: r.e.m


Pitanje Psihologu: Postovani, prosli ste kroz, zaista, jedan uzasno iscrpljujuci period. I sve ovo sto sada osecate posledice su toga. Sve sto ste napisali opisujuci kriz sta ste prosli ( zbog duzine i drugih koji ctaju,sam malo, dozvolicete, skratila) sasvim lepo opsiuje kako ste se osecali a ja vam mogu samo reci da vas potpuno razumema i da se sa vama potpuno slazem oko mnogih zakljucaka i dilema koje ste iskazali.Iz vaseg pisma zakljucujem da ste mladic sa, najverovatnije, iznadprosecnim potencijalima ali iz tog razloga zapadate sami u jednu zamku. Postavljate pred sebe prevelike zahteve, koje, ukoliko ih ne ispunite dodatno vas trose i opterecuju. Trebalo bi da nazucite da "spustite loptu". Znate za ono "tiha voda..", vi niste taj tip ali bi bilo dobro da se tome ucite ( strpljenju). Stanje u kome ste sada je stanje u kome bi se svako najnormalniji nasao posle svega sto ste vi preziveli ( ako ne i jos gorem nego sto ste vi) . Drugacije nikako ne bi moglo da bude. Sta vama sada treba? Ja sam skoro sasvim sigurna da vama ne trebaju nikakvi lekovi i antidepresivi. Treba vam podrska i treba vam neko ko ce vas voditi kroz period rekovalescencije od svega sto ste preziveli. A za to, da ojacate i da se opet osecate dobro, treba da naucite da sve ima svoju cenu i strpljenje. Sadasnje osecanje je cena koju morate platiti jer je dugo trajalo iscrpljivanje. I posle obicnog gripa treba vam nekoliko dana da se osceate dobro, tako vam treba i sada vreme da se organizam i psiha odmore i povrate. Najvaznije je to da ste vi zdravi! Ukoliko vi insistirate na nekom leku javite se nekom psihijatru, ali bih ja najvise volela da prvo krenete da radite sa nekim psihoterapeutom bez lekova. Ipak je on strucniji da vas podrzi nego da budete u svemu sami. Samo polako, najgore je proslo a dobro ce se opet vratiti, imajte strpljenja i dajte vremena vasem telu i psihi. Zelim vam sve najbolje i sigurna sam da ce tako i biti!

Text:
Naime , problem je u sledecem. U proteklih par meseci, prosao sam kroz uzasno stresan period u zivotu, tako da sam siguran da sam postao depresivan. Student sam, pa sam celu proteklu godinu radio i preko svojih mogucnosti, iskreno cilj je bio preveliki, i naravno nisam ga na vreme ostvario. Kazem nisam na vreme, ali sada jesam. Uz sve to bio sam duze vreme bolestan, trajalo je oko tri meseca, virusno oboljenje slicno koksaki virusu koje se manifestovalo visemesecnim tahikardijama, povisenom krvnom pritisku, dijarejom, povisenom temperaturom, opste telesnom iscrpljenoscu. Sve to je trajalo izmedju tri , cetiri meseca. Naravno , to i ne bi bio toliki problem da se pravovremeno dijagnostikovalo, vec su me lekari prvo ubedjivali, kada je sve to bilo u pocetku da je to na psihickoj bazi jer sam student, pa kada su videli da to ne prolazi onda su radili sve moguce testove ( hiv, hepatitis a, b, c, skener od stitne zlezde do abdominalne aorte, ekg itd. ). pa su utvrdili da sam imao srcani udar, sto se na kraju ispostavilo netacnim, sto je ultrazvuk pokazao. Ne mozete ni da zamislite kroz sta sam sve prosao, sa obzirom da vam neko kaze moze biti leukemija ( od kada se ispred pacijenta govori na sta sumnjate, a da niste sigurni ja ne znam) pa moze biti neki proces na unutrasnjem organu, pa vas prepadaju sa srcanim udarom, i sav taj pako vi prezivljavate dok cekate rezultate. I na kraju nije nista bilo od toga strasnog, nego glupi virus koji se prelezi, i prolazi sam od sebe u roku od 3 do 6 meseci. Bravo za lekarsku etiku ukoliko je jos uvek imaju. Zasto to kazem, zato sto sam bio jako isprepadan svim tim desavanjima. A to se sve nadovezalo na neuspeh na fakultetu.
Mesecima nisam imao normalan san, spavao sam u proseku 3 do 4 sata, sto je bilo isuvise malo, dva tri meseca nisam uopste mogao da jedem, totalan haos, seksualna funkcija je bila totalno poremecena ( u smisli erekcije ), jednostavno stvari koje su me ranije ispunjavale nisu mogle ni da me pokrenu ni malo. Najlepse mi je bilo u kuci, a pri tom ocajnicki sam zeleo drustvo, a kada sam bio u drustvu, totalno bih postao nervozan ( poput nekog napada panike ). Misli na ono sto je bilo su me plasile, a o buducnosti nisam zeleo ni da razmisljam.
.Tako je bilo, ali sada je bolje, ali opet kao da se vrtim u krug. Zapravo mnogo je bolje nego sto je bilo, ali opet nije to to. Opet nema srece na koju sam navikao, nema raspolozenja. Sve teram razumom i na silu, ali u sebi to ne osecam. Opustanje, blagostanje i bezbriznost i opijenost svim pozitivnim stvarima, kada ste srecni ( ne mislim euforicno srecni, mada ni to mi nije strano, vec normalno raspolozeni kako bi svaki dan trebao da bude).
Nisam uzimao nikakve antidepresive, samo neke vitamine ( c, e, b kompleks ), ali mislim da bi bilo krajnje vreme da pocnem i sa antidepresivima, jer sam ih izbegavao u smislu ja cu sve razumom da pobedim. Znam da su sve ovo simptomi depresije, ali sam bezao od toga ( od antidepresiva) jer sam mislio da cu razgovorom naci resenje i resiti sve. Na kraju , nadam se da Vas nisam preterano ugnjavio, pitanje bi bilo koje antidepresive da uzmem i kako da ih uzimam? Necu na pamet da uzmem bilo sta. Poprilicno sam ubedjen da bez toga nikako necu moci da se otrgnem svemu ovome, depresiji, panici, strahovima, haos jednom recju, koji je opet napominjem mnogo manji nego sto je bilo, ali hocu vise da krenem dalje i da nastavim sa svojim zivotom. Ako Vi mislite da nisam nesto rekao sto Vam je vazno, Vi mi postavite pitanje u odgovoru, tako da cu Vam odgovoriti. I jos jedno pitanje, da li sam ja normalan i da li ce sve ovo proci, i koliko uspesno mogu da se resim svega? Hvala unapred na razumevanju i odgovoru.

SIFRA-> r.e.m


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'